Da li su građanske inicijative uticajnije od političkih stranaka ?

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

LESKOVAC

Povoda za ovaj razgovor ima više. Jedan od najvažnijih jeste akcija
građana  koji brane svoje okruženje od namere da se zelene površine
između zgrada unište novim zgradama u leskovačkom naselju Dubočica.
Komšije se same organizuju i skupljaju potpise za zabranu ove gradnje,
u parku, koji su lokalne vlasti već prodale za izgradnju novih zgrada.
Pokazalo se da ova građanska inicijativa ima više potpisa nego što je
bilo ljudi na protestima u Leskovcu, kada su ih jasno preuzele
političke stranke.

Drugi, ne manje važan razlog, je to što se za mesec dana navršava punih
dvadeset godina od velikih i vrlo brojnih protesta rezervista u
Leskovcu, odmah po završetku rata na Kosovu i Metohiji. Nekako su ti
protesti, koji su se desili bez fejsbuka i tvitera i sa
samoorganizovanjem i širenjem vesti o njima „od usta do usta“
iznedrili kasnije ozbiljne građanske inicijative, koje su značajno
doprinele i slamanju Miloševićevog režima.

U srpskoj javnosti se sve više ideja građanskog aktivizma, inicijativa
i organizovanja, vidi kao novi put u oporavak društva i promenu
sistema, a ne samo političkih stranaka na vlasti. Neki ga vide i kao
jedini put za spas svega što je sada urušeno i urušava se i dalje.

Na kraju, ali i ne i najmanje važno, građani i jesu ti koji daju moć
političkim strankama i političarima pojedinačno, iako oni najviše vole
da šire priču kako su, zapravo, gospodari svega i svačega. Naročito
budžeta koji, opet, pune građani. I vraćaju dugove koje naprave
političari.

Bratislav Stamenković može sa punim autoritetom da govori o građanskim
inicijativama i njihovoj moći jer je i sam vrlo aktivno učestvovao u
njima, i to i dalje radi, već punih dvadeset godina.

·         Moć građanskih inicijativa

JUGpress: Dvadeset  godina je od protesta rezervista posle završetka
oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji. Nekako ubrzo posle toga nastale
su prve građanske asocijacije u Leskovcu koje su imale ozbiljnu ulogu
u kasnijim promenama. Kako Vama danas izgleda čitava ta situacija i da
li bi sada građanske inicijative možda mogle da doprinesu, ili
iznedre,  ozbiljne promene, ne samo u Leskovcu nego i u Srbiji? Pri
tome ne mislim samo na promeni političkih struktura koje su na vlasti,
već promene sistema?

Stamenković: – Ja moram da kažem da je promena sistema u suštini bila
i glavna ideja svih onih građanskih protesta i pokreta 90-ih i 2000-te
godine i da je to izrodilo stvaranje jednog velikog građanskog fronta
u celoj Srbiji mimo političkih stranaka. Neka svoja iskustva mogu da
iznosim,  to je recimo da smo mi na jugu Srbije u jednom trenutku
formirali ozbiljnu mrežu od preko 30 organizacija koje su bile u
suštini građanske organizacije. I  to je,  u suštini, bila jedna više
ideja oko koje smo se okupili, jer su sve te organizacije imale
problem da funkcionišu normalno zbog velikog pritiska, velike
politizacije društva, represija režima koje su se dešavale u tom
periodu zbog nekih političkih odluka sa kojima se građani nisu
slagali… Došlo je do jednog velikog razvoja građanskih organizacija,
koje su bile treće lice u promenama koje su se desile 2000. godine,
treće lice koje nije bilo zainteresovano za preuzimanje vlasti, nego
je bilo zainteresovano za funkcionisanje društva i sistema. Imali su
veliki uticaj kod građana koji su bili apstinenti na izborima, koji
nisu izlazili na njih zbog toga što nikad nisu mogli da donesu odluku
za koga bi glasali. Tada se stvorio ambijent u smislu da se glasalo
protiv jedne politike i režima i nije bilo važno ljudima da li će
glasati za nekog drugog, već je bilo važno da se režim koji je
uspostavio jedan određeni represivni sistem skloni sa vlasti.

MI danas imamo sličnu situaciji. Nismo imali skoro rat, sukobe,
embargo, nismo imali situaciju da kupujemo benzin na ulicama, ali to
je posledica tih građanskih protesta koji su se dešavali 2000-ih
godina. Nakon promena 2000-ih godina sećamo se da su skinute i
sankcije, ukinute su vize, građani mogu slobodno da putuju, došlo je
do nekog demokratskijeg ambijenta i stvoreni su neki normalni uslovi
za dalje funkcionisanje društva.

Ovo što sad radi trenutni režim je samo nadgradnja onoga što je
stvoreno 2000. godine i što je stvarano godinama unazad. Znači, nije
ovaj režim stvorio prostor za nove investicije, nego je to urađeno
mnogo ranije, a on sad samo koristi mehanizme koji su stvoreni mnogo
ranije.

Ono što je sad problem, to je da je u zadnjih nekoliko godina izvršena
anatemizacija građanskog društva, da se opet javlja retorika 90-ih
godina, kada se građanske inicijative optužuju da su protiv države, da
su strani plaćenici i domaći izdajnici, i stvara se opet jedan
ambijent u društvu gde se prosto stvara animozitet prema tim pokretima
i organizacijama. Postoji nekoliko svetlih primera koji su, po meni,
trenutno pozitivna slika građanskog društva i to su neki lokalni
pokreti koji su se pojavili poslednjih godina, kao npr. Lokalni front
Kraljevo, inicijativa stanara u Nišu koji su zahtevali da se reši
problem oko grejanja, u Leskovcu imamo najnoviji protest stanara
naselja „Dubočica“ koji žele da očuvaju ambijent u kojem žive, jer
odluke političke i izvršne vlasti nisu u skladu sa potrebama tih
građana, odnosno oni su protiv nekih njihovih normalnih uslova života.
Tako da, kad se desi takva situacija, da se naruši neki ambijent koji
je važan za građane, onda se pojavi građanska inicijativa. Koliko je
to jako, pokazaće vreme.

UTICAJ REŽIMA NA GRAĐANSKE INICIJATIVE

 Ja samo mogu da kažem da ukoliko režim nastavi da radi na ovaj način,
građanske inicijativa će sve više i više jačati. Koliko će one želeti
da učestvuju u političkoj utakmici, da li će želeti da ostanu
nezavisne od politike, to je pitanje njihovih ciljeva i strateških
odluka. I taj građanski aktivizam može da se podeli na više načina,
jedan od tih načina su ciljevi tog aktivizma, a drugi su interesi koji
preovladavaju tim organizacijama. One mogu da traju kratko, dok se ne
reši problem, a mogu da traju i dugo ukoliko je to problem koji je
stalno prisutan u društvu, recimo organizacije koje se bave ljudskim
pravima, gde stalno imate ugožavanje nečijih prava.

Mi imamo, recimo, jako dobro osmišljen sistem mesnih zajednica,
međutim, one su opet ispolitizovane i pod kontrolom režima i njihovo
funkcionisanje često je u suprotnosti sa interesima ljudi koji žive u
tim zajednicama. Ja sam imao prilike da vidim u Americi, gde ne
postoje mesne zajednice, ali se ljudi organizuju oko nekih ideja i
inicijativa i to ne mora da bude samo kad je njihov interes direktno
ugrožen, nego kada imaju pozitivnu ideju, da se organizuje nešto u
zajednici u kojoj oni žive. Ljudi su prosto upućeni jedni na druge,
nisu otuđeni i funkcionišu jako dobro i dešava se puno lepih stvar

Pojedinačni i opšti interesi … aktivizam

·

JUGpress: Da li mislite da građanske inicijative imaju snagu da izvedu neke promene?

Stamenković: – Pa i to je sada veliko pitanje. Mislim da sam režim
svojim metodama i zloupotrebama medija i nekih mehanizama koji mogu da
koriste u javnosti su uticali na to da se stvara negativna slika prema
ljudima koji protestuju. U većini slučajeva su to građani koji ne žele
da se pomire sa stanjem u društvu i moj lični stav je da je stanje u
društvu jako loše, da postoji velika zloupotreba, korupcija, da sistem
ne funkcioniše, da se zakoni ne poštuju od strane onih koji ih
predlažu i usvajaju u skupštini, da se donošenje nekih zakona
zloupotrebljava pa da se kroz te zakone provuku neke stvari koje nisu
u skladu sa tim zakonima, i koje su još jedna mogućnost i poluga
režima da vrši pritisak na neistomišljenike. Građani koji protestvuju
su neistomišljenici, nebitno je da li su pripadnici neke političke
stranke ili nisu, jedini je problem koji stvara nedemokratsko društvo
kome se kroz medije stvara slika da su te proteste preuzimale
političke stranke, politički lideri, da se finansiraju od strane nekih
tajkuna, ja nisam ni dinar dobio od toga što sam izlazio na proteste i
što sam davao podršku, a ne verujem ni mnogi, odnosno niko od onih
koji su učestvovali na njima.

To je čist građanski aktivizam, gde ljudi iz nekih potreba da se
promeni ambijent u društvu, jer jako se svi loše osećamo kada se
suočimo sa korupcijom, sa zloupotrebama, sa politizacijom
zapošljavanja, sa nepotizmom, gde ne postoje jednake šanse za sve,
nego su uvek šanse na strani onih koji su pripadnici neke političke
opcije na vlasti ili koji imaju nekog striku, ujaka, tetku… koja je
u bliskoj vezi sa režimom.

JUGpress: Da li mislite da građanske inicijative treba da učestvuju na
izborima, recimo na lokalnim izborima?

Stamenković: – To zavisi od njihove snage i mreže koju poseduju, jer
građanska inicijativa sama.. Recimo inicijativa „Dubočica u srcu“ je
inicijativa koja se bori protiv bespravne gradnje i protiv zloupotrebe
koje su doneli urbanisti u svoje vreme, kao pojedinci nemaju šanse na
lokalnim izborima. Možda imaju šanse na izborima za mesne zajednice,
gde bi mogli da preuzmu neku ulogu odlučivanja u njihovoj zajednici
gde žive, ali na nivou lokalne samouprave je mnogo ozbiljnija priča.
Mi imamo 195 biračkih mesta, imamo preko 100 mesnih kancelarija, imamo
razuđeni opštinu, grad… Jedina šansa je u udruživanju takvih
inicijativa i ukoliko se to desi to može da bude jako ozbiljna priča,
sad je samo pitanje kakvi su interesi tih inicijativa. Ja bih pomenuo
i inicijativu koja se pre par godina pojavila u Velikom Trnjanu, iz
koliko se sećam, dva razloga. Jedan je bio nedostatak vode za piće i
mreže za vodosnabdevanje, a drugi razlog je bio nerešavanje problema
oko poplava koje su izazvane od podzemih voda, pa su stanovnici bili
ugroženi. Sami stanovnici su se organizovali kroz jednu inicijativu i
imali su velikog uticaja na lokalnu samoupravu.

 Glavno pitanje je koliko su te inicijative spremne da se udružuju,
koliko su im bliski ciljevi, da  li mogu da se dogovore oko nekog
zajedničkog cilja pa da onda zajedno nastupe… Ja bih se opet vratio
na inicijativu koju smo pokrenuli 2000-e u Leskovcu i koja se zvala
Jugoistočna mreža. Inicijativno je bilo uključeno 36 organizacija, a
na kraju, kad smo se formirali, je brojala 40. Bez obzira što nisu imale
iste ciljeve, našao se jedan zajednički imenitelj koji ih je okupio i
to je bio promena sistema u kome niko od njih nije mogao da
funkcioniše normalno. I onda se to i desilo, napravile su veliki
uticaj na izbore 24. septembra 2000. godine, došlo je do promene
vlasti, izlaznost je bila ogromna, sećam se da je samo u Leskovcu bila
87%, što je rekord svih rekorda u izlaznosti. Opet, to je zahtevalo
veliki volonterizam, rad bez novca, odricanja od mnogo stvari,
suočavanjem sa pritiscima od strane vlasti, policije, neki od nas su
bili privođeni, završili u zatvoru, ali to nas nije sprečilo da
nastavimo dalje da radimo na tim idejama i ciljevima koje smo
zacrtali.


1
Ostavite komentar

avatar
1 Tema komentara
0 Odgovori na temu
0 Pratioci
 
Najvise reakcija na komentar
Najvaznija tema
1 Autor komentara
Снежана Skorasni komentari autora
  Prati  
Najnoviji Najstariji Najviše glasova
Obavesti me o
Снежана
Gost
Снежана

Jesu, svaka čast građanima!

Проститутки Бишкека