Crvena knjiga ptica Srbije: 123 vrsta pred iščezavanjem

LESKOVAC

U nedavno objavljenoj „Crvenoj knjizi ptica Srbije“ predstavljene su najugroženije vrste, a prema tim podacima čak 123 vrste suočavaju sa rizikom od iščezavanja. Na prostoru Srbije, koji zahvata manje od 1% Starog kontinenta, gnezdi se i sezonski susreće čak 2/3 vrsta ptica koje naseljavaju Evropu. Od 352 vrste ptica, koliko ih je evidentirano u Srbiji, 255 je dostupno za proučavanje, a čak polovina je ugrožena i to isključivo od ljudi.

Detaljne analize su izdvojile četiri načina ugrožavanja ptica: trovanje, nezakonito ubijanje iz vatrenog i vazdušnog oružja, hvatanje i zarobljavanje i elektrokucija i kolizija. Divlje ptice se izlovljavaju uz pomoć klopki, mreža, lepkova i drugih zakonom nedozvoljenihsredstava, a, nažalost, veliki broj tek uhvaćenih jedinki ugine usled povreda i stresa. Hvatanjem živih ptica u prirodi posebno se ističu odgajivači divljih ptica pevačica (tzv. „štigličari“), ilegalni sokolari i golubari. Mnogi odgajivači hvataju divlje jedinke i radi ukrštanja sa kanarincima i drugim srodnima vrstama, time praktikujući takođe zakonom zabranjeno „bastardiranje“.

U pojedinim regionima Srbije, poput Rasinskog, Nišavskog, Topličkog i Jablaničkog držanje divljih ptica pevačica u zatočeništvu učestalije u odnosu na ostatak države. Zabrinjava činjenica da i pored brojnih apela, upozorenja i slučajeva kažnjavanja od strane institucija, mnogi prekršioci zakona nastavljaju da direktno ugrožavaju brojne strogo zaštićene divlje vrste ptica. Najčešće nezakonito uhvaćene ptice pevačice u Srbiji su vrste iz porodice zeba, i to češljugar, čižak, konopljarka, zimovka, žutarica i zelentarka. Osim njih, iz prirode se kradu i drozdovi, strnadice, ševe, vrane i druge vrste. Nezakonit lov vatrenim oružjem predstavlja jedan od najčešćih i najrasprostranjenijih zločina nad pticama u Srbiji I to kroz krivolov I lovokrađu, a tu je najugroženija vrsta prepelica kao najčešće lovljena divlja vrsta u Srbiji. Na ovu pticu decenijama negativno utiče gubitak staništa i intenzivna poljoprivreda, pa se i gnezdilišna populacija širom areala smanjuje. Prepelica nije bila toliko zanimljiva domaćim lovcima sve do sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada se naglo razvija lovni turizam, a posebno povećava broj gostiju lovaca iz Italije. Međutim, kako se populacija smanjivala bilo je sve teže uloviti dovoljno prepelica, pa su se mnogi lovci okrenuli korišćenju nesportskih metoda poput dozivanja uz pomoć snimljenog zvuka (elektronske vabilice), pucanja iz poluautomatskog oružja, hvatanja živih ptica u mreže i slično. Tokom avgusta i septembra širom Srbije krivolovci postavljaju i koriste između 600 i 1.000 elektronskih vabilica. Te naprave u sigurnu smrt dozovu barem 50.000 prepelica. Još jedna opasnost vreba od korišćenja vabilica: one skreću i remete puteve seobe, te dozivaju prepelice da se odmore i okrepe na uglavnom nepodobnim staništima – na oranicama koje su bezvodne i obilno tretirane pesticidima. Desetkovane u brojnosti, nedovoljno okrepljene, organizama oslabljenih zatrovanom hranom i vodom, mnoge prepelice neće stići do zimskih odredišta, a izuzetno mali postotak na proleće će se vratiti na gnezdilišta.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica poziva građane da, ukoliko uoče neku od pomenutih pojava, o tome odmah obaveste policiju ili neku od inspekcijskih službi, jer je to jedini način da se ptice sačuvaju, a neodgovorni pojedinci ili grupe sankcionišu.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare