LESKOVAC
Ovo je nevidljivi mobilijar u selo Grdelici (stara stocna pijaca), pišu nam čitaoci JUGpressa.
Čemu služi JKP Grdelica, pitaju se .
Poruku, u kojoj su i fotografije, završavaju sa “Za našu decu”.
Čitaoci javljaju: Ovako izgleda mobilijar u selu Grdelica
Zar niko od roditelja u ovom selu nema kosu? Ako je ovo uređena površina, trebalo je tako i da ostane. Ali, očigledno da se deca ovde ne igraju. Miliji su im mobilni telefoni, kompjuteri,… A i njihovim roditeljima.
Postavlja se onda pitanje čemu ovi “mobilijari”? Neki bi rekli da se operu pare. Da li je neko izračunao kolika je zarada “proizvođača” ovih igračaka? Ili je nekima sve dozvoljeno. Pa i da zidaju cene do neba, bez ičije kontrole. I ko ih je proizveo. Možda zaslužni član.
Jadni poreski obveznici.
Verovatno mnogi imaju kosu. Ali ako vlast ume da se hvali da smo država u kojoj kobejagi svako radi svoj posao, kako onda ja mogu da kosim javnu površinu za koju je nadležna služba, odnosno javno preduzeće. Neka vlast kaže, ljudi mi ne umemo da radimo moj posao, organizujte se i pokosite ovo, evo ja ću prvi da sakupim ljude da to odradimo.
Pa to je Grdelica, nije Geteborg. Pored ovog otpada i korova dnevno prođe nekoliko lokalnih funkcionera, ali njima je to svakodnevnica i normalan prizor, pa se ne uzbudjuju. Ako ih vi iz Jugpresa sada zovete da srede ovaj nered, ništa vas neće razumeti, zato ih ostavite u njihovom prirodnom okruženju, jer se tu najbolje osećaju.