Čitaoci javljaju: Narodni muzej nema informacije ko je izvodio radove na Hisaru

LESKOVAC

Narodni muzej u Leskovcu nema informacije o tome ko je izvodio radove na Hisaru azlaskom na teren je konstatovano da se radi o  kanalu  duž puta koji vodi od podnožja do platoa Hisara širine 0,30-0,40 m i dubine od 0,20.do 0, 35 m, rečeno nam je u ovoj ustanovi kulture na naše pitanje, a na osnovu javljanja čitalaca, da li su obavešteni o rdaovima na brdu Hisar koje je i značajno arheološko nalazište.

Na Hisaru nije dozvoljena gradnja objekata koji zahtevaju ukopavanje u kulturne slojeve, navodi se u odgovoru.

Evo i pitanja koja smo postavili kao i odgovora koji su nam stigli iz Narodnog muzeja.

1. Da li muzej ima bilo kakve informacije o iskopanom rovu širine od 50-100 cm duž cele staze od podnožja Hisara do repetitora? Da li vam je iko prijavio ovo?
2. Ako imate saznanja , da li imate inforrmaciju o čemu se, zapravo radi, ko je kopao i zašto?
3. Nama su čitaoci javili da su vidljivi i tragovi oštećenog arheološkog materijala. Da li uopšte može da se kopa/grdai na brdu Hisar i pod kojim uslovima?
4. Da li je Odeljenje za urbanizam i izgradnju grada Leskovca dužno da pribavi dozvolu Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu pre eventualnog izdavanja dozvola?

5. Zašto je sve brdo Hisar značajno u arheološkom smislu?

ODGOVORI

  1. Narodni muzej u Leskovcu nema informacije o tome ko je izvodio radove na Hisaru. Izlaskom na teren je konstatovano da se radi o  kanalu  duž puta koji vodi od podnožja do platoa Hisara širine 0,30-0,40 m i dubine od 0,20.do 0, 35 m.
  2. Kanal  služi za skupljanje vode sa padine brda, kako bi se zaštitio  sam put  od oštećenja. Takav kanal je na ovom prostoru postojao i ranije,  sada je obnovljen i očišćen, a  na nekim mestima i proširen, najverovatnije radom mašine.
  3. Često se na površini  puta, kao i kanala pored njega, nalazi arheološki materijal koji potiče iz  profila brda. Naime, kada je prosecan put, došlo je do oštećenja lokaliteta, koji je „isečen“ vertikalno, pa zato sada ispadaju arheološki predmeti. Oni su važni, prikupljaju uvek, pa i tokom iskopavanja. Međutim za definisanje slojeva, kako hronološki, tako i po kulturama najvažniji su predmeti iz zatvorenih, kompaktnih i neporemećenih celina.
    Na Hisaru nije dozvoljena gradnja objekata koji zahtevaju ukopavanje u kulturne slojeve. Mogući su samo radovi koji se izvode na površini zemlje, kao što je čišćenje površine, zaštita i popravka puta i staza, pa i kopanje plitkog kanala duž puta. Moguće je i  postavljanje manjih montažnih objekata. Za takve poslove, nije potrebna dozvola, ali treba obavestiti Muzej, koji će poslati arheologa, koji te radove može da prati, da ne dođe do oštećenja slojeva koji se nalaze ispod površine zemlje.
    Međutim, nije dozvoljena gradnja trajnih objekata čiji temelji se ukopavaju u zemlju. Za izgradnju takvih objekata potrebna je dozvola Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša koji su nadležni za nepokretna kulturna dobra. Uz dozvolu koju izdaje Zavod,  određuju se  i uslove pod kojima se gradnja takvih objekata može obavljati. U prvom redu potrebno je izvršiti arheološka iskopavanja na površini predviđenoj za izgradnju, a potom i druge uslove predviđene za zaštitu lokaliteta. Arheološka iskopavanja su tada zaštitnog karaktera i  izvodi ih sam Zavod (kao prilikom izgradnje Telenorovog repetitora 2014. godine). Istraživanja može da izvede i Narodni muzej u Leskovcu, ali pod uslovima i na način koje Zavod propisuje. Hisar je proglašen za kulturno dobro odlukom Vlade Republike Srbije 05, broj 633-2764/2012 u Beogradu 10.05.2012. godine, koja je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije br. 50 od 18.05.2012. godine.
  4. U slučaju, kada se gradi nekakav objekat na registrovanom arheološkom lokalitetu, dozvolu za izgradnju može i mora da izda samo Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša.
  5. Hisar ima značaj za Leskovac kao Kalemegdan za Beograd, ili  Niška tvrđava za Niš. Na Hisaru je, dokumentovana celokupna prošlost samog grada Leskovca, duga osam hiljada godina. od neolita pa do savremenog doba.  Najstariji nalazi potiču iz mlađeg kamenog doba- neolita, a na platou Hisara i na njegovoj istočnoj padini otkriveni su, tokom arheoloških iskopavanja,  ostaci utvrđenja i naselja iz bronzanog i gvozdenog doba, iz rimskog, ranovizantijskog, srednjovekovnog i turskog   perioda.   Arheološki materijal sa Hisara čuva se u zbirci Hisar Narodnog muzeja u Leskovcu, a jedan deo je izložen   u Stalnoj postavci.    
  6. Odgovore su potpisali Julijana Pešić, arheolog, muzejski savetnik  
    Smilja Jović, viši kustos arheolog
    Vladimir Stojanović, kustos, arheolog  
Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Hisarac
Hisarac
2 godine pre

A neće li u to kanalče da budu postavljene cevi za vodu&kanalizaciju za neki budući, montažni (hahahaha) objekat (hostel možda) na vrhu Hisara? Takođe bih voleo da Urbanizam ili inspekcija objasne da li je dozvola za objekat koji se zida na delu brda, o kome ste pisali izdata, kako stručnjaci iz Muzeja kažu da treba, i od strane Zavoda za zaštitu spomenika u Nišu ili su samo oni “dozvolili”, to jest (po ličnom iskustvu) zažmurili do neke imaginatrene legalizacije koje neće biti nikada, a ni tada.