LESKOVAC

Nedelja, 1. oktobar, oko 12 sati. Na putu koji prolazi kroz selo Nova Topola, koje se prostire između Bojnika i Lebana,  oko 2 km sa strane Đinđuše, na svega 10 metara od naših kuća, zatičemo neverovatan prizor. ŽIVA lisica vezana za jednu zadnju nogu, vezana za omanje drvo pored samog puta, visi skoro beživotno glavom prema zemlji. Na životinji nema nikakvih vidljivih tragova ranjavanja od vatrenog oružja.

Živi stvor, makar bila i divlja životinja, vezana da izdahne u najtežim mukama! Posle prvog šoka, primećujem da, iako se ne trza u tom nemogućem položaju, ipak diše. Sečem oprezno kanap kojim je vezana, lisica pada na zemlju, ali i dalje ne primećujem druge znake, osim što se povremeno refleksno trza. Srce još radi, ali je navala krvi u mozak učinila svoje. Ne znamo kada je taj čin mogao da se uradi, dan pre toga, ili pre podne. Na suprotnoj strani od puta, na desetak metara – rasuta ambalaža neke hrane. Verovatno nekog ko je to uradio i uživao u svom delu. Do šest sati uveče, više puta svraćam da vidim može li se životinji pomoći, sipam vodu na delimično otvorenu čeljust, štapom ubadam da izazovem bilo koji refleks. Ništa ne pomaže, ne daje druge znake, osim što se grudi i trbuh ritmički nadimaju, sve slabije, a insekti već uveliko rade svoj posao. Nakon nekoliko sati mučenja, ne pokazuje više nikakve znake života. Odlazimo sa osećajem bespomoćnosti što nismo mogli da pomognemo životinji koju je ovako ubio neko ko je daleko ispod nivoa bilo kakve životinje.

U toku je sezona lova na neke vrste u ovom kraju, usput dolazeći, vidimo više lovačkih kerova. Presrećemo neke lovce u autu ali oni kažu da su „ptičari“ i da sa opisanim nemaju ništa. Ovo područje pripada ataru opštine Lebane. Ne znam kojem lovačkom udruženju. Prilika je da podsetimo da nam sa lovcima ni do sada nije bilo „dosadno“. Ne jednom, zasule su nas dramlije iz lovačkog oružja, usred naših dvorišta, često pale vatre baš u ovo doba, valjda tako pokušavaju da isteraju lovinu iz žbunja, pa smo jednom jedva ugasili požar uz pomoć vatrogasaca, koja se opasno približila objektima.

Krajnje je vreme da se neko u tom lovačkom društvu koje pokriva navedeno područje, ozbiljno pozabavi time šta njegovi članovi rade tokom lova na terenu. Ako oni neće, morao bi neko iz policije.

Ovo sa lisicom sigurno ne spada u lovački kodeks. Ako si lovac, ubij lovinu, ne muči je. Niti je elementarno ljudski. Nije ni zverski – zver ubija samo u samoodbrani, ili da bi se prehranila, za opstanak. Ovo je ispod svega toga. Neka i drugi Vaši čitaoci prosude šta je u pitanju.

                                                                                                                                            Nebojša Stanković

                                                                                                                                             Leskovac