Čitaoci javljaju: Kada se kupovina namestaja pretvori u kosmar ili kako to radi Dit's

LESKOVAC

Sve više čitalaca Regionalne informativne agencije JUGpress ukazuje na različite, u najmanju ruku, probleme koje imaju pri kupovini različitih proizvoda.

Ovoga puta stiglo nam je pismo u kome se ukazuje na to kakav odnos prema kupcima ima proizvodjač nameštaja Dit's koji je, inače, vrlo promovisan u poslednje vreem u Leskovcu a gradonačelnik ga redovno obilazi, zajedno sa svojom pratnjom i najvećim brojem lokalnih medija.

Pismo objavljujemo u celini.

Kada čovek suštinski ne može da promeni ništa u životu, on počne da se raduje malim stvarima, kao što je osveženje životnog prostora, u vidu novog komada nameštaja. I tako počne da štedi novac svakog meseca skoro godunu dana, odričući se svakog zadovoljsva i konačno dođe dan da bar malo radosti priuštite sebi i svojoj porodici. Ali, kupovina se neretko pretvori u agoniju. Naime, odabrala sam trosed i dvosed u salonu nameštaja Dit's, iako sam pre toga od kolegenice čula ne tako pozitivne stvari o njihovom odnosu prema mušterijama, misleći da ona, verovatno, preteruje. Međutim, nakon obavljenog odabira i plaćanja 50% od cene u vidu avansa, rečeno mi je da će nameštaj biti isporučen u roku od 30 dana i da preostali iznos plaćam prilikom dostave. Već nakon 20 dana od dana ugovorene kupovine svakodnevno se neko iz moje porodice obavezao da bude kod kuće u slučaju isporuke. Nakon 30 dana pozivam pomenuti salon nameštaja da se raspitam zašto isporuke još uvek nema, ako je već rok do 30 dana. Oni mi govore da će biti u narednih dan dva, pritom ni jednog momenta me ne pozvavši kao kupca da me obaveste o njihovim propustima, već sam ja njih zvala jedno desetak puta i svaki put dobijala drugu informaciju. Najčešće su odgovori bili, ukoliko zovem krajem nedelje, da ce biti u ponedeljak, a ukoliko pitam početkom nedelje, da će biti do petka… I tako posle mnogo dana čekanja, obmanjivanja, dežuranja kod kuće nakon 43 dana stiže i nameštaj. Naravno, vi tada pomislite da nije sve to vredno nerviranja i pokušate da zaboravite na sve neprijatnosti, ali to jednostavno nije moguće. Prilikom isporuke primetili smo da dva jastuka za naslone, od ukupno pet, imaju oštećenje na materijalu u vidu sitnih rupica. Delovalo je kao da je materijal već šiven na mašini, pa da je rasparan i upotrebljen za izradu jastuka. Momci koji su radili isporuku uveravali su me da će odmah slike iz telefona koje su sačinili poslati menadžeru i da ću u roku od par dana dobiti nove navlake. Pristala sam i na to i platila nameštaj u celosti. Ni 15 dana nakon toga niko me iz Dit's -a nije kontaktirao, opet ja par puta zovem njih gde svaki put drugoj službenici objašnjavam zašto zovem i koji problem imam i svaka od njih mi traži da joj prosledim slike o oštećenju jastuka. Nakon 20 dana konačno zovu oni mene i obaveštavaju me o tome da će brzom poštom poslati druge presvlake. I zaista su poslali i to SA VEĆIM OŠTEĆENJEM NA PLATNU NEGO LI ONE NA KOJE SMO STAVILI PRIMEDBE! Nisam mogla da verujem šta vidim. Poželela sam da odem lično u salon o bacim im u lice, da odem u inspekciju i prijavim, ma svašta mi je padalo na pamet da uradim. Odustala sam od svega ne želeći sebi da dodatno narušavam već narušeno zdravlje, jer me sve to dodatno uznemirava. Zato sam poželela da ovu priču objavim i da vam još jednom ukažem na to da su prava potrošača ugrožena na svakom koraku. I tako i ono malo zadovoljstva koje danas prosečan građanin ovog grada pokuša da priušti svojoj porodici neretko se pretvori u pravi košmar bahatošću pojedinih leskovačkih privatnih privrednika, jer valjda se vode onom čuvenom: „Može mi se!“

(Fotografija iz arhive JUGpressa)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare