Čarobna Bojana Asović

BEOGRAD

Organizatori manifestacije „Dečje vaskršnje čarolije“ doneli su odluku da likovni konkurs koji organizuju od naredne godine, nosi ime po Bojani Asović, jednoj od žrtava ubijenih u OOŠ „Vladislav Ribnikar“, učenici petog dva. Bojana je divno crtala i jedna je od pobednica na konkursu koji je bio ove godine. Želja organizatora bila je da se i na ovaj način trajno sačuva uspomena na devojčicu koja je i pre učešća na „Čarolijama“  ispoljavala veliki kreativni likovni talenat.

Bojanina mama Marija

Bojana je bila nestvarna devojčica, plenila je svojom dobrotom. Od vrtića je pokazivala empatiju za druge. Roditelji su me često zvali, da mi se zahvale sto je Bojana baš njihovo dete prihvatila kao novog u vrtiću, što ga je tešila kada je plakao i bila uz njega… Umela je da stane kod vrata jaslica kada bi neko išao kući, da ga ona isprati, zagli i poljubi. Bila je jedno jako veselo dete, uvek nasmejana.

U školi je pokazala neverovatnu zrelost već od prvog razreda… Njene sveske su bile besprekorne kao slikovnice. Svi su voleli da je zovu ako nešto treba da se prepiše, napiše, jer su znali da je sve na svom mestu, da sve lepo piše. Kako je odrastala, sve više su dolazile do izražaja njene vrline, volela je da pomaže drugima, bila je pravi drug. Bilo je dovoljno da ona ponese pernicu i svi bi u odeljenju imali olovke, gumice, sve što im je trebalo. Takođe i užinu… Često sam je pitala da li si pojela užinu,  govorila je nešto malo ili čak nisam… Zato sto bi redovno svakome kojoj traži davala… Govorila mi je׃ „Ne mogu mama da ne dam kada mi traže“. Isto tako nije volela svađu… Ako bi se, pak, zadesila na takvom mestu, umela je da se udalji i da kaže׃ ne mogu da se svađam i tužakam, to najviše mrzim. Umela je da čuva tajne kao niko. Nije volela nepravdu i to je, takođe, kao vrlo mala umela da oseti.

Sa samo 11 godina, bila je veliki čovek i dete u isto vreme. Kada se ona pojavi, svi smo u nju gledali kao u svetlost koja nam govori kako da živimo. Njen brat je u sastavu čiji je naslov bio „Osoba kojoj se divim“, pisao upravo o njoj, za njega je ona bila nešto posebno.

Umela je savršeno da crta, ali kada je krenula u 5. razred, krenule su veće obaveze, pa nije imala vremena mnogo za to… Dobijala je u školi peticu za peticom… Jednom prilikom sam htela da joj pomognem da prvi put nacrta ram iz tehničkog sa tačnim promerom, ona me je pustila da počnem, a onda je uzela lenjir i rekla׃ „Nije ti ovo dobro“, i pokazala mi gde sam pogrešila i sama nacrtala perfektno. Volela je mnogo da gleda kvizove, kad završi sa obavezama, to nam je bio najlepši deo dana… Omiljeni kviz bio joj je Slagalica… Bila je savršena u igri slagalica, moj broj i asocijacije…

Svi koji su poznavali Bojanu, govorili su da je bila nestvarna devojčica. A imala je samo 11 godina.

Nagrađeni rad na 25. Dečjim Vaskrišnjim čarolijama 2023. godine

Draga moja Bojana,

Mnogo mi nedostaješ. Svaki dan mislim na tebe I prisetim se lepih trenutaka, zajedničkih doživljaja, osmeha, zagrljaja… Kako bih volela  još jednom da te zagrlim i da još jednom imamo jedan od naših dugih razgovora.

Sa tobom sam rasla, naučila da vozim bicikl, rolere, klizaljke…Sećam se naših  zajedničkih skrivanja po školi, kašnjenjana na časove, šmikanja u WC-u. Sećam se smejanja sa Anom, Klarom, Zojom, Jelisavetom i dobacivanja ceduljicama  po učionici  krišom, da ne vide nastavnici.
Ponosna sam što sam rasla sa tobom i uz tebe.  Bila si jedna od retkih sa karakterom,  otvorena i spremna da svakom kažeš šta o njemu misliš, onako bez okolišanja i u lice… Bila si jedna divna osoba, koja je umela da podržava druge, da voli i da u toj ljubavi bude srećna. Ti si uvek delila svoj osmeh sa svima,  širila si radost oko sebe…

Bojana, ti si bila moja osoba od poverenja, moja sreća, moja zlatna drugarica i sestra koju nikada nisam imala. Ti si moj mali anđeo čuvar.
Pored tebe, nikada nisam bila sama. Ti si uvek bila tu uz mene, sa mnom. Ispravila bi me ako pogrešim, pogurala  ako posustanem, podržala bi me ako odustanem i pomogla mi kad je bilo potrebno. Uvek bi našla rešenje za sve, i širila oko sebe ljubav i sreću.

Nikada nismo bile ovoliko dugo razdvojene. Svaki dan mislim na tebe i očekujem tvoj povratak.

Polako prolaze dani i ja pokušavam da nastavim dalje…  Bez tebe…
Verujem da si sad sa našom Anči i da se smejete, da nas posmatrate odozgo… Lakše mi je kada pomislim da ste zajedno.

Lepa moja, hvala ti na svakom danu koji smo provele zajedno. Hvala ti što si mi ulepšala detinjstvo i hvala na ovoj divnoj vožnji koja se prebrzo završila.

Teško mi je da nastavim bez tebe, ali znam da ti nećes da mi plačemo, već želiš da budemo srećni i da se smejemo, onako kako si nas ti učila. Smejaću se za tebe, radovaću se za tebe i trudiću se da uspem za obe u ovoj životnoj misiji. Za to vreme, ti ćeš ulepšavati nebo, kao što si i moj život ulepšala.

To je moja Bojana i  njen sjaj!  Sijaj večno, jer to je ono što stvarno vredi.

Do sledećeg druženja … Čuvaj nas od zla, lepoto moja!

Drugarica Nađa

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare