Bujanovački biciklisti se vratili sa hodočašća do Hilandara

BUJANOVAC

 

Bujanovački biciklisti su se vratili sa svog hodočašća na Svetu Goru.

Do Grčke su njih trojica  putovala tri dana, prvog dana do Dojranskog jezera, gde su i prenoćili nakon pređenih 220km, pa su sutradan nastavili do poznatog grčkog letovališta Asprovalta.

Tu su prenoćili i u ranim jutarnjim satima nastavili do manastira Milo Arsenica, ili kako ga još nazivaju i Kakovo. Tamo su imali neverovatan prijem i doček od ljubaznog osoblja manastira, narocito od strane Milana Dukića , koji je sa biciklistima proveo sve vreme i posvetio im se u svemu, pričaju trojica biciklista Dalibor Nakic, Slaviša Jović i Vladimir Grujičić .

Nastavili su put do Uranopolisa , ukrcali se na trajekt i 15.jula bili su na tlu Svete Gore.

Sa Svete Gore , naši sportisti nose jedinstvene i nezaboravne utiske.

U Hilandaru su bili gosti dve  noći i osetili, kako kažu,  čari duhovnog života monaha koji tamo žive.

“Ne tražim slavu od ljudi, već od Boga, međutim ako se ovaj put shvati kao  produhovljenost nas pravoslavaca sa juga Srbije I ako je to primer ljudima da krenu ka pravom putu, kako se navodi u Jevanđelju   onda ću prihvati sa radošću ovo medijsko eksponiranje, protiv koga sam inače bio” , kaže Slaviša  Jović.

“Nek ovaj put bude primer mladim naraštajima  . Posebno bih istakao da mi je zadovoljstvo što je I moj drug Dalibor Nakić išao sa mnom , a naročito  naš odbojkaš osmanaestogodišnji  Vladimir koji je krenuo sa nama  I u njegovim godinama posetio svetinju , nadmašio nas bicikliste I hodočašća ka svetinji”, priča Jović.

” Želim da svi pravoslavci obiđu Hilandar  I osete blagodati svetinje srpske I budu ponosni što su Srbi kao što sam i  ja bio dok sam boravio u Hilandaru”, rekao je Jović.

Priču nastavlja najmlađi Vladimir” Ovaj put za mene je bio pravi izazov, jer se biciklizmom aktivno bavim dve godine.  Bilo je teških trenutaka ali ni u jednom momentu nisam pomislio da odustanem. Osećaj koji sam imao kad smo stigli u manastir Hilandar , što je I bio cilj našeg putovanja, za mene je bio neopisiv. Shvatio sam da su kilometri koje smo prešli , vredeli”, kaže Vladimir.

” Još uvek nisam sredio utiske trebaće mi vremena za sve to”, dodaje.

Zahvalnost izražava starijim kolegama Daliboru I Slaviši, koji su mu omogućili da sa njima krene I koji su mu, kaže  bili velika podrška tokom puta, deli sa nam svoje utiske  najmlađi biciklista  Vladimir Grujičić.

Sa Svete Gore su 17. jula krenuli nazad.

Uhvatilo ih je nezapamćeno nevreme pa su vožnju morali da ostave za sledeći dan i još jednu noć su  proveli u kapijama manastira Kakovo, priča za JUGpress najstariji biciklista Dalibor Nakić .

“Sutradan smo  nastavili pedaliranje po drugom prstu Halkidikija i poluostrvu Sitonija, gde su nas  dočekala brda i zahtevne trase prelepog poluostrva.

Put se kretao od Nikitija, preko Neos Marmarasa i Porto Karasa, do krajnje tačke poluostrva i luke Porto Koufo.

S druge strane prsta su prošli Kalamitsi, Sarti i preko Vurvurua se ponovo vratili u Nîkiti.

U planu je bilo da se obiđe I prvi prst, tj poluostrvo Kasandra, ali zbog poslovnih obaveza,  koje su se neplanirano nametnule,  morali smo  da krenemo  put svojih domova a obilazak ostalih lepota Grcke ostavili smo za neki drugi put”, priča  Nakić.

Iskušenici Dalibor Nakic, Slaviša Jović i Vladimir Grujičić su u ovoj avanturi proveli desetak dana i obišli veliku srpsku svetinju i najlepša mesta i plaže Grčke i prevalili 1000 kilometara puta.

 

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare