NIŠ

Budžet za usluge personalne asistencije i lične pratnje neće biti umanjivan. Za narednu, 2021. godinu predviđeno je 40 miliona dinara za ove dve usluge , kaže Dušica Davidović, zamenica gradonačelnice Niša resorno zadužena za socijalu.

 ‘’Na poziciji za personalne asistente smo opredelili iznos od 31 milion dinara, a za lične pratioce devet miliona dinara. To je ukupno 40 miliona dinara koje koji će biti izdvojeni za ovu uslugu. Javni poziv prema pružiocima ove usluge personalnih asistenata i ličnih pratioca je već sproveden i javili su se oni koji će ovu uslugu sprovoditi. Naši korisnici znaju da preko svojih matičnih udruženja prave spiskove za pružanje ovakve  usluge’’, kaže Dušica Davidović, zamenica gradonačelnice Niša.

             Ona dodaje da pozicija nije menjana i nisu smanjena sredstva za ovu uslugu.

              ‘’Sagledaćemo potrebe svih  korisnika ovih usluga a neophodna im je i u naredonoj godini’’- kaže Davidović.

                Objašnjavajući važnost ovih usluga, Davidović je istakla da se nada da će grad u narednim godinama dobiti i pedagoške asistente.

              ‘’Lični pratioci su tu da pomognu deci predškolskog i školskog uzrasta, da budu podrška ne samo deci nego i roditeljima. Ono što zaista smatram neophodnim je da u narednim godinama dobijemo i pedagoške asistente. To bi bila posebna vrsta usluga kada je reč o deci predškolskog i školskog uzrasta. Oni bi radili sa decom, savladavali bi nastavno gradivo predviđeno kapacitetima i mogućnostima deteta kada je u inkluzivnom obrazovanju. Ono što je najznačajnije to je podrška roditeljima, starateljima i hraniteljima u savladavanju nastavnog gradiva i pripreme svega onoga što je neophodno za pohađanje škole’’- naglašava Davidović i dodaje.

              ‘’Kada je reč o personalnim asistentima uglavnom su to osobe koje pomažu našim sugrađanima, osobama sa invaliditetom u obavljanju nekih, njima životno važnih funkcija, što u domaćinstvu, prilikom izlazaka, šetnji’’

                  Javni poziv za apliciranje biće raspisan početkom naredne godine. Grad sa asitentima ima sklopljene ugovore do kraja januara, a sa licnim pratiocima do kraja maja.

                 Da personalni asistenti osobama sa invaliditetom menjaju život na bolje potvrđuje i Dragana Rodić koja je u kolicima od 1999. godine posle saobraćajne nesreće u kojoj je povredila kičmu. Kaže da kvalitet vremena koje je kao osoba sa invaliditetom provodila bez personalnog asistenta ne može da se uporedi sa vremenom kada je dobila pomoć ove vrste.

                       “ Korisnik sam personalne asistencije od trentka kada sam se udala i kada sam se ostvarila kao majka. Do tog trenutka sam i mogla sama da se snalazim u kolicima, ali je tada život postao lepši, ali malo otežaniji”, kaže Dragana Rodić.

                      Dodaje da je  personalni asistent ima široki dajapazon rada.

                    “Pomaže mi oko oblačenja, održavanja lične higijene, obavlja kućne psolove, odlazi u kupovinu. Može da bude i na mom poslu ako je to potrebno i u kući. On je u segment komunikacije, organizacije dana, tu je i zbog psihosocijalne pomoći. Njegovo prisustvo u mom životu je od velikog značaja. Omogućava mi da u punom smislu ostvarim svoju samostalnost”, kaže Dragana Rodić.

                     Objašnjava da postoje tri oblika podrške personalnog asistenta. To je 24 časovna, osmočasovna i četvoročasovna podrška. Ona je dobila pomoć personalnog asistenta od osam sati.

                   “U ovoj situaciji meni je njegova podrška od osam sati dovoljna”, kaže Rodićka. “Jedan moj dan je prepun aktivnosti i u tom pogledu meni personalni asistent puno znači. Ja moram da odem na posao, moram da odvedem dete u školu, da se ono vrati iz škole, da dobije obroke, da uči”.

                    Kaže da je personalni asistent za nju neka vrsta transfera ka realnom životu.

                 “On je tu da mi pomogne da savladam sve fizičke barijere koje još uvek postoje. Mada delujem sigurno u kolicima, ja još uvek ne mogu da uradim sve sama i postoje stvari za koje mi je potrebna tuđa pomoć. Dolazi u 13 sati i ostaje do 20. Svaki dan je drugačiji a aktivnosti su diktirane mojim obavezama”, kaže Rodić.

                  Tvrdi  da personalni asistent može da bude i član porodice, ali da to može da bude mač sa dve oštrice. Nekim osobama bi to odgovaralo, nekima ne. Dodaje da je najbolje sa njim ostvariti poslovni odnos jer je on tu da pomogne osobama sa invaliditetom, a sa članovima porodica se to ponekad teško ostvaruje.

                U svakom slučaju, kaže Dragana Rodić, Niš je jedan od gradova, možda i na prvom mestu po broju persnalnih asistenata koji su na raspolaganju osobama sa invaliditeom.

Ovaj prilog je deo projekta koji sufinasira grad Niš, stavovi izneti u njemu ne odražavaju nužno i stavove donatora.