Brovina se izvinila zbog ‘fotografije’ žrtve ratnog silovanja na Kosovu

PRIŠTINA

(Radio Slobodna Evropa)


Nakon ispitivanja u policiji, poslanica Demokratske partije Kosova (DPK) Fljora Brovina izvinila se građanima Kosova, posebno ženama koje su bile žrtve seksualnog nasilja i njihovim porodicama, zbog slike koju je u četvrtak pokazala u hodniku Skupštine Kosova, tvrdeći da je ona dokaz seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.

Brovina je, međutim, u petak kazala da se ispostavlja da se možda radi o “falsifikovanom dokumentu koji je zloupotrebljen mnogo ranije, možda 2003, kada joj je bio predat kao predsednici Komisije za nestale osobe od strane jedne asocijacije”.

“Jedan aktivista mi je predao dokumenat u koverti i rekao da mogu da je upotrebim te da je ta osoba živa”, kazala je Fljora Brovina, dodajući da je svedok tog sastanka bila potpredsednica te komisije.

“Nikada nisam mislila da neko može da donese dokumente koji nisu verifikovani i stoga sam imala hrabrosti da ih upotrebim. Nisam verovala da ovaj dokument može da bude nešto što nije tačno. Tačnost dokumenta će potvrditi državni organi. Stojim im na raspolaganju u svakom trenutku”, dodala je ona.

“Još jednom, izvinjavam se svima i prihvatam krivicu što nisam verifikovala (fotografiju) u poslednjem trenutku još jednom”, kazala je poslanica DPK. i dodala da se ne seća imena osobe koja joj je dala sliku, ali zna da je bila aktivista za ljudska prava.

“Najbolji odgovor daće državno tužilaštvo”, istakla je Brovina.

Upitana da li će da podnese ostavku, rekla je da je raspoložena “na sve” i da je nebitna osoba kada je u pitanju istina o tragediji Kosova. Kako je dodala, na razgovor u policiji je pozvana u svojstvu svedokinje.

Brovina: Izvinjavam se svima
Brovina: Izvinjavam se svima

Fotografija koju je u četvrtak u hodniku Skupštine Kosova Brovina kao dokaz seksualnog nasilja na Kosovu, nanela je veliku štetu kosovskom društvu, ali i dosadašnjem radu sa žrtvama seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu, ocenile su nevladine organizacije.

Iste prikaze koje je Brovina pokazala u četvrtak objavili su mediji na Kosovu, pozivajući se na internet stranicu pornografskog sadržaja, zbog čega se sumnja da je fotografija preuzeta sa jedne od njih.

Specijalna tužiteljica u slučaju Drita Hajdari, koja je intervjuisala u petak Brovinu, izjavila je na konferenciji za novinare da je objavljivanje ove slike, pored javnosti, zabrinulo i Tužilaštvo s ozbirom da je Brovina prethodno izjavila da je Tužilaštvo posedovalo jednu takvu sliku, ali da je namerno sakrila taj dokaz.

“Reagovali smo brzo putem saopštenja. Kao tužilac obećala sam da ćemo otvoriti istragu i da ćemo intervjuisati poslanicu Brovinu, kao i da će biti poduzete sve istražne radnje u vezi s tim slučajem. Danas je Brovina intervjuisana i lično sam je intervjuisala. Ona je, između ostalog, rekla da je slika iz 2003. Kaže da je došla do nje preko nekoliko aktivista iz Đakovice. Rekla je da veruje toj slici i da je zato odlučila da je objavi. Na moje pitanje da li je nekada prijavila slučaj policiji ili Tužilaštvu, s obizrom da se radi o krivičnom delu, rekla je da nije, i da nije imala saznanja da ima za obavezu da slučaj prijavi tužilaštvu”, kazala je Hajdari.

Ona je dodala da je Brovina takođe izrazila zabrinutost zbog informacije da ova slika “može biti iz rata u Iraku, i da nema saznanja o tome”.

“Ispitivanje Brovine je samo jedan istražni korak. Preostaju nam još pojedine radnje kako bi došli do konačnog rezultata. Informisaćemo vas blagovremeno o svemu što budemo saznali, jer smo vam zaista zahvalni na onom što ste uradili, na informisanju javnosti, a na taj način ste pomogli tužilaštvu u poduzimanju neophodnih istražnih radnji”, istakla je Hajdari.

“Koverat sa slikom predala joj je, kako je rekla, aktivistkinja iz Đakovice, a koja će biti ispitana”, kazala je Hajdari.

“Pitala sam je: ‘Da li znaš identitet žrtve’, rekla je – da ne zna. Podsetila sam je na izjavu iz Skupštine, kada je rekla da sliku objavljuje uz odobrenje porodice i žrtve, rekla je da to ne stoji, i da je smatrala da ima odobrenje porodice i žrtve, budući da su joj aktivsti kada su joj predali sliku, rekli da može da upotrebi sliku”, dodala je Hajdari.

Fljora Brovina je obećala Hajdari da će sliku koju je upotrebila u Skupštini predati tužiteljici u ponedeljak, a nakon čeka će se uraditi ekspertiza kako bi se uporedila sa slikom sa interneta.

Predsednik Skupštine Kosova, istovremeno i predsednik Demokratske partije Kosova, Kadri Veselji na pres konferenciji u petak popodne izjavio je da je Fljora Brovina objavom sporne fotografije u Skupštini u četvrtak načinila veliku grešku ali je dodao da smatra da je bila nenamerna. Veselji je rekao da ovo neće dezorijentisati Kosovo ka ostvarivanju svog cilja, a to je formiranje Međunarodnog tribunala za zločine Srbije na Kosovu

Specijalno tužilaštvo Kosova ranije je saopštilo da će da pokrene istragu povodom slike koju je Brovina pokazala medijima, a koja je, kako je rekla, dokaz silovanja jedne 35-godišnje žene od strane srpskih vojnika tokom rata na Kosovu, koju ona poznaje.

Fljora Brovina je fotografiju objavila na plenarnoj sednici Skupštine Kosova, kada je trebalo da se raspravlja o rezoluciji o “genocidu, zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima bivšeg srpskog režima na Kosovu”.

Brovina je zatim istog dana uveče za TV Dukađini u Prištini rekla da je “ubeđena da fotografija nije lažna” i da će informacije o tome predati tužilaštvu. Ponovila je i ono što je rekla u Skupštini, da je “žrtva sa fotografije živa i da se nalazi na Kosovu”


Feride Rušiti , direktorica Kosovskog centra za rehabilitaciju žrtava torture, koja već 20 godina radi na rehabilitaciji žena koje su preživele seksualno nasilje, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da ova organizacija nikada ranije nije videla jednu takvu sliku koja je, kaže, potresla celo kosovsko društvo, posebno preživele žrtve seksualnog nasilja i njihove porodice.

“Dobili smo mnoge pozive od preživelih žrtava seksualnog nasilja koje koriste naše usluge, od njihovih muževa, apelujući da se slika ukloni što pre moguće. Sledeći skandal koji još uvek treba da se potvrdi i u šta ne želim da verujem, jeste da je slika iz drugačijeg konteksta. Ovo je nanelo veliku štetu našem radu i dostignućima, koja se u svetu koriste kao primer kada su u pitanju podizanje svesti, reparacija i rehabilitacija žrtava seksualnog nasilja”, izjavila je Rušiti i upitala: “Čemu ova fotografija? Zašto postoji potreba da se jedan takav ružan akt nasilja prikaže?”

“Svi na Kosovu znaju kroz šta je ovo društvo prošlo. Ovo ne pravi senzaciju, osim što provocira negativne emocije, bilo kod preživelih ovog nasilja, bilo kod društva uopšte. Ne razumem cilj gospođe Brovine. Ali, bilo da je on bio dobar ili zdrav, uticaj i dimenzija prikazivanja jedne takve slike su potpuno negativni”, naglasila je Rušiti. 

Rušiti je pozvala kosovsko društvo da ne dopusti da ovako nešto utiče na dvadesetogodišnji rad na pružanju podrške žrtvama seksualnog nasilja. Ona je, međutim, podvukla da su posledice moguće, budući da je poverenje bio glavni uslov žrtava silovanja za učešće u državnom procesu verifikacije njihovog statusa, a kako bi ostavarili prava na beneficije, kao što je pravo na penziju.

Ferida Rušiti jedna je od dobitnica Međunarodne nagrade za hrabre žene 2018. (International Women of Courage Award), prema izboru State Departmenta. Ona se tokom poslednjih 20 godina zalagala za prava žrtava seksualnog nasilja što je doprinelo i zakonskim izmenama kako bi se ta kategorija uvrstila u Zakon.

Prema procenama zvaničnika i nevladinih organizacija, na Kosovu je 20.000 žena i muškaraca bilo žrtve silovanja pripadnika srpskih snaga tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine. To je godinama bio tabu u kosovskom društvu, pre svega zbog predrasuda da je seksualno nasilje sramota za društvo.

Godine 2014., Skupština Kosova je  usvojila zakonske izmen kojima se reguliše status i omogućavaju određene beneficije, između ostalog i penzija.

Iz vladine komisije kažu da je za priznanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu do sada apliciralo oko 1.000 osoba, a razmotreno je nešto više od 500 aplikacija. Status žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu priznat je u 336 slučajeva, ali u 130 slučajeva aplikacije su odbijene.

( Fotografija: Umetnička instalacija “Mislim na tebe” u Prištini posvećena žrtvama seksualnog nasilja na Kosovu)

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o