LESKOVAC

 

Umesto bilo kakvog komentara naslovnih strana i udarnih vesti , ali i uticaja medija na povećanje nasilja i promociju kriminalaca i nasilnika u Srbiji, najbolje govori profesor Ratko Božović u intervjuu za JUGpress iz decembra 2015 koji ponovo objavljujemo

 

BOŽOVIĆ : STANJE U MEDIJIMA “SLIKA SUMANUTA I PROBLEMATIČNA”

Sociolog , profesor doktor Ratko Božović rekao je za JUGpress da je stanje u mediima u Srbiji „slika krajnje sumanuta i problematična“ .

On  je upozorio da u medijima , ali I u “ u našem životu i u svim formama našeg života preovlađuje nasilje”
“Ja sam proučavao taj fenomen i moram reći da nijedan oblik života nije bez nešto malo više nasilja nego što je normalno, nego što je očekivano”

„ Javno mnjenje se pravi logikom dva elementa, tržišnog i političkog. Mediji su umreženi, neslobodni i kao takvi oni ne mogu da funkcionišu na najbolji mogući način “, rekao je Božović.
On smatra da javno mnjenje grade politički interesi .
„To javno mnjenje je napravljeno u medijima, ono je daleko od istine i od slobode“, dodao je Božović.

On je rekao I da takvo javno mnjenje “nije na slobodan način stvoreno” I da je “ono neistinito u velikoj meri jer je ono u logici vladajućih garnitura i u odbrani njihovog dolaska i opstanka na vlasti” I da je “to činjenica”.

 

“Ovde fali kritička javnost, ovde fali dijalog, ovde dali i drugo i drugačije mišljenje kao nešto što je normalno, gde hoće ljudi da čuju i one druge, makar bili oni i manjina, makar oni bili opozicija, makar bili nebitni sa stanovništva vlasti. Ovde ne može da se samo mediji stave u funkciju održavanja vlasti, da budu stvari paradigma vlasti i da ta istina bude. zapravo, istina javnog mnjenja. To javno mnjenje nije u znaku mišljenja i nije u znaku kritičkog mišljenja i to je najveći problem ove zajednice”, smatra Božović.

On  je upozorio da u medijima , ali I u “ u našem životu i u svim formama našeg života preovlađuje nasilje”
“Ja sam proučavao taj fenomen i moram reći da nijedan oblik života nije bez nešto malo više nasilja nego što je normalno, nego što je očekivano”

Profesor Božović kaže da je I “naša porodica postradala u ovim vremenima krize i naših nevolja i tu je već došlo do jednog prisustva nasilja” I upozorava da se to sito dogodilo I u školama ali I u medijima.
“Mediji neadekvatno tretiraju nasilje, jer je po medijima nasilje nešto obično, nešto svakodnevno, a to ne bi smelo da se čini u zajednici u kojoj je nasilje postalo način života, jer tu na neki način legalizujemo nasilje, a morali bi na neki način da to nasilje dovedemo u pitanje, da ga kritički osmatramo i da ga suzbijamo, da ga pacifikujemo”, smatra professor Božović.
IJa mislim da je slika krajnje sumorna, problematična. Javno mnjenje se pravi logikom dva elementa, tržišnog i političkog. I prosto, mediji su umreženi, neslobodni i kao takvi oni ne mogu da funkcionišu na najbolji mogući način. Javno mnjenje grade, zapravo, politički interesi i, dabome, to javno mnjenje kakvo je napravljeno u medijima, ono je daleko od istine i od slobode. Prvo, ono nije na slobodan način stvoreno, a drugo ono je neistinito u velikoj meri jer je ono u logici vladajućih garnitura i u odbrani njihovog dolaska i opstanka na vlasti. To je činjenica. Prema tome, ovde fali kritička javnost, ovde fali dijalog, ovde dali i drugo i drugačije mišljenje kao nešto što je normalno, gde hoće ljudi da čuju i one druge, makar bili oni i manjina, makar oni bili opozicija, makar bili nebitni sa stanovništva vlasti. Ovde ne može da se samo mediji stave u funkciju održavanja vlasti, da budu stvari paradigma vlasti i da ta istina bude. zapravo, istina javnog mnjenja. To javno mnjenje nije u znaku mišljenja i nije u znaku kritičkog mišljenja i to je najveći problem ove zajednice.

On upozorava da “ako nasilje jeste prisutno i u medijima, onda ono, u stvari, postaje indikator za nasilje u zajednici i još više od toga – uči one koji su spremni da vrše nasilje samom nasilju.
Božović je rekao da se “to naročito odnosi na decu”.
“Mislim da je najveći problem zapravo tog nasilja u rijaliti šouima, dakle u onome što preovlađuje na mnogim televizijama, zapravo što nismo zaštitili decu”, rekao je Božović I upozorio da “nezaštititi decu od nasilja nije samo nemoralni čin, to je zločin”

Profesor Božović smatra da se “deca moraju zaštiti od nasilja” i da „ako ti formati već moraju da postoje, neka postoje i ostaju negde od ponoći, u kasnim satima, neka budu pripremljeni za voajere, za one koji imaju tu voajersku svest, a to znači svest da vidim one druge, da činim ono što mi nismo u svom malograđanskom životu smeli da činimo, da vidimo one koji su gori od nas samih“.

On je dodao da u svetu ovaj format sve više i padu, dok je kod nas u usponu.
„U padu jer su videli manje-više da je čitava sfera intimnog života, tj. onog seksualnog ili erotskog degradirano do nivoa pornografije. To je ona situacija u kojoj će doći do javnog čina onog što je intimno, gde će ljudi ispričati svoju tajnu i svoju intimu kao da nije tajna i kao da nije deo ljudske složenosti”, objansio je Božović.

On smatra da takav trend „mora biti blokiran“.
„ Prvo da identifikujemo situaciju, da vidimo o čemu se tu radi i da vidimo kako ćemo, makar u medijima, u medijskoj slici adekvatno tretirati kritički samu tu poziciju nasilja. Dalje ne predstavljajući je kao nešto što je atraktivno i što je gledljivo i što se isplati sa stanovništa rejtinga tih medija. To je žalosna slika i žalosna okolnost, mora se i tu, a ja mislim i svuda tamo gde se misli, u svim institucijama gde se kritički rezonuje u društvu, mora se utvrditi da je to veliki problem, da je to pad ljudskih vrednosti i ljudskog identiteta, jer se ne ostvaruje ljudska komunikacija, nego se ostvaruje neljudska komunikacija. To je u nekoliko pravaca problematično, sa stanovništva kulture naročito. U kulturi treba braniti vrednosti ljudskog života, vrednosti odnosa ljudi, vrednosti svega onoga što je kultivisano i kulturno naspram onoga što degradira kulturu i vrednosti“, smatra Božović i dodaje da bi „ nešto malo prevencije moralo da bude”.

„Razne grupe intelektualaca ili obrazovnih sistema imaju svoje, rekao bih, edukatore da od narednih dana decu vezujemo za ono što su vrednosti, što je ljubav, što je tolerancija, što je smisao za komunikaciju u kojoj neće biti nasilja“ nabraja Božović.
On smatra da je prevencija vrlo važna i da s eona mora „kao mikrorealizacija realizovati u čitavom društvu, u obrazovnim, kulturnim institucijama, tamo gde su ljudi angažovani da pokažu kakvo je to zlo i kakva je to nevolja to silno nasilje, jer ovo „naše „ nasilje je dobilo dramatične obrise i oblike“.

„Mi smo previše ležerno, previše neautentično prihvatili globalne svetske medije, a tamo su ti mediji upućeni tržištu, ili ako hožete potrošaču, a ne građaninu, ne slobodnom čoveku. Tamo je došlo do tog nasilja kao atrakcije koju smo mi lagodno prihvatili, tamo je došlo do toga da se ono što je intimna komunikacija pretvori u pornografiju itd. I mi smo to prihvatili bez da prema tome imamo kritički odnos. I zato mislim je toproblem” rekao je Božović koji upozorava da su deca u novim tehnologijama u velikoj komunikaciji i u nesrazmeri sa svojim roditeljima, koji ako su stigli do moderne, deca su već u postmoderni.
“Deca su u novim tehnologijama, nove tehnologije su u znaku ovih igrica i tehnoloških čuda i atrakcija, deca su sve veća figura uz kompjuter,” objašnjava Božović I dodaj da je “sve to od jjednog postradalog stila življenja“.
“ Moraju roditelji znati šta je sa decom, jer više roditelji nisu autoriteti za decu onako kako su bili u tradicionalnoj porodici, a tradicionalna porodica je postradala, a ova nova nije oformljena, ovo je neka tranziciona porodica, porodica između onog što je bilo i što treba da bude”, rekao e Božović .