Bojanić: Ovo je Dan pobede, a ne primirja, jer mi smo pobedili

NIŠ

Prvi svetski rat je jedan od najvećih sukoba u istoriji, trajao je od leta 1914. do jeseni 1918. godine. To je bio osvajački rat a vodio  se između dva saveza,  Centralnih sila, Nemačka, Austro-ugarska i Antante – Rusije, Francuske i Engleske. Danas se obeležava Dan primirja u Velikom ratu, ali je po meni ispravnije reći Dan pobede, a ne Dan primirja… mi smo pobedili, nismo izgubili rat, kaže Đorđe Bojanić, profesor istorije i glavni urednik sajta Srpska istorija.

Rat je završen pobedom Antante a čovečanstvo je pretrpelo ogromne ljudske i materijalne žrtve. Srbija i Crna Gora učestvovale su u ratu  na strani Antante protiv Centralnih sila. Osnovni uzrok rata bila je želja za ponovnom podelom sveta za kolonije i za prevlast između Centralnih sila i Antante. Samo za neke zemlje kao što su Srbija i Crna Gora to je bio odbrambeni rat.

                   ‘’Kapitulacijom Nemačke, posle četiri godine krvavog rata, završen je Prvi svetski  rat  u kojem je učestvovalo 36  država. Prvi svetski rat se vodio u Evropi, Aziji i Africi.  Od oko 70 miliona mobilisanih, poginulo je i umrlo od rana i gladi oko 20 miliona. Najveći gubitak je imala Srbija, 26 posto od ukupnog broja stanovništva’’- kaže Đorđe Bojanić i dodaje

                   ‘’Bezuslovna kapitulacija, prema kojoj je Nemačka morala da napusti sve okupirane zemlje na zapadu i istoku, Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana je u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj, 11. novembra 1918. godine, u 11 časova  pre podne. Kasnije, u znak sitne osvete,  Hitler  je  naredio da  Francuska  potpiše kapitulaciju u  junu 1940. godine u istom tom vagonu  koji se čuva  kao  spomenik-muzej u Kompijenju.  U  Muzeju  vagonu danas se nalaze zastave svih saveznika, među kojima je i naša’’.

                  Prema njegovim rečima, srpska zastava vraćena je među pobedničke u železnički vagon u Kompijenju tek 2009. jer države Antante nisu dozvoljavale da se tu istakne jugoslovenska, a naročito ne komunistička zastava s petokrakom, pošto su pobednici u Velikom ratu bili Srbi.

                   ‘’Dan primirja obeležava se od 1919. godine u znak sećanja na potpisivanje primirja i prestanak neprijateljstava 11. novembra 1918. godine. Svakog 11. novembra u 11 časova Kanađani, Australijanci, Britanci i ostali članovi zemalja Komonvelta obeležavaju Dan sećanja, odajući tako počast onima koji su se borili i dali živote za svoju zemlju. U Beogradu se na Francuskom vojnom groblju svake godine na ovaj dan održava ceremonija u organizaciji Francuske ambasade u Srbiji’’- kaže Bojanić.

                    Posledice rata su bile brojne. Prvo, bitno je izmenjena karta Evrope. Austro-Ugarska je prestala da postoji,  stvorene su nove države: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Poljska, Čehoslovačka, Finska, Estonija, Letonija i Litvanija. Rusija postaje prva socijalistička država, u Nemačkoj je srušen carizam. Dolazi do opšteg osiromašenja i po prvi put se klice nezadovoljstva javljaju i kod srednjih slojeva, dodaje Đorđe Bojanić.

                    Niš je junačka srpska vojska, pod komandom vojvode Petra Bojovića, oslobodila 12. oktobra 1918. godine. Prestonica Srbije-Beograd  oslobođena je 1. novembra 1918. godine posle trogodišnje okupacije u Prvom svetskom ratu, a poslednji okupatorski vojnici povukli su se preko pontonskih mostova na Savi u Zemun u ranu zoru.

                   Za samo 46 dana od junačkog proboja Solunskog fronta, Prva armija vojvode Petra Bojovića je, u jednom dahu junački, goneći neprijatelja iz juriša u juriš, prevalila oko 500 kilometara i stigla nadomak Beograda.

                   ‘’Oduševljeni građani pripremili su za vrhovnog komandanata svoje vojske, prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, ogroman lovorov venac, dok je komandantu francuske vojske generalu D’Epereu bio namenjen umetnički izrađen jatagan. Cela Srbija bila je slobodna 3. novembra 1918. godine. Nemačka je potpisala kapitulaciju 11. novembra 1918 godine, a prethodno su oružje položile njene saveznice Bugarska, Turska i Austrougarska’’- ističe Đorđe Bojanić.

                     U surovim bitkama vođenim u Prvom svetskom ratu protiv Austro-Ugarske, Nemačke i Bugarske, Srbija je izgubila više od 379 000 vojnika. NJene žrtve u zemlji su bile još veće i iznosile su oko 630 000. Praktično, poginuo je svaki četvrti stanovnik Srbije. Završetak rata zemlja je dočekala sa 114 000 vojnih invalida i sa više od 500 000 dece bez hranitelja. I teritorija Crne Gore je podnela u ratu velike žrtve i materijalna razaranja.

                   ‘’Srbija je kraj rata dočekala osakaćena. Podnela je najveće žrtve od svih zaraćenih strana. Od oko pet miliona  stanovnika koliko j e imala pred rat,  u  borbama i  genocidu, a i od tifusa, zime i tokom povlačenja preko zaleđenih albanskih planina, izgubila je više od milion i 200.000 stanovnika. Od oko 737.000 vojnika, život je na oltar otadžbine položilo 379. 000 vojnika i starešina’’- podaci su koje iznosi Đorđe Bojanić.

                        Natalijina ramonda je cvet-simbol koji građani nose povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Na reverima  je biljka sa Kajmakčalana. Cvet nazvan po kraljici Nataliji Obrenović u botanici poznat je i kao cvet feniks.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare