LESKOVAC-BEOGRAD
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije
(NUNS) i urednik Kikindskih Željko Bodrožić u intervjuu za Regionalnu informarivnu agenciju JUGpress kaže da u Srbiji novinari ne mogu
svoj posao da rade normalno “zato što vi pitate normalne stvari, a to
je „Odakle ti pare, majstore?“
JUGpress: Da li je došlo vreme da novinari moraju da vode računa o tome šta pitaju političari ili se radi o tome da političari mogu da rade šta
god hoće, a jedini je problem ako novinari postavljaju pitanje?
Bodrožić: Dugo već ovde političari drže da su novinari niža bića od
njih i tako se i ophode. Sa ovom vlašću je to dobilo i nesagledive
razmere. Naravno da i u savršenim zemljama novinari imaju problema da
dođu do informacija i ljudi sa vlasti, ali su to pojedinačni
slučajevi, dok je to kod nas postala praksa. Vi jednostavno ne možete
svoj posao da radite normalno zato što vi pitate normalne stvari, a to
je „Odakle ti pare, majstore?“ Došlo je dotle da vi i na osnovu nekih
normalnih pitanja dobijete od ove vlasti status državnog neprijatelja,
da vas posle proteraju kroz medijsko blato i budete targetirani kao
neki provokator. To je vokabular iz 90-ih i vidimo da se on iz dana u
dan ponovo primenjuje. Na najjednostavnija pitanja političari na
vlasti, a pre svega predsednik koji je tu najvažniji, koji diktira
tempo i na osnovu čijih izjava se tako ponašaju i ostali u vlasti, on
se breca na novinare, on im drži pridike, ismeva ih, ne želi da im
odgovori, targetira ih kao neke ameriočke televizije, što kod običnog
čoveka može da stvori utisak da su to zaista neki agenti CIA-e ili ne
znam koje službe… U takvim uslovima zaista je hrabrost i na neki
način i ludost biti novinar i raditi svoj posao pošteno i onako kako
nalaže kodeks, a to je da uvek budete zainetesovani, da vidite kako se
troše pare. Pa i da je vlast najbolja na svetu, vi morate da budete
„đavolji advokat“ i da pitate neprijatne stvare političare.
JUGpress: S druge strane, čini se da kada se to desi nekom mediju iz
Beograda, to je mnogo vidljivije. Međutim, kako to izgleda u lokalu?
Mnoge stvari koje doživljavaju mediji koji se bave ovim poslom baš u
skladu sa tim standardima o kojima ste govorili, imaju mnogo veće
probleme i preti im bukvalno gašenje…
Bodrožić: Lokalni mediji su posebno na udaru zato što su mnogo manje
zaštićeni od medija koji su nezavisni i egzistiraju u prestonici. Ovo
je sve skrajnuto daleko od očiju javnosti, u svakom malom mestu vi
imate ljude koji ne prezaju da zloupotrebe vlast kako bi vam pretili,
kako bi vas lišili nekih oglasa, kako bi vas finansijski uništili i
kako bi vas diskreditovali u vašem gradu i kraju. Mnogo od onih koji
rade u provinsiji nemaju zaštitu, faktički je u pojedinim gradovima
ostalo po jedan ili dva medija koji žele da rade profesionalno i oni
se nalaze na teškom udaru vlasti. Zaista me ne čudi što mnogi ne
odustaju od posla, jer se ne osećaju sigurno, zato što je u malim
mestima sve uvezano i zato što strahuju ne samo za sebe nego i za
članove svoje porodice koji mogu isto tako trpeti neke konsekvence ili
izgubiti i posao, zato što vi radite svoj posao profesionalno.
JUGpress: Hoće li na kraju ove balade išta ostati od profesionalnih medija
u malim mestima?
Bodrožić: Poslednjih godina mi imamo situaciju da s jedne strane imamo
porast broja medija na lokalu, ali je istovremeno i trenda da imamo
sve manje pravih i profesionalnih medija. Većina, uglavnom portala,
koji su osnovani poslednjih godina su u suštini u službi vladajuće
stranke i služe kao protočni bojleri za vlast. Ne bave se škakljivim
temama, a u stvari su i osnovani da na neki način pojačaju propagandu
vlasti. Ovi koji žele da se bave više nemaju podršku od lokalne
samouprave. Možete da učestvujete na konkursima, lai nećete da
dobijete pare, lišili su vas svih oglasa iz javnih sektora, skidaju
vam reklame, ako vide da neko reklamira kod vas on isto dolazi u
opasnost da se njegova firma nađe na udaru vlasti i u takvim prilikama
još i strani donatori sve manje ovde ulažu pare. Ako i ulažu u razne
medije, to je uglavnom u ove prestoničke medije i ne vide, kao što je
bio slučaj 90-ih, značaj lokalnih medija koji su to vreme odigrali
ogromnu ulogu u raskrinkavanju i rušenju Miloševićevog režima. Zbog
toga se ja i pitam zašto se to ponovo ne radi, jer ljudi u provinciju
su zaista lišeni pravih informacija. Mnogi lokalni mediji su ugašeni,
ili su svedeni na puko preživaljvanje i svako ko želi da preživi se
polako izvlači iz naše profesije jer tu više nema para. A imate
strašne pritiske koje ni vi ni vaše okruženje ne mogu da podnesu. Mi
danas ne samo da imamo praksu da nam se ljudi žale da imaju pritisak
od ljudi iz vlasti, iz kriminalnog miljea, od tajkuna, nego imate i
pritisak od članova svoje porodice koji kažu „čoveče, bavi se nečim
drugim, sve nas ugrožavaš…“ Dolazimo u situaciju da mnogi
razmišljaju da izađu iz profesije i spasu sebe od neprijatnosi, od
bankrota, od svega što nosi ova naša profesija u ovom trenutku u ovoj
državi.