BIRN: Psihijatar Aleksandar Miljatović upisivao lažne dijagnoze pacijentima zbog kliničkih ispitivanja

BEOGRAD

Brojni pacijenti doktora Miljatovića iz Doma zdravlja na Paliluli bili su nemalo iznenađeni kada su saznali da im je on u elektronski karton upisivao na desetine dijagnoza teških neuroloških i psihijatrijskih bolesti od kojih oni nisu bolovali. U vreme dopisivanja dijagnoza dr Miljatović je kretao u kliničko ispitivanje leka koji se koristi kod ljudi sa oštećenjem mozga

Ljutit i uznemiren mladić ušao je početkom januara 2021. godine u Dom zdravlja „Dr Milutin Ivković“ na Paliluli i povišenim tonom tražio je hitan razgovor sa rukovodiocima te ustanove i psihijatrom Aleksandrom Miljatovićem. Mladić, čije je ime poznato redakciji i koga ćemo zbog zaštite privatnosti u daljem tekstu zvati Saša, bio je pacijent Službe za zaštitu mentalnog zdravlja i kod psihijatra je ranije dolazio zbog uobičajenih nedaća – problemi u porodici, na poslu,… 

Nekoliko dana ranije u DZ Palilula dobio je zdravstveno uverenje koje mu je bilo potrebno za dobijanje visokorizičnog posla. Ono što Saša tada nije znao jeste da je u uverenju stajao čitav spisak teških neuroloških i duševnih poremećaja od kojih on nije bolovao, a koje je u njegov elektronski zdravstveni karton upisao psihijatar dr Aleksandar Miljatović. Dijagnoze su bile upisane pod šiframa, pored kojih nije stajalo objašnjenje šta one označavaju.

Saša posao nije dobio. Nadležni u firmi nisu mogli da veruju da gledaju u osobu koja je, bar prema dokumentaciji, toliko bolesna. Nesuđeni poslodavci čak su mu preporučili da zatraži državnu pomoć, s obzirom na njegovo teško neurološko i duševno stanje.

Mladić je od Doma zdravlja tražio hitno objašnjenje. Lekari, sa kojima su razgovarali novinari BIRN-a, kazali su da su letimičnim pogledom u Sašin zdravstveni karton uočili da on te dijagnoze nije imao pre decembra 2019. godine i da su čudne stvari počele da se dešavaju sa svakom novom posetom psihijatru dr Miljatoviću, kada su Saši dopisivane nove bolesti, pod šifrom.

Čim je zapretio da će o svemu obavestiti novinare i advokate, dr Aleksandar Miljatović mu je odmah izbrisao deo dijagnoza – kasnije su obrisane i ostale. Pravnici DZ Palilula pravdali su se pred pacijentom da je došlo do greške, da je reč o pojedinačnom slučaju i da će ta greška odmah biti ispravljena brisanjem dijagnoza iz zdravstvenog informacionog sistema Heliant.

Posle tog burnog zimskog dana na Paliluli, rad u zdravstvenoj ustanovi nastavio je da se odvija uobičajeno, pravna služba nije reagovala, a psihijatar Miljatović nastavio je da prima pacijente kao i ranije. 

Možda bi se sve i zaustavilo na ovome da narednih dana i meseci veliki broj pacijenata, koje je lečio doktor Miljatović, nije došao u DZ Palilula da se žali zbog istog problema – zbunjivalo ih je što imaju i po nekoliko desetina dijagnoza pod šifrom i to što su dijagnoze počele da im se umnožavaju od početka 2019. godine. Pojedinim pacijentima upisano je čak 30 dijagnoza. 

Manipulisanje dijagnozama poklapa se sa periodom kada je doktor Miljatović pokušao da sprovede kliničko ispitivanje leka pimavanserina, koji se koristi za poboljšanje funkcionisanja mozga kod ljudi koji imaju degenerativna i progresivna oštećenja mozga.

Višemesečno istraživanje BIRN-a, koje je bazirano na prikupljenoj dokumentaciji, razgovorima sa izvorima i pacijentima, pokazuje da ovo nije jedinstveni slučaj – sagovornici BIRN-a navode da je i ranije bilo primera dopisivanja ili prepravki dijagnoza u kliničkim ispitivanjima, posebno kod psihijatrijskih pacijenata, ali nikada u ovakvom obimu.

„Pacijente nije lako naći. Moraju da vam veruju. To je posebno važno kod psihijatrijskih pacijenata. Zato se često uključuju pacijenti koji nisu adekvatni. Friziraju se dijagnoze da bi lekari mogli da nakupe dovoljan broj pacijenata za klinička ispitivanja”, kaže za BIRN jedna doktorka koja je želela da ostane anonimna.

Koliko je bilo takvih pacijenata u DZ Palilula kojima su upisivane dijagnoze? Direktor Doma zdravlja dr Aleksandar Stojanović za BIRN kaže da bi samo osnivanjem neke posebne komisije moglo da se utvrdi koliko je ljudi oštećeno time što su im upisane teške psihijatrijske bolesti koje nemaju.

„To niko ne zna. Možda ih ima 10, a možda ima 1000. Ako je on radio dve godine u Domu zdravlja i ako je radio po proceduri – znači oni mogu primiti pet do osam pacijenata, ne više, jer njima traje pregled po sat vremena. Izračunajte 365 dana po pet pacijenata, da li je svakom (upisivao dijagnoze) mi to ne znamo,“ kaže Stojanović.

Ono što je sledilo, nije bilo manje problematično – kako bi smirili pacijente, u Domu zdravlja su krenuli da im brišu dijagnoze i to na način koji nije propisan zakonom. Iako je direktor Doma zdravlja u prvo vreme tvrdio da se dijagnoze mogu brisati samo uz sudski nalog, praksa u ovom slučaju je pokazala da tu to radili i lekari bez prethodne odluke pravosudnih organa kao i bez nalaza stručne komisije sastavljene od iskusnih lekara, kako to nalaže procedura. 

Kao posledica svega, pojedini lekari Službe za mentalno zdravlje u Domu zdravlja na Paliluli za BIRN kažu da je jedan broj pacijenata izgubio poverenje u psihijatre i da su odustali od lečenja čak i kod drugih psihijatara. “Osećaju se iznevereno i više ne veruju da je namera lekara da im pomognu. Posledice ovog skandala biće dugoročne”, kaže jedan lekar iz ovog Doma zdravlja. 

Pacijente nije lako naći. Moraju da vam veruju. To je posebno važno kod psihijatrijskih pacijenata. Zato se često uključuju pacijenti koji nisu adekvatni.

Prema istraživanju novinara BIRN-a psihijatar Aleksandar Miljatović i dalje radi sa pacijentima, trenutno u jednoj privatnoj ordinaciji na Čukarici, u Beogradu. U njegovoj biografiji na sajtu ordinacije ne navodi se da je radio u Domu zdravlja na Paliluli, već je predstavljen kao nekadašnji šef Dnevne psihijatrijske bolnice KBC Zvezdara koji ima 20-godišnje iskustvo u lečenju depresivnih stanja, anksiozno-fobičnih poremećaja i demencija. Do trenutka objavljivanja ovog teksta, policija i tužilaštvo ga nisu pozvali ni na informativni razgovor. Psihijatar Aleksandar Miljatović nije odgovarao sa poruke i pozive novinara BIRN-a. 

“Mentalno retardirana” sa fakultetskom diplomom 

Beograđanka u svojim dvadesetim godinama odlazila je kod psihijatra u DZ Palilula zbog nervoze uzrokovane teškim ispitima. Sve ispite je položila i diplomirala početkom 2019. godine. Kasnije se ispostavilo da joj je baš u tom periodu psihijatar Aleksandar Miljatović, bez njenog znanja i potpuno neosnovano, upisao šifru koja označava da je mentalno retardirana. 

I tu nije kraj – devojka koja je želela da život nastavi u inostranstvu, tek tokom lekarskih provera za dobijanje vize, saznala je da joj je psihijatar Miljatović još u leto 2018. godine upisao da ima težak psihijatrijski poremećaj višestruke ličnosti. Teško da bi neka ozbiljnija strana kompanija, na poziciji koja zahteva akademsko zvanje, zaposlila osobu s takvim zdravstvenim kartonom. Podrobnim pregledom dokumentacije uočeno je da su se dijagnoze ove devojke promenile kada je 2018. godine, sticajem okolnosti, promenila i psihijatra kod kog je odlazila.

Klinička istraživanja motiv za upisivanje lažnih dijagnoza 

„Jako je prosta stvar. On je izmislio dijagnoze i prikazivao farmaceutima lažne podatke da on daje taj lek i da oni imaju te i te pojave. To ne može da otkrije ni farmaceutska kuća, jer neće oni da zovu pacijente. On ima pacijente, to je za farmaceute ako mu veruju, a verovali su mu dosta. Za njega idealna podloga da prođe“, kaže za BIRN direktor Doma zdravlja dr Aleksandar Stojanović odgovarajući na pitanje da li je kliničko istraživanje leka pimavanserin povezano sa manipulisanjem dijagnozama.

lažne dijagnoze koje je upisivao psihijatar dz palilula
Pojedinim pacijentima psihijatar je upisivao i preko 30 dijagnoza bolesti od kojih ne boluju Foto: BIRN

Direktor Stojanović tvrdi da nijedan pacijent koji je odlazio kod psihijatra Miljatovića nije dobio neistraženi lek pimavanserin. Lek se primenjuje kod pacijenata koji imaju Alchajmerovu ili Parkinsonovu bolest, a moguća je njegova primena i kod teških oblika epilepsije, šizofrenije, mentalne retardacije, demencije, teških depresivnih epizoda ili psihopatskih poremećaja ličnosti. 

Upravo dijagnoze koje se poklapaju sa onim za šta je namenjen lek, koji je u fazi kliničkog ispitivanja, doktor Miljatović je upisivao pacijentima. Kako saznajemo od bivših kolega dr Miljatovića, on je i dok je radio u KBC Zvezdara godinama učestvovao u kliničkim istraživanjima lekova, ali kao deo lekarskog tima. 

Inače, od kliničkih studija nekog leka ne zarađuje samo ustanova u kojoj se lek ispituje, već je materijalna nadoknada obezbeđena i za lekare istraživače u projektima.

Disciplinski postupak i sporazumni otkaz

Direktor Doma zdravlja kaže da su prvo imali pritužbe po jednog pacijenta mesečno.

“Odjednom, počnu da stižu dopisi pacijenata sa neuropsihijatrije i psihijatrije, gde oni kažu `pa nama doktor upisuje u karton, nešto što mi nemamo`. Ja nisam obraćao pažnju, jer niko nije došao lično nego su preko mejlova slali – na primer pacijent došao u Dom zdravlja po lekarsko uverenje da to kaže. Čak je jednom stavio da je narkoman, a čovek nije narkoman. Uzmemo od tih pacijenata – neki su slikali te kartone svoje, pošto imaju pravo da uđu u svoj karton, ja nemam pravo, oni mogu da uđu u svoj lični karton – i stvarno tamo vidim sve se to kalemi.”

Direktor Stojanović u razgovoru za BIRN kaže i da je posle prvih prijava pacijenata pozvao na razgovor psihijatra Miljatovića.

“Ja sam pozvao Miljatovića, pitao o čemu se radi, imam neke prijave, kaže on ne, ne to su njihove situacije, ja to ne radim ništa.”

Posle tog razgovora iz vladajuće Srpske napredne stranke, prema rečima direktora Aleksandra Stojanovića, koji je inače jedan od osnivača SNS-a, zvali su ga da urgiraju za psihijatra Miljatovića.

“On se malo uplašio i počeli su da me zovu neki prijatelji da ga ja ne mobingujem, neki su čak zvali iz SNS-a, pošto sam i ja u SNS-u, `eto, on je naš član dugogodišnji, zašto Vi njega…` Ljudi koje ja i poznajem i ne poznajem i koji nisu u materiji. Ja na to nisam uopšte reagovao, ja sam rekao: `Vidite ako je on prekršio pravilo, imaće posledice`. Elem, kad je to kulminiralo, ovde je došlo par ljudi u hodnik iz Medicine rada i koji su rekli: `Mi nećemo više dolaziti na pregled`. Ljudi neki sasvim normalni, kažu: `Mi tražimo jedno on nama radi drugo`. I to se ponavljalo”, kaže Stojanović.

Sve češće žalbe pacijenata dovode do toga da direktor Doma zdravlja na Paliluli, kako pokazuje dokumentacija u koju su novinari BIRN-a imali uvid, dana 6. maja 2021. godine pokreće disciplinski postupak protiv psihijatra Aleksandra Miljatovića.

„Protiv zaposlenog dr Aleksandra Miljatovića pokrenut je disciplinski postupak zbog osnovane sumnje da je zaposleni zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenja nesavesnim izvršavanjem radne obaveze tako što je pacijentima neosnovano dopisivao hronične dijagnoze. Za navedeno postupanje zaposleni nije imao ovlašćenje Ustanove, niti saglasnost pacijenata.“

Pritužbe pacijenata nisu prestajale, te se grupa medicinara Doma zdravlja 28. maja 2021. godine obraća pisanim putem preko jedne advokatske kancelarije direktoru Doma zdravlja Aleksandru Stojanoviću.

U pismu navode da su pacijentima postavljane hronične dijagnoze koje su “nesumnjivo upitne validnosti”, kao i da oni ne odgovaraju zakonski za rad drugih kolega, a da su istovremeno zabrinuti jer će se i njihovi potpisi u budućem radu naći ispod tih spornih dijagnoza. Dalje u pismu navode da će preduzeti sve radnje da ne bi bili izloženi krivično-pravnom gonjenju ili tužbama za naknadu štete od strane oštećenih pacijenata, a da će ti postupci biti “nesumnjivo pokrenuti”, te pozivaju direktora Doma zdravlja da im odgovori na pitanja za koja su zabrinuti. 

Prema dokumentaciji u koju su novinari BIRN-a imali uvid, psihijatar Aleksandar Miljatović podneo je zahtev za sporazumni otkaz u Domu zdravlja istog dana kada se advokatska kancelarija, koju je angažovala grupa zdravstvenih radnika, obratila rukovodstvu Doma zdravlja. U tom momentu je protiv dr Miljatovića obustavljen disciplinski postupak, a rešenje o sporazumnom raskidu ugovora usvojeno je 31. maja 2021. godine. 

DZ Palilula je obustavio disciplinski postupak protiv psihijatra Aleksandra Miljatovića
Sporazumni raskid radnog odnosa usledio je odmah nakon što se grupa medicinara pobunila Foto: BIRN

Istog dana, direktor Doma zdravlja odgovara advokatskoj kancelariji koju je angažovala grupa medicinara. U dopisu, između ostalog, navodi: „Dijagnoze se ne mogu brisati, one kao takve stoje u informacionom sistemu Heliant, ali iza tih postavljenih dijagnoza stoji ordinirajući lekar koji ih je i postavio, tako da zaposleni koji preuzme takvog pacijenta ne može odgovarati za iste.“

Kada je reč o zahtevima pacijenata da im se dijagnoze izbrišu, kako ne bi imali problema u drugim zdravstvenim ustanovama, koje nisu upoznate sa slučajem neosnovanog upisivanja dijagnoza, direktor Stojanović je naveo: „Ukoliko pacijent traži brisanje dijagnoza, objasniti da je brisanje iz Helijanta moguće samo po nalogu suda, a u slučaju nejasnoća obratiti se pravnoj službi ili uputiti pacijenta istoj.“

Brisanje dijagnoza bez pravila

Dom zdravlja je nastavio da se poziva da jedino odlukom suda mogu da brišu dijagnoze iz elektronskog sistema, što potvrđuje i jedna od pacijentkinja dr Aleksandra Miljatovića sa kojom su novinari BIRN-a razgovarali. Ime pacijentkinje je poznato redakciji, ali ćemo je zbog zaštite privatnosti u daljem tekstu zvati pod pseudonimom Ranka Simić.

„Kod psihijatra Aleksandra Miljatovića odlazila sam od juna 2018. godine do kraja decembra 2020. godine. U to vreme sam bila napeta, te sam slabije spavala i povremeno me je na nervnoj bazi boleo želudac. Nikada nisam imala ozbiljnijih zdravstvenih problema sa mentalnim, neurološkim ili endokrinološkim bolestima.“

Ranka kaže i da je i nju kao i mnoge druge pacijente dr Miljatović u jednom momentu slao i na psihološke testove. Lekove, koje joj je pripisivao nisu kod nje budili sumnju da ima nekih ozbiljnijih zdravstvenih problema. Ipak, bilo joj je neobično to što je od 2019. godine broj dijagnoza koje joj je lekar upisivao počeo da se povećava. Međutim, kako su dijagnoze bile upisane pod šiframa Ranka nije obraćala pažnju.

psihijatar Aleksandar Miljatović iz Doma zdravlja na Paliluli upisivao je nepostojeće dijagnoze pacijentima zbog kliničkih ispitivanja
I ranije se dešavalo da lekari koji učestvuju u kliničkim istraživanjima “šteluju” dijagnoze
kako bi mogli da naprave grupe na kojima će lek biti testiran, ali se to nikad nije dešavalo u ovakvom obimu Foto: BIRN

„Prvi put sam primetila da se nešto čudno dešava tokom aprila 2021. godine, kada sam otišla kod svog izabranog lekara opšte prakse. Lekar mi je tada zabrinuto rekao da sam prema spisku dijagnoza koje stoje u mom zdravstvenom informacionom sistemu teško bolesna i da bi trebalo da idem u prevremenu penziju.“

Ranka kaže da je ta informacija potpuno zbunila pošto je bila vrlo aktivna na poslu i nije ni pomišljala da se penzioniše. Naposletku, nije se ni osećala bolesno.

„Kolegama na poslu pokazala sam svoje zdravstvene izveštaje. Bili su zapanjeni brojnim šiframa koje mi je upisao dr Miljatović. Počeli smo da na internetu tražimo značenje šifara. Ispostavilo se da mi je upisano više od 20 dijagnoza za koje nisam ni slutila da imam, niti mi je to ikada rečeno. Između ostalog, bile su mi upisane i šifre G30.0 i G30.9 što je označavalo da imam neizlečivu Alzhajmerovu bolest, zatim mi je upisana i šifra G41.0 što je značilo da imam snažnu epilepsiju sa velikim napadima. Bile su mi upisane i šifre koje su označavale teška zapaljenja i oboljenja štitaste žlezde, na sve to bile su mi upisane i brojne šifre koje su označavale komplikovane psihijatrijske dijagnoze.“

Ranka kaže da je odmah otišla i platila magnetnu rezonancu, kao što je iz svog džepa platila i razne preglede kod endokrinologa. Niko od lekara, kod kojih je otišla, nije utvrdio da boluje ni od jedne neurološke ili endokrinološke bolesti, koju joj je upisao psihijatar Aleksandar Miljatović. 

U aprilu 2021. godine Ranka se obratila i Domu zdravlja gde je zahtevala objašnjenje, ali i brisanje spornih dijagnoza. Kako kaže, u junu 2021. godine pozvali su je iz Dom zdravlja i rekli joj da brisanje dijagnoza može da ostvari sudskim putem, ali da će onda sigurno morati da plaća i sudske veštake. U tom razgovoru rečeno joj je i da je doktor Miljatović pod pritiskom od strane rukovodstva dao otkaz. 

Kako su u zdravstvenom kartonu Ranke Simić sporne dijagnoze i dalje stajale, ona se u jesen 2021. godine obratila i Ministarstvu zdravlja. Od republičkoj zdravstvenog inspektora Ranka je dobila odgovor da su oni kontaktirali Dom zdravlja gde im je rečeno da su zaključili da postoje nepravilnosti u postavljanju hroničnih dijagnoza kod pacijentkinje. 

Početkom decembra 2021. godine pacijentkinja, Ranka Simić ponovo je zahtevala od rukovodstva Doma zdravlja da joj se izbrišu dijagnoze. Posle nekoliko dana tadašnja načelnica odeljenja za zaštitu mentalnog zdravlja dr Ana Veljković Đorđević obavestila je Ranku da je ona dala saglasnost da se devet psihijatrijskih hroničnih dijagnoza, koje je upisao psihijatar Aleksandar Miljatović, izbrišu s obzirom na to da se one nisu ranije spominjale u psihijatrijskim izveštajima pacijentkinje i da su upisane bez jasnog osnova.

U dokumentu, u koji su novinari BIRN-a imali uvid, dr Veljković Đorđević predlaže da se iz elektronskog kartona izbriše još 15 dijagnoza koje je pacijentkinji upisao psihijatar Miljatović, iz oblasti endokrinologije i neurologije, ukoliko te bolesti nisu potvrđene od specijalista za te oblasti.

Nejasno je kako je posle navoda direktora DZ na Paliluli Aleksandra Stojanovića, iz maja 2021. godine, da samo sud može da odluči o brisanju dijagnoza, o brisanju većeg broja dijagnoza u slučaju Ranke Simić, u decembru 2021. godine odlučila tadašnja načelnica Službe za mentalno zdravlje u toj ustanovi dr Ana Veljković Đorđević. 

Inače, nekoliko dana pošto je dr Veljković Đorđević podnela izveštaj, pacijentkinji je obaveštenje poslao i lično direktor Stojanović u kom se navodi da će Dom zdravlja dati nalog za brisanje dijagnoza iz oblasti mentalnog zdravlja, a da im je potrebna saglasnost izabranog lekara pacijentkinje što se tiče dijagnoza vezanih za oblasti endokrinologije i neurologije.

direktor DZ Palilula kasnije je dozvoljavao brisanje šifara bolesti i bez odluka suda
Iako je tvrdio da se brisanje dijagnoza može vršiti samo uz sudski nalog, direktor DT Palilula kasnije je dozvoljavao brisanje šifara bolesti i bez odluka suda Foto: BIRN

Da li ostaju tragovi obrisanih dijagnoza?

U decembru 2021. godine direktor Stojanović još jednoj pacijentkinji odgovara da je odobreno da se na njen zahtev obrišu, kako se navodi u dokumentu, neosnovano upisane dijagnoze i da se izbrišu iz zdravstvenog kartona pacijentkinje, na osnovu izveštaja Načelnika odeljenja za zaštitu mentalnog zdravlja.

Reč je o pacijentkinji N. N. sa kojom su novinari BIRN-a, takođe razgovarali. Njoj su izbrisane četiri psihijatrijske dijagnoze.

„Nekoliko puta, pošto sam u roku godinu dana imala tri smrtna slučaja u porodici i još ostala bez posla otišla sam na razgovor kod psihijatra u Domu zdravlja na Paliluli. Prvo sam išla kod jednog psihijatra, a kad je on otišao na bolovanje, uputili su me kod dr Miljatovića. Bila sam najmanje tri puta kod psihijatra Miljatovića na pregledu i uvek mi je prepisivao istu terapiju, koju mi je davao i prethodni psihijatar, tako da ništa čudno nisam primetila.“

Pacijentkinja N. N. kaže da pošto su joj dijagnoze bolesti upisane u šiframa ona nije znala šta te šifre označavaju, niti joj je palo na pamet da sumnja u namere lekara. Preokret se dešava u junu 2021. godine kada odlazi kod specijaliste za druge bolesti zbog jedne operacije.

„Tokom susreta sa jednom doktorkom koja mi je rekla da će biti potreban manji operativni zahvat, kakav sam već imala u prošlosti, videla sam čudno ponašanje doktorke. Odjednom je insistirala da se rutinska operacija, koja mi je ranije rađena u lokalnoj anesteziji, sada izvede u totalnoj i u bolničkim uslovima. Dok mi je kucala nalaz i doktorka i medicinska sestra su gledale čudno i upadljivo i u kompjuter i u mene. Takvo njihovo ponašanje me je zbunjivalo.“

Pacijentkinja N. N. za BIRN kaže da joj je ponašanje medicinara postalo jasnije kada je po izlasku iz ordinacije pročitala lekarski izveštaj.

„Među hroničnim dijagnozama na prvom mestu bilo je upisano; laka duševna zaostalost – značajan poremećaj ponašanja koji zahteva pažnju i tretman F 701, ispod toga nanizalo se još nekoliko psihijatrijskih bolesti, koje zapravo nikada nisam imala.“

Laku duševnu zaostalost odlikuje nizak stepen inteligencije (IQ od 59 do 69), mentalna zrelost deteta između 9 do 12 godine, s njom se osobe obično rađaju ili je dobijaju u izuzetno ranoj fazi života. Neizlečivo je. Pacijentkinja N. N. završila je četvrti stepen stručne spreme i ceo život je radila na ekonomskim i pravnim poslovima. Ima i porodicu i nikada se pre ovoga nije susrela sa dijagnozom mentalne retardacije. 

Zato je, odmah posle dobijanja takvog izveštaja, prema njenim rečima, otišla u pravnu službu Doma zdravlja. Tamo joj je, kako kaže, rečeno da je informacioni sistem Heliant, tokom pregleda kod drugog specijaliste, izbacio hronične dijagnoze koje joj je ranije upisao psihijatar Aleksandar Miljatović.

„Nikada mi nije rečeno zašto mi je to uradio, zašto je dopisivao takve dijagnoze. To mi nikada nije objašnjeno.“

Posle nekoliko meseci pacijentkinja N. N. obaveštena je poštom da su joj sporne dijagnoze izbrisane. Ipak, kako kaže, i dalje oseća strah.

„Čula sam da Heliant, kompjuterski zdravstveni sistem nije u stanju da trajno izbriše dijagnoze i da bi nekada elektronski program mogao ponovo da ih izbaci. Strahujem od toga. Nemam novca da sama pokrenem tužbu protiv dr Aleksandra Miljatovića, ali bih to uradila u vidu neke grupne tužbe.“

Pacijentkinja kaže i da je uznemirava pomisao da joj, kroz nekoliko godina, Heliant ne prikaže ponovo sporne dijagnoze i da zbog toga u starosti, recimo, ne dobije adekvatnu terapiju i negu. 

Takvo razmišljanje nije bez osnova. Medicinski radnici koji su želeli da ostanu anonimni tvrde da je jednoj pacijentkinji psihijatar Miljatović neosnovano upisao više od trideset dijagnoza između ostalog i šifru koja označava mentalnu retardiranost, te da joj zbog toga, u martu ove godine nije dozvoljeno da koristi insulinsku pumpu. Reč je o sofisticiranom uređaju za koji se pacijenti obučavaju i koji im 24 sata, tokom nošenja, omogućava regulisanje šećera u krvi.

Svi pacijenti koji su tražili da im se obrišu sporne dijagnoze, sami su otkrivali nelogičnosti u svom zdravstvenom kartonu, obično tokom odlaska kod drugih lekara, zbog drugih oboljenja. Kada je reč o mlađim pacijentima, oni su saznavali da su im upisane bolesti koje nemaju i od kojih nikada nisu lečeni, obično tokom pokušaja zaposlenje ili kada bi se prijavili za polaganje vozačkih ispita. 

Četiri modela brisanja dijagnoza

Novinari BIRN-a su tokom istraživanja uočili četiri modela po kojima su se brisale dijagnoze: to je radio i sam psihijatar Aleksandar Miljatović pod pritiskom pacijenata, zatim su dijagnoze brisane i pošto pravna služba Doma zdravlja izda nalog za brisanje šefu službe za mentalno zdravlje, brisanje spornih dijagnoza naređivao je lekarima i lično direktor ustanove Aleksandar Stojanović, a zabeleženo je i da su šefovi službe za mentalno zdravlje samoinicijativno brisali dijagnoze koje im se učine kao sumnjive.

Direktor Doma zdravlja na Paliluli Aleksandar Stojanović najpre je novinarima rekao da on nikada nije naredio brisanje neosnovano upisanih dijagnoza i da bi te dijagnoze mogle da se izbrišu samo ako bi se formirala posebna republička komisija, koja bi se time bavila. Kada smo direktoru Stojanoviću rekli da su nam brojni pacijenti potvrdili da su im neke od dijagnoza ipak izbrisane on je za BIRN izjavio da je to psihijatar Miljatović sigurno radio na svoju ruku, a da je moguće i da to sada, bez njegovog znanja, samoinicijativno rade drugi psihijatri u ustanovi kojom on rukovodi. 

Međutim, kada smo direktoru Stojanoviću pokazali dokument, koji dokazuje da je ipak lično on naređivao brisanje dijagnoza za pojedine pacijente, direktor se konsultovao sa aktuelnom načelnicom Službe za mentalno zdravlje na Paliluli. Potom je izjavio da je zaboravio da je ipak naredio da se u slučaju četiri pacijenta sporne dijagnoze izbrišu, pošto su ti pacijenti to zahtevali preko advokata, kog su unajmili.

U Službi za mentalno zdravlje DZ na Paliluli, lekari koji su želeli da ostanu anonimni kažu da brisanje dijagnoza nije jasno zakonski definisano, te da je dr Aleksandar Miljatović po zvanju prim. mr sci. med. dr što znači da ima zvanje magistra, a prethodno je radio i kao šef Dnevne psihijatrijske bolnice u KBC Zvezdara, te da brisanje dijagnoza koje je on upisao mora da odobri tim stručnjaka kompetentnijih od njega. 

Zapravo, sagovornik ističe da dijagnoze mogu da brišu samo stručne komisije sastavljene od iskusnih lekara, recimo psihijatara kada su u pitanju dijagnoze iz oblasti psihijatrije. Sagovornik BIRN-a kaže da je u čitav proces trebalo da se uključi i Ministarstvo zdravlja kako bi se formirale i komisije neurologa, ali i endokrinologa s obzirom na to da su pacijentima, pored psihijatrijskih, neosnovano upisivane i dijagnoze iz oblasti neurologije i endokrinologije. 

Na pitanje ko je stručniji od magistra Miljatovića da sada pacijentima briše i ispravlja psihijatrijske dijagnoze direktor Stojanović kaže da u Domu zdravlja na Paliluli rade doktor profesori i asistenti psihijatrije. Ipak, uvidom u spisak psihijatara na internet stranici DZ „Dr Milutin Ivković“ videli smo da doktori nauka ipak nisu zaposleni u toj ustanovi.

Epilog je da nema ozbiljnije istrage

Iako je rukovodstvu Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković“ još januara 2021. godine prvi pacijent prijavio manipulisanje dijagnozama, a zatim se broj prijava i zahteva za brisanjem dijagnoza samo povećavao, oni do aprila 2022. godine tom problemu nisu pristupili organizovano.

Prema saznanjima BIRN-a tek kada je u februaru ove godine čitav slučaj prijavljen policiji, u Domu zdravlja na Paliluli su se ozbiljnije zabrinuli. Izvor BIRN-a iz policije kaže da je sve prijavljeno Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) MUP-u Srbije. Međutim, policija do sada nije sprovela ozbiljniju istragu, navodno jer, kako kaže izvor BIRN-a, nisu dobili odobrenje iz vrha MUP-a. 

O celom slučaju je sproveden i inspekcijski nadzor od strane Ministarstva zdravlja, a kako su za BIRN rekli u tom ministarstvu, protiv dr Aleksandra Miljatovića tek ovih dana je podnesena prekršajna prijava, koja je prosleđena Lekarskoj komori Srbije. 

Očekivanje svih pacijenata kojima su upisane neosnovane psihijatrijske dijagnoze, a sa kojima je BIRN razgovarao, jeste da bi psihijatar Aleksandar Miljatović trebalo da izgubi licencu za rad. Direktor Doma zdravlja ističe da on ne oseća da je odgovoran za rad psihijatra Miljatovića, i naglašava da su pacijenti ti koji treba da tuže doktora, a da je tužilac jedini koji može da dovede do nekakvog rešenja ovog slučaja. Direktor Stojanović kaže da bi psihijatar Miljatović trebalo da izgubi licencu, ali da smatra da se zbog korumpiranog sistema to neće dogoditi.

„Neće izgubiti. Ja znam da je u Srbiji dvoje izgubilo licencu za ovih 20 godina. Vi ovo u Americi da ste uradili ne bi čuvali ni ovce,“ kaže direktor Stojanović.

Posle prijave slučaja policiji, kako uvid u dokumentaciju pokazuje, Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja, u aprilu 2022. godine obratio se Republičkoj stručnoj komisiji Ministarstva zdravlja. Uprkos tome što su do tada već imali pozamašan broj pacijenata koji su se žalili, što je direktor ranije navodio da samo sud može da naloži brisanje dijagnoza iako su pojedini psihijatri upravo po odobrenju direktora pacijentima već obrisali neke dijagnoze, direktor Stojanović u molbi navodi:

„Molim Vas za instrukcije za dalje zakonito postupanje povodom slučaja vezanog za psihijatra dr Aleksandra Miljatovića, spec. psihijatrije zaposlenog u Domu zdravlja na Paliluli do 28. maja 2021. godine. Situacija je izuzetno ozbiljna i Dom zdravlja ne može sa sigurnošću utvrditi ni broj pacijenata koji se nalazi u navedenoj situaciji da u polju hroničnih dijagnoza ima upisane dijagnoze koje ne poseduje.

Da li u navedenim slučajevima zahteva pacijenata (čiji priliv se tek očekuje) Dom zdravlja može sam formirati Komisiju za unutrašnji stručni nadzor koja bi postupala po podnetim zahtevima pacijenata ili je potrebno sprovesti vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada. Sporne dijagnoze nisu samo iz oblasti psihijatrije, već iz nadležnosti koje nisu u domenu Doma zdravlja kao što je endokrinologija. Molim Vas za instrukcije ko je nadležan za razmatranje spornih dijagnoza, kao i za način brisanja istih.“ 

Kako saznajemo, Republička stručna komisija za mentalno zdravlje naložila je formiranje Komisije za vanrednu proveru kvaliteta stručnog rada. Prema saznanjima BIRN-a Komisija je imenovana 11. maja 2022. godine, broji sedam članova doktora specijalista različitih grana medicine i informatičara kao tehničku podršku u radu. Prema dokumentaciji do koje su novinari došli direktor Stojanović obavestio je zaposlene da je komisija pristupila radu tako što je najpre od informatičke službe tražila uvid u broj pacijenata koji su u intervalu od januara 2019. godine do januara 2020. godine posetili doktora Aleksandra Miljatovića. “Nakon dobijanja tražene informacije biće određen jedan procenat pacijenata koji će služiti kao uzorak.“

Dugoročne posledice

Direktor Doma zdravlja na Paliluli kaže da će vreme pokazati koliko će posledica snositi i pacijenti, ali i njihovi potomci zbog neosnovano upisanih psihijatrijskih oboljenja. 

Naime, ukoliko nekom od pacijenata u zdravstvenim kartonima ostanu upisane takve šifre za teška duševna i neurološka oboljenja i njihovi potomci tokom konkurisanja za određene poslove poput rada u policiji, avijaciji, vojsci, tajnim i bezbednosnim službama mogu biti odbijeni za posao zbog genetske predispozicije za ozbiljne mentalne bolesti.

“Vi kad imate u kartonu bilo kakvu šifru, pošto su to nasledne bolesti, genetske bolesti, taj čovek ima sutra problem jer se to gleda kroz karton”, kaže Stojanović navodeći da ljudi mogu imati problem da dobiju oružje, da ne mogu da se zaposle u određenim institucijama i slično . “To su sve posledice koje mogu da se dese” kaže direktor Stojanović.

Postavlja se pitanje šta će biti sa potomcima pacijenata koji su u međuvremenu umrli, a problematične dijagnoze poput: šizofrenije, epilepsije ili psihoze su im ostale upisane. 

Ukoliko ste bili pacijent doktora Aleksandra Miljatovića u DZ Palilula u periodu između 2019 – 2021. godine i hoćete da proverite da li su u vašem kartonu upisane lažne dijagnoze, javite se Kancelariji za zaštitu prava pacijenata, Tiršova 1 Ili na mejl: savetnik.pacijenata@beograd.gov.rs

Izvor: BIRN

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare