VRANJE
Otvaranjem izložbe na kojoj su predstavljene mnogobrojne fotografije i veliki broj predmeta čuvenih vranjskih porodica, svečano je obeležen Dan Biblioteke „Bora Stanković“ u Vranju, najstarije institucije kulture u gradu.
Ovu jedinstvenu izložbu, pod nazivom „Stare vranjske familije“ povodom 138. godina postojanja Biblioteke, priredile su Sanja Bundalo i Mirjana Tomašević iz Zavičajnog odeljenja ove ustanove.
„Izložba oživljava staru varoš stare česme, slike prohujalog vremena iz 19. i 20 veka. Dočarava svet u kome je porodica bila osnov društva. Slike prate razvoj Vranja koji od jedne varoši postaje grad. Vranjske familije su bile karakteristične po nadimcima koje su dobijale, po svome prezimenu, rodonačelniku, zanimanju, nekoj fizičkoj osobini ili po nekoj priči, anegdoti o njima, mestu odakle su došli“, kažu autorke.
Biblioteka u Vranju koja nosi ime slavnog Vranjanca, osnovana je godinu dana nakon oslobođenja od Turaka.
Prema izveštaju Okružnog načelnika, Čitaonica u varoši Vranje otvorena je 20. juna 1879. godine. Samo godinu i po dana od osnivanja imala 102 člana, koji su po statutima čitaoničkim plaćali na ime uloga po 1 dinar mesečno. Čitaonica je bila pretplaćena na 24 lista i časopisa domaćih i stranih. U svojoj knjižnici imala je 25 dela u 27 tomova, rekla je na svečanosti direktorka Vesna Petric.
„Od svog osnivanja Biblioteka je jedanaest puta menjala prostorije, ali je uvek bila u centru. Savremeni prostor Bibl
ioteka je dobila zahvaljujući nobelovcu, Ivi Andriću koji je prilikom boravka u našem gradu, na poziv tadašnjeg predsednika vranjske opštine Svetislava Stojkovića čuvenog po nadimku Ence, da ponovo dođe u Vranje, rekao: „Doćiću, kada Vranje sagradi Biblioteku dostojnu Bore Stankovića“. Zahvaljujući tome , Biblioteka se konačno seli u novu zgradu Kulturnog centra, u prostorije namenski zidane za Biblioteku, gde se i danas nalazi“, ističe direktorka.
Kroz istoriju ova ustanova kulture se razvila u modernu instituciju koja zauzima poebno mesto među bibliotekama u Srbiji. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja. Najznačajnija je nagrada „Milorad Panić Surep“ za izuzetne rezultate u razvoju bibliotekarstva u okrugu 1993. godine.
Biblioteka ima pet ogranaka koji su veoma važni jer knjiga je dostupna onoliko koliko ogranaka ima, rekla je Petric.
Fond broji 145.977 knjiga, 61.985 naslova i ima 3.012 članova. Njen rad organizovan je u okviru Pozajmnog odeljenja za odrasle, Dečjeg, Stručnog, Zavičajnog, Matičnog, kao i Odeljenja stručne obrade knjiga, Američkog kutka i Odeljenja periodike u pripremi.
U Zavičajnom odeljenju se nalazi kulturna baština grada.
„To je pravo mesto za istraživanje načina života i stvaralaštva običnih ljudi i znamenitih Vranjanaca, Bore Stankovića, Oca Justina Popovića, Jovana Hadži Vasiljevića, Milana Vlajinca, Đorđa Tasića… Biblioteka „Bora Stanković“ je , čuvar svedočanstava minulih vremena koja oblikuju identitet Grada“, rekla je direktorka Petric.
Na kraju je dodala da je cilj da Biblioteka bude jedna od najrazvijenijih u Srbiji sa velikim brojem članova.
Povodom Dana Biblioteke dodeljene su nagrade najboljim čitaocima sa dečjeg i pozajmnog odeljenja. Dobitnici su Kristina Nešić i Dejan Janjić.
Gradonačelniku Slobodanu Milenkoviću, uručena je knjiga „Uzbudljivi gradovi“, a Zorici Jović, većnici za kulturu, zahvalnica zbog velike podrške koju pruža ovoj ustanovi.
Za aktivnosti i odaziv svim pozivima Biblioteke, nagrađena je Tanja Rusimović, profesorka srpskog jezika u Gimnaziji „Bora Stanković“.
Zbog donacije mnogobrojnih knjiga Jovanu Janjiću uručena je zahvalnica, kao i Lidiji Petrović, direktorki „Societe Generale“ banke koja je donrala sredstava za 100 članskih karata za vranjske osnovce.
Održano je i književno veče na kome je predstavljena najnovija knjiga Mihaila Pantića, „Kada me ugleda ono što tražim“.