LESKOVAC-VRANJE-NIŠ

Bezbednost novinara sve više postaje problem, naročito onima koji se na profesionalan način bave ovim poslom i koji su, pokazuju brojna istraživanja koja su sprovodila novinarska udruženja, najčešće žrtve pritisaka, pretnji i ugrožavanja bezbednosti.

A šta kaže zakon o ovome?

Krivični zakonik Republike Srbije propisuje tri krivična dela koja eksplicitno štite lica koja se bave poslovima od značaja za javno informisanje a u vezi s poslom koji obavljaju.

Reč je o delima Ugrožavanje sigurnosti, Teška telesna povreda i Teško ubistvo.

1. Ugrožavanje sigurnosti (član 138 stav 3)
   Ugrožavanje sigurnosti vrši se upućivanjem pretnje da će se napasti na život ili
   telo medijskog radnika ili nekog njemu bliskog. Ovim članom zakona propisana
   je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina onome ko ugrozi
   sigurnost licu koje obavlja poslove u oblasti informisanja a u vezi s tim
   poslovima.
   Krivično delo ugrožavanje sigurnosti je jedno od najkontroverznijih dela kad je
   reč o sudskoj praksi. Problem nastaje zbog specifičnog definisanja ovog krivičnog
   dela, čija je svha zaštita sigurnosti pojedinca, što u praksi stvara mnoštvo dilema, a glavne se tiču razgraničenja ovog krivičnog dela u odnosu na krivična dela
   kojima se ugrožava bezbednost, tačnije fizički integritet osobe, ali i razgraničenja
   u odnosu na ponašanja koja ne predstavljaju krivično delo, već ostaju u domenu
   korišćenja prava na slobodu izražavanja, upozoravaju pravnici i advokati koji se godinama bave medijskom scenom i zaštitom novinara.
   U opisu ovog krivičnog dela navodi se da će se kazniti onaj ko „ugrozi sigurnost
   nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica“.
   Zakonom su propisana dva neophodna elementa za postojanje ovog krivičnog dela – pretnja i ugrožena sigurnost. Situacija u stvarnosti vezana za ovo krivično delo je daleko kompleksnija, upozoravaju pravnici i advokati.
   Pretnja generalno mora biti protivpravna, jer upozorenja da će se preduzeti
   neke zakonom dozovljene radnje, poput podnošenja tužbe ili započinjanja drugog
   pravnog postupka, ne smatraju se pretnjom u smislu Krivičnog zakonika. Dalje,
   za postojanje ovog krivičnog dela zahteva se postojanje takozvane kvalifikovane
   pretnje koja podrazumeva stavljanje u izgled tačno određenog zla osobi kojoj se
   preti, u smislu da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskih lica. Kad
   je reč o pretnji, takođe je važno da ostvarivanje zla kojim se preti na bilo koji način
   zavisi od volje lica koje upućuje pretnju, upozorava se u Vodič za bezbednost i zaštitu novinara koji je izdao NUNS .
   
   Pored toga, ta pretnja mora biti upućena tačno određenom licu ili tačno određenom krugu ljudi, jer u suprotnom neće postojati ovo krivično delo.
   
   Sa druge strane, ukoliko se pretnja upućuje na račun više tačno određenih osoba,
   nije neophodno da ona bude saopštena svakome pojedinačno, niti da se uspostavi
   direktan kontakt lica koje preti sa licima kojima je pretnja upućena. U tom slučaju
   je dovoljno da je pretnja izrečena jednom licu — ali da se odnosi i na tačno određena druga lica, kao što može biti slučaj sa novinarima pojedinog medija ili pojedinih novinskih redakcija. Na kraju, pretnja mora biti ozbiljna i objektivno podobna
   da izazove osećaj straha, odnosno nesigurnosti kod onoga kome je upućena, precizira se u vodiču.
   Kada se radi o ugrožavanju sigurnosti, da bi postojalo ovo krivično delo,
   dovoljno je da postoji osećaj lične nesigurnosti, odnosno ugroženosti i
   nespokojstva. Nije potrebno da dođe do stvarnog ugrožavanja bezbednosti i
   fizičkog integriteta jer bi u tom slučaju postojalo neko drugo i teže krivično delo,
   niti je potrebno da kod učinioca ovog krivičnog dela postoji stvarna namera da
   pretnju realizuje.
2. Ukoliko je određenom licu ili njemu bliskoj osobi,
   upućena jasna, nedvosmislena i ozbiljna pretnja, za postojanje ovog krivičnog
   dela je dovoljno da se onaj kome je pretnja upućena zbog toga oseti ugroženo,
   bez obzira na to što lice koje je pretnju uputilo nema nameru i da je realizuje. Primera radi, pretnja pištoljem koja je izazvala uznemirenje lica kojem se preti će biti
   kvalifikovana kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti, bez obzira na to što učinilac možda nije nameravao da zaista ubije ili rani oštećenog, ili što je pištolj bio
   prazan, ili se radilo o replici pištolja.
   Sudovi, međutim, uglavnom staju na stanovište da
   nema krivice optuženog ukoliko je pretnja bila izrečena u formi želje da
   se nekome naudi, ali bez eksplicitnog određenja da će u tome učestovati
   i lice koje tu poruku prenosi. Tako su bez sudskog epiloga ostajale poruke poput „trebalo bi
   zapaliti redakciju i ljude u njoj“ i slično.
3. Teška telesna povreda (član 121 stav 6)
   Teška telesna povreda podrazumeva teško telesno povređivanje ili teško narušavanje zdravlja medijskog radnika. Propisana kazna za to krivično delo jeste kazna
   zatvora u trajanju od jedne do osam godina.
   Za slučajeve kada ovo krivično delo ima naročito teške posledice, propisana je još
   teža kazna. Tako, u slučaju kad je povređenom usled izvršenja ovog krivičnog dela
   život doveden u opasnost; kad mu je neki važan deo tela ili organ uništen, značajno ili trajno oštećen ili oslabljen; kad mu je zdravlje trajno i teško narušeno ili
   je unakažen; kad je usled povrede trajno onesposobljen za rad — učiniocu datog
   krivičnog dela propisana je kazna zatvora u trajanju od dve do dvanaest godina.
4. Ostala krivična dela učinjena na štetu novinara
   S ciljem da unapredi zaštitu bezbednosti medijskih radnika, Stalna radna grupa
   za bezbednost novinara je sačinila širok spisak krivičnih dela koja, uz tri krivična
   dela koja su već pomenuta, iziskuju hitno postupanje policije i tužilaštva kada su
   učinjena prema novinarima i medijskim radnicima.