Berlin ogorčen na Vašington

BERLIN

Nemački vojnici su dve decenije bili rame uz rame sa Amerikancima u Avganistanu, ali je odluka o povlačenju doneta je jednostrano u Vašingtonu, što u prvi plan vraća ideju da Evropa treba da ima sopstvenu moćnu vojsku, navodi Dojče vele u analizi nemačko-američkih odnosa.

Posle osvajanja Kabula od strane talibana i nade očajnih Avganistanaca da će se evakuisati, odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je situacija “teška, dramatična i užasna” i da “trenutno deluje kao da je sve bilo uzaludno”, a za Nemačku, čije su trupe provele dve decenije u Avganistanu, bili su pozamašni gubitak ljudskih života i finansijski troškovi.

Nemačka se, posle terorističkih napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001. godine obavezala da pomogne u izgradnji Avganistana, ali su te nade sada srušene.

Demohrišćanski kandidat za kancelara Armin Lašet, govoreći o velikom udarcu transatlantskim odnosima, izrazio je nedavno čuđenje postupcima američkog predsednika Džozefa Bajdena: “Razočaralo me je kada sam čuo njegovu izjavu 14. aprila da će ispuniti Trampovo naređenje za povlačenje trupa iz Avganistana, a da se pritom nije konsultovao sa saveznicima u ovom ključnom momentu”.

Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Regensburg Štefan Birling ocenjuje da se tako “gubi poverenje i dovode se u pitanje američke vojne sposobnosti kao velesile”, te da “nakon četiri katastrofalne godine pod (Donaldom) Trampom, imali smo pozitivna očekivanja od Bajdena, ali se sada raspoloženje promenilo”.

Podseća se da je Amerika imala ključnu ulogu posle Drugog svetskog rata u tome da Zapadna Nemačka bude zasnovana na principima kapitalističke liberalne demokratije, garantujući bezbednost tokom hladnog rata i obezbeđujući da Zapadna Nemačka opstane paralelno sa komunističkom Istočnom Nemačkom.

“Amerika je pobedila Nemačku u Drugom svetskom ratu, a zatim je kao okupaciona sila pomogla da se izgradi nemačko društvo”, izjavila je istoričarka koja se bavi proučavanjem američko-nemačkih odnosa Rut Hatlapa, ukazujući da su Nemci iz Zapadne Nemačke podržavali dublje odnose sa Amerikom, ali je postojala ogorčenost zbog prevelikog oslanjanja na bezbednosne snage SAD. Na taj način je stvoren “kontradiktoran odnos”.

Rat u Vijetnamu je primer teških momenata u bilateralnim odnosima. Oko 12.000 ljudi je protestovalo protvi rata u Zapadnom Berlinu 1968. godine, među njima je bio i pisac Fridrih Kristijan Delijus.

“Postojalo je veliko razočarenje time što Amerikanci, kojima smo se toliko divili, odlaze u rat koji je toliko suprotan njihovim principima. Uzburkali su naše strasti, baš kao i strasti stotine hiljada američkih studenata”, rekao je Delijus za radio Dojčlandfunk u osvrtu na događaje od pre pola veka. Odbivši poziv SAD da se priključi ratu u Vijetnamu, Nemačka je pokrenula humanitarnu misiju i poslala brod pun medicinske opreme u ratnu zonu 1966. godine.

Sledeći udarac američko-nemačkim odnosima dogodio se 2003. godine, kada je tadašnji američki predsednik Džordž Buš insistirao da se Nemačka pridruži ratu protiv režima Sadama Huseina u Iraku. Za razliku od vojnih pohoda u Jugoslaviji i Avganistanu, o Iraku je tadašnji ministar spoljnih poslova Joška Fišer iz stranke Zelenih izgovorio čuvenu rečenicu: “Niste me ubedili”.

Tadašnji predsednik nemačke obaveštajne službe BND August Haning bio je izričit: “Prema našim informacijama, razloge koje je Kolin Pauel predočio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nisu opravdani i pritom su netačni”.

“Greške koje su SAD napravile i danas ostavljaju posledice: konflikt između sunita i šiita, uspon terorističkih organizacija poput Al Kaide i Islamske države, politička nestabilnost”, ocenjuje nemački analitičar koji izučava terorizam i bezbednost Rolf Tophoven. “Ne bismo imali migrantsku krizu da u tom regionu vlada mir. Ljudi ne bi morali da beže u Evropu”.

Istoričar i profesor na Univerzitetu Ahen Klaus Švabe konstatuje da današnja slika izgleda potpuno drugačije.

“Glavna razlika je očigledna. U Avganistanu imate nemačke vojnike koji su tamo onoliko dugo koliko su i američki vojnici”.

Udarac transatlantskim odnosima

„Situacija u Avganistanu je naterala one koji su imali velike planove za transatlantske odnose na preispitivanje“, kaže Bastijan Gigerih sa Međunarodnog instituta za strategijske studije. „Nemačka upletenost u nedavne događaje čini stvari još bolnijom, jer su pomešana osećanja poraza, razočarenja i poniženja.“

On je dodao da je pad Kabula kristalno jasno pokazao Nemačkoj i evropskim silama da nemaju načina da tako daleko od kuće grade strategiju nezavisno od SAD. Poslednjih dana se čulo da Nemci i ostali ne bi bili u stanju ni da evakuišu sami sebe iz Kabula – da nije bilo Amerikanaca.

Nakon nedavnih događaja u Avganistanu, sve su glasniji pozivi za nemačkom i evropskom vojnom nezavisnošću. „Evropska unija mora da bude u stanju da reaguje bez američkog partnera. Mi moramo da budemo u stanju da obezbedimo aerodrom u Kabulu sami“, rekao je kandidat za kancelara Armin Lašet u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung.

Prema ocenama političkog analitičara Gigeriha, odlazak trupa iz Avganistana je možda bio kontraproduktivan. „Nemačka i Evropska unija posmatraju misiju u Avganistanu kao čin solidarnosti sa SAD. Mnogi će se na to osvrtati i pomisliti – ’eto, uradili smo to za Amerikance i pogledajte kako se završilo.’“

Izvor: FoNet

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare