Bare mauša taro Roma hem Bugara taro Amalikano sektori na mangena te vaćeren tari pli rig ani Vranja zbog i političko situacija

POSTAVIO: JUGPRESS 24 DECEMBRA, 2023

VRANJE

Manuša taro romano hem bigrasko Amalikano sektori ano Vranje, sar i o manuša kola ćerena buti ko institucije a priperena za akala nacionalna tikoripna na mangle te vaćeren tari pli rig ko lokal.
Taro Bukarsko-srpsko centar(BSC) Vranje ko odgovor za ko JUGpress vaćerde da na mangena te oven kotor taro akava istraživanje tari rig e terne tikoripnasere hem olengere planija za ko anglalipe ani pli diz ili ko nesavo aver than, sar so vaćerde,”olengoro odgovor ne bi ovela koristime ko bilaćipe ano politička svrhe” jer dena godi, “paluno rezultati šaj te ovele političko konotacija, jer isi po baro numero učesnici ki trenutno političko situacija”.

Aktivistkinja Dejana Dexi Stošić tari Vranja vaćeri da adava so duj najbare tikoripnasere grupe ani Vranja na mangena te vaćeren tari pli rig vaćeri tari dar koja isilen zbog o stranke hem političko situacija koja i obojimi sa alosaripa”.

Ano odgovor BSC vaćerđa da i nestranačko amalipa kova sarađujini sa sa državna institucije ani Srbija hem ani Bugarska, bez obzira ki partijsko struktura i da ule ko raspolaganje za ko sa o pučiba kola ule isključivo u vezi sa i buti hem aktivnostija taro BSC.

 Buder aktivistkinje taro Amalikano sektori i bučarne ko institucije kola i Roma, i on divencar odložinde o vaćeriba jer sar so vaćerde amendje ule “zauzeta” ili da i ko drom. Nesave ko prvo than mangle te vaćeren i adava te ovel anonimno a onda odustanidje taro lafi.

Stošić koja za ko plo doprinos za ko mariba i demokratija hem o manušikane hakaja ani Srbija palal jek berš lelja i nagrada Ker manušikane hakaja navodini da o Roma sa najbari nacionalno tikoripna često ule iskoristime sar bi biknena plo krlo za ko love kolenncar bi šaj te haljaren pli porodica jek kurko, “ako i ulo edobor”.

“Me injum sigirno da kada bi taro tikoripnasere hem taro terne vaćeripe ani atmosfera koja nane obejime sa o alosaripa(izbori)onda bi sare mangena te vaćeren. Dama godida akava so na mangena te vaćeren tari dar koja solduj grupe osetinena zbog i političko situacija hem o stranke hem kozom olengoro dživdipa zavisini taro sa adava. Sa adava vaćeri da nanolen kontrola ko olengere primanja, trajo(životom) hem dostojanstvo. Zaista injum rovljardi za sa adava i nadinama da ka denpe godi savo zoralipe isi olen, i da naka peren više ko prazna obećanja hem da ka mangen sistemska promene kola on zaslužinena” vaćeri i Stošić.

Predstavnici Roma i Bugara iz NVO sektora ne žele da govore o položaju u Vranju zbog političke situacije

POSTAVIO: JUGPRESS 24 DECEMBRA, 2023

VRANJE


Nekoliko osoba iz romskog i bugarskog NGO sektora u Vranju, kao i ljudi koje rade u
institucijama a pripadnici su ove nacionalne manjine nisu želeli da govore o položaju ovih
manjina na lokalu. Iz Bugarsko-srpskog centra (BSC) Vranje u odgovoru JUGpress-u su naveli
da ne žele da bude deo istraživanja o položaju mladih pripadnika manjina i njihovim planovima za budućnost u svom grdau ili na nekom drugom mestu da, kako su naveli “njihov odgovor ne bi bio zloupotrebljen u političke svrhe” jer, smatraju “krajnji rezultat može imati političku konotaciju, s obzirom na veći broj učesnika u trenutnoj političkoj situaciji”.

Aktivistkinja Dejana Dexi Stošić iz Vranja ističe da to što predstavnici dve
najveće manjinske grupe u Vranju ne žele da pričaju o svom položaju govori o strahu koji
osećaju zbog stranaka i političke situacije ,,koja je obojena izborima”.
U odgovoru BSC je istakao da je nestranačko udruženje koje sarađuje sa svim državnim
ustanovama i institucijama u Srbiji i Bugarskoj, bez obzira na partijsku strukturu istih i da su na
raspolaganju po svim pitanjima koja su isključivo u vezi sa radom i aktivnostima BSC-a.
Nekoliko aktivistkinja iz NGO sektora i zaposleni u institucijama koji su romske nacionalne
manjine danima su odlagali ili odbijali razgovor jer su kako su navodili ,,zauzeti” ili na putu. Neki
su isprva želeli da govore anonimno a potom od razgovora odustajali.
Stošić koja je za svoj doprinos borbi za demokratiju i ljudska prava u Srbiji prošle godine dobila
nagradu Kuće ljudskih prava i koja je više puta nagrađivana zbog svog rada u oblasti ljudskih
prava navodi da su Romi kao najveća nacionalna manjina često iskorišćivani kako bi prodali
svoje glasove za novac od kojih bi možda mogli da prehrane porodicu nedelju dana ,,ako i
toliko”.


,,Prilično sam sigurna da kada bi se o manjinama i mladima govorilo u atmosferi koja nije obojena
izborima onda bi svi pristali da govore. Mislim da ovaj (ne)odgovor dosta govori o strahu koje
obe grupe osećaju zbog političke situacije i stranaka i koliko njihovi životi zavise od toga. Samim
tim govori o tome koliko nemaju kontrolu nad sopstvenim primanjima, životom i dostojanstvom.
Zaista mi je žao zbog toga i nadam se da će ubrzo shvatiti koliko snagu nose, te prestati da
nasedaju na prazna obećanja i zahtevati sistemske promene koje zaslužuju”, ističe Stošić.


Jedino iz udruženja Makedonaca koji se u Srbiji smatraju ,,bratskim narodom” ističu da
problemi na lokalu po pitanju diskriminacije makedonske nacionalne manjine ne postoje.
Prema poslednjem Popisu stanovništva na teritoriji Grada Vranja ima ukupno 74.381
stanovnika, 66.695 srpske nacionalne pripadnosti, 3.531 pripadnik/ca romske nacionalne
manjine, bugarske nacionalne pripadnosti 456, zatim makedonske 162, albanske nacionalne
pripadnosti 19, dok se 492 stanovnika nije izjasnilo o svojoj nacionalnoj pripadnosti, a 2.688
osoba je navelo da im je nacionalna pripadnost „nepoznata“. 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare