SRBIJA

Jedni od najradosnijih hrišćanskih praznika, Badnji dan i Božić, proslavljeni su 6. i 7. januara među pravoslavnim hrišćanima koji poštuju julijanski kalendar. Tradicionalno se ovi praznici proslavljaju u krugu porodice i prate ih brojni običaji.

Studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu Jelena Zdravković ove praznike proslavlja sa porodicom u Zaplanjskoj Toponci, rodnom selu svoje bake i deke. 

Badnje jutro muški članovi porodice provode u seči badnjaka, dok žene ostaju kod kuće i pripremaju večeru. Za Jelenu praznik počinje tek kada se svi okupe oko stola, kada počinju običaju koji karakterišu ovo podneblje. 

„Prvo posedamo na pod formirajući krug, za koji sam uvek verovala da predstavlja zajednicu i jednakost koja vlada među nama. Imitirajući zvukove pilića, bacamo papuče u vis”, kaže Jelena. Kako običaj kaže, kom se papuča prevrne biće mućak cele godine. Nakon ovog običaja, prelazi se za sto, gde baka na tanjirić postavlja beli luk, jabuku i smokvu, urmu ili suvu šljivu. Od toga su deca rumena kao jabuke, luk plaši đavole, a od suvog voća cela godina je slatka. 

Tanjirić oko ukućana prolazi tri kruga dok oni huču u njega, posle čega lome česnicu. „I eto, već tada prilika da se ispravi ona mućak situacija. Zna se, kom zapadne para – imaće novac cele godine”, priča Jelena. Izvučena para ne troši se sve do Badnjeg dana sledeće godine, kada paru treba potrošiti na domaćinstvo. 

Posle večere ih očekuje još jedan običaj – svako bira po jedan orah i stavlja ga ispod jastuka, dok četiri oraha bacaju u uglove u sobi. Svaki od tih oraha predstavlja nešto – živinu, goveda, svinje i ljude. „Ujutru ih lomimo. Kakva unutrašnjost – takvo i zdravlje te godine”, kaže Jelena.

Ujutru im u kuću dolazi položajnik, kao prva osoba koja uđe, a godina će biti kao i osoba koja prva pređe kućni prag. Za Božićno jutro ona sa granom badnjaka odlazi u drugo domaćinstvo, jer pravila nalažu da svaka kuća ima svog položajnika.  (Kraj) GN/MS