Arhiv javnih skupova: Zašto je Vučićevo brojanje u glavu nemoguće

BEOGRAD


Prilikom novogodišnjeg obilaska radova na tunelu na Iriškom vencu, predsednik Srbije
Aleksandar Vučić se još jednom osvrnuo na našu procenu o 17.000 učesnika protesta ProGlasa
na Terazijama. Kritikujući ovu procenu, on je, između ostalog, izjavio: “…mi u glavu sve
znamo, zato što sad imate precizne softvere”. Ova često ponavljana i potpuno netačna tvrdnja
zahteva da, kao stručne i savesne osobe, na nju reagujemo.
Izjava da “mi u glavu sve znamo” već u startu demonstrira apsolutno nerazumevanje
dinamike javnih skupova. Nemoguće je znati “u glavu” koliko ljudi je učestvovalo na nekom
skupu tokom celog njegovog trajanja. Moguće je precizno izbrojati ljude prisutne u nekom
datom trenutku, ali tokom sat i po ili dva, koliko obično traju protesti poslednjih godina, broj
prisutnih fluktuira jer ljudi stalno dolaze i odlaze. Zato nijedan brojač, bilo da je u pitanju
čovek ili veštačka inteligencija, ne može da precizno i “u glavu” obuhvati celovitu situaciju.
Stvar postaje još komplikovanija ako skup uključuje i protestnu šetnju, jer na izabranoj ruti
ima mnogo prilaznih ulica kojima demonstranti u bilo kom trenutku mogu da priđu koloni, kao
i da izađu iz nje.
Imajući ovo na umu, ljudi sa iskustvom u brojanju znaju da postoji nekoliko različitih pojmova,
o kojima Predsednik očigledno ne razmišlja: broj ljudi u datom trenutku; broj ljudi u
pretpostavljenom maksimumu brojnosti; broj ljudi tokom statične faze skupa; broj ljudi u
protestnoj šetnji; ukupan broj ljudi tokom celog skupa. Potpuno je nejasno na koji od tih
pojmova misli Vučić kad daje svoje procene.
Takođe, iako je tehnički moguće tačno izbrojati sve ljude prisutne na nekom mestu u
određenom trenutku, besmisleno je davati procene precizno “u glavu” čak i za taj jedan
izdvojeni trenutak, jer se ne može pouzdano znati ko je od ljudi sa snimka učesnik protesta, a
ko nije. Nijedan softver ne može da razlikuje demonstrante od pripadnika policije u civilu ili od
ljudi koji su se slučajno zatekli na licu mesta. Videli smo da policajce u civilu ne prepoznaju ni
njihove kolege s pendrecima.
Vučićevo poverenje u softver koji broji demonstrante je veoma problematično i iz tehničkog
ugla. Postoje softveri koji mogu precizno da izbroje neke izdvojene elemente snimka, kao što
su ljudska lica ili glave, ali svi softveri koje smo isprobali u poslednjih godinu dana pokazali su
se kao vrlo nepouzdani u smislu prepoznavanja ljudskih glava, praveći greške u rasponu od
najmanje 20% do čak 50%. U Arhivu javnih skupova i dalje koristimo ručno obeležavanje
glava, zato što je to provereno još uvek najprecizniji i najpouzdaniji način, a softver koristimo
samo za automatsko brojanje ručno obeleženih glava.
Iako je u praksi najpouzdanije, ručno obeležavanje je svakako vrlo naporan posao. Malo ko bi
pri susretu sa slikom na kojoj se nalaze hiljade ili desetine hiljada ljudi doneo odluku da uoči i
ručno obeleži svakog čoveka na takvoj slici, i da to učini koliko god hiljada puta treba. Za to je
potrebna čvrsta volja, koju pokreće glad za istinom koja očigledno ne stanuje u Predsedništvu,
volja da se makar u jednom domenu društvenih odnosa stane na put manipulacijama, lažnim
podacima, mitovima i ukorenjenim greškama, prisutnim ne samo u našoj društvenoj praksi,
već globalno.
Iz svega navedenog, jasno je da broj učesnika nekog većeg skupa predstavlja veličinu koju je
nemoguće utvrditi precizno “u glavu” – ni ukupno, ni u bilo kom izabranom trenutku. Zato
Arhiv javnih skupova sve svoje procene zaokružuje na desetine, stotine ili hiljade, u zavisnosti
od reda veličina u kom se kreće posećenost nekog skupa. Davanje procena “u glavu” je
pretencioznost potpuno lišena smisla i uporišta u realnosti, i proizvod nekompetentnosti osobe
koja se očigledno nikad nije ozbiljnije okušala u analizi i brojanju javnih skupova, saopštio je Arhiv javnih skupova. (kraj) AJ/SA

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare