Antonijević: A moglo je bolje

NIŠ-BEOGRAD

U organizaciji Odbora za ljudska prava Niš (CHRIN) i koalicije Pravosudna baza jug (PBJ), održano je u decembru u Nišu predavanje pod nazivom „Vladavina prava: pogled Evropske unije“. Predavanje je održao gospodin Milan Antonijević, te smo iskoristili ovaj povod da sa njime sačinimo intervju u vezi teme predavanja, ali i nekih drugih tema. 

JUGpres: Godišnji izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije, iz godine u
godinu daju ocenu koja je značajno povoljnija u odnosu na stvarnost.
Jasno nam je da EU pokušava da napravi politički kompromis između
stvarnog stanja i iznete ocene, kako ne bi isprovocirala vlast u
Srbiji i dala joj povod za neki drugi pravac koji je suprotan
evrointegracijama. Šta u tako složenom kontekstu, civilno društvo
treba da radi, a možda ne radi u dovoljnoj meri?


MA: Izveštaj Evropske komisije se piše diplomatskim jezikom, uz mnoštvo podataka, upućivanja
na istraživanja i podatke koje daju svi akteri, uključujući i civilno društvo. Ono što se već
godinama ponavlja je predstavljanje izveštaja za Srbiju kao izuzetno povoljnog u domaćim
medijima, dok se u neznatnom broju zaista govori o sadržini, kao i o činjenici da je
„ograničen napredak“ kvalifikacija koja govori da nije mnogo urađeno, a moglo je. Kako bih
vam približio ovu ocenu, koristiću stih stare domaće pesme, Bijelog dugmeta, „a moglo je
bolje“. Naziv pesme je „sve će to mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš, ali to ne treba
da nas zbunjuje i navodi na pogrešne zaključke o statusu evropske integracije Srbije.
Izveštaj EK se mora čitati pažljivo i ukoliko je temi koja vas zanima posvećena i jedna
rečenica, to znači da je EU zainteresovana i da skreće pažnju na problem, tj. izazov, kako
se to kaže diplomatskim jezikom. Sve u svemu, civilno društvo radi šta može,
profesionalizuje se, može da da jasne odgovore i da potkrepi svoje ocene koje EK neretko u
potpunosti koristi u svojoj argumentaciji i finalnoj verziji izveštaja.

JUGpress: Pomenuli ste na predavanju da je digitalizacija suđenja i snimanje
suđenja budućnost. Da li se negde u zemljama Zapadnog Balkana
primenjuje, i ukoliko da, koliko daleko se otišlo u tome?

MA: U većini zemalja našeg regiona, pa i u Srbiji, pojedina suđenja, tj. suđenja određenog nivoa
se ne samo snimaju, već je moguće i pratiti ceo postupak preko video linka, samim tim
omogućena je javnost, dok se postupak značajno ubrzava. Ono o čemu govorim, je
spuštanje ove garancije pravičnosti suđenja na sve nivoe, kako bi svi u postupku bili svesni
da se svaka reč izgovorena u sudnici snima. To vam je nešto poput Otvorenog parlamenta
koji smo osmislili i uvodili u Srbiji pre desetak godina, samo što je ovo otvaranje za
pravosuđe. Podsećanja radi, pre desetak godina smo u YUCOMu, organizaciji koju sam do
2018. vodilo, osmislili i započeli inicijativu Otvorena vrata pravosuđa i građanima približavali
sve delove naših sudova, tužilaštava, pravobranilaštva, advokature, zakona i naravno
pravosudnih institucija, što YUCOM radi i danas. Nedavno je potpisan i produžetak ovog
projekta sa USAIDom, što garantuje da će se moje bivše kolege time uspešno baviti i u
narednim godinama.

Rad PRAVOSUDNE BAZE JUG možete pratiti klikom OVDE.


JUGpress: Kako vratiti građanima poverenje u Evropsku Uniju ? Koliko je važno
delovanje predstavnika vlasti u javnom prostoru na tu temu?

MA: Kada država počne aktivno da radi na vraćanju poverenja u EU, tada će se poverenje
vratiti. To moraju raditi i državni zvaničnici, necinično i iskreno, uz medije kojima je zadatak
da informišu građane o svemu što se u Srbiji dešava, pa i o evropskoj integraciji. Za taj

evropski tango je potrebno dvoje, pa se mora raditi i na tome da Srbija zaista bude lider u
evropskoj integraciji u našem regionu, uz Crnu Goru, kako bi se od zvaničnika EU, a još
više od država članica s pravom tražilo da nam otvore vrata, da svojim građanima pojasne
da postoji neka mala zemlja na istoku Evrope, tamo negde u srcu EU, koja se rebrendirala
kao najveća i najznačajnija država na Zapadnom Balkanu i koja s pravom traži partnere u
EU. Ekonomska saradnja koja je u usponu između naše zemlje i EU govori o tome da
postoji potencijal da EU oberučke prihvatiti Srbiju, ovog puta zbog strateških odluka da se
skrate lanci snabdevanja i da se proizvodnja pravi u svom dvorištu, naravno uz poštovanje
svih vrednosti EU, od ekoloških i svih drugih standarda, uključujući i radna prava, tj. sva
ljudska prava.

Polaznici programa obuke „Jačanje kapaciteta za reformu pravosuđa – jug Srbije

JUGpress: Da li su građani dovoljno informisani šta , suštinski, znače
evropske integracije i da li se uopšte radi na toj informisanosti?


MA: Kratak odgovor NE – nedovoljno se radi na informisanju, kampanje nisu previše privlačne
za mlade, kao da se želi odugovlačenje ovog procesa, uz porast nerazumevanja čemu sve
to služi.


JUGpress: Izraelsko bombardovanje Gaze i uništavanje palestinskog civilnog
stanovništva kod mnogih ljudi koji veruju u iskrenost i
principijelnost zapadnih demokratija po pitanju poštovanja ljudskih
prava, izaziva zapitanost, zašto zapad ovo ne sprečava. Ljudi gube
poverenje u zapad, a samim tim, gube poverenje i u ispravnostMA:
proevropskog usmerenja Srbije. Da li imate takav utisak i da li to
civilnom društvu otežava posao?

MA: Nemam takav utisak. „Kolektivni zapad“ kako to vole da kažu protivnici zapada pomaže
Palestincima, upućuje humanitarnu pomoć, apeluje, donosi rezolucije, a neretko i stavlja
glavu u torbu, što potvrđuje i stradanje pre samo nekoliko dana britanskih humanitaraca u
pojasu Gaze.

Rad Pravosudne baze jug možete pratiti i na YouTubu kanalu udruženja.


JUGpres: Kako bi ste ocenili trenutno poštovanje ljudskih prava u Srbiji?


MA: Nije ni crno ni belo, već nekako sivo. Imate delove našeg zakonodavnog okvira koji jeste
suvremen, koji se poštuje, ali je veliki deo onoga za šta se narod izborio, za zakone koji ih
štite još uvek „na čekanju“, da se u potpunosti sprovedu.
Institucije su još uvek slabe, ne vide ljudska prava kao prioritet, iako je kvalitet života
podjednako u ekonomskom koliko i u „ljudskopravaškom“ uglu. Ukoliko vas kao radnika
neko ne poštuje, zlostavlja, maltretira i ponižava, džabe vam svi novci ovog sveta, zar ne?

JUGpress: Kako vratiti poverenje građana u pravosudni sistem u Srbiji?

MA: Sprovođenje reforme koja je otpočela izmenom Ustava, kao i vašom ulogom, ulogom
medija, koji su tu da otvore pravosuđe, ali još više da osnaže one sudije i tužioce koji imaju
hrabrosti unutar sistema da dignu glavu. Za desetak godina, uz dobar odabir kadrova
možemo doći do povećanog poverenja u pravosuđe. Potrebno je da se naše pravosuđe
uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom, korupcijom. Da li će se uhvatiti u kolo ili u
koštac, sledeće je pitanje, gde se svi zajedno moramo boriti. Za to je potrebna i politička

volja, a ona je postojala za početne korake reforme pravosuđa, kada je Ustav pisan uz
pomoć Saveta Evrope, tj. Venecijanske komisije.


JUGpress: Svojevremeno ste doprineli nastanku Pravosudne baze jug, pa čak i
kumovali samom nazivu. Kako vam se, pet godina kasnije, čini razvoj
inicijative i koliko je ona bitna?


MA: Inicijativa jeste bitna, ponosan sam na sve što su učinili, opravdali su naziv, pomalo
militantni, koji sam dao. Dobro je da se briga o nezavisnom pravosuđu decentralizuje, jer
pravosuđe mnogo više na lokalu brine naše građane nego u glavnom gradu gde se može
ponekad i skloniti senka politike iz sudnica i tužilaštava. (kraj) LJS/AS

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare