ANEM se protivi izručenju novinara Andreja Gnjota Belorusiji

BEOGRAD

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saglasna je sa stavom Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) da Apelacioni sud Srbije ne sme da udovolji zahtevu beloruskih vlasti o izručenju novinara Andreja Gnjota Belorusiji.

Viši sud u Beogradu doneo je 31. maja odluku o izručenju Gnjota Belorusiji zbog utaje poreza, navode mediji i Gnjot, koji je razgovarao sa Komitetom za zaštitu novinara (CPJ). Odluka je javno saopštena novinaru 13. juna.

„Žele da me izruče, ne sada, ali ovo je veoma loša odluka“, rekao je Gnjot beloruskom nezavisnom listu Zerkalo. Prema beloruskom krivičnom zakonu, za utaju poreza zaprećena je kazna do sedam godina zatvora.

„Odluka da se izruči beloruski novinar Andrej Gnjot da bi se povinovalo zahtevu represivnog režima Aleksandra Lukašenka nije samo apsurdna i neosnovana, već i duboko podriva težnje zemlje da se pridruži Evropskoj uniji“, rekao je Karlos Martinez de la Serna, CPJ direktor programa.

„Apelacioni sud Srbije trebalo bi da poništi nedavnu odluku o izručenju novinara Andreja Gnjota. Beloruske vlasti, sa svoje strane, treba da zaustave svoje pokušaje da instrumentalizuju Interpol da bi suzbili glasove neslaganja na transnacionalnom nivou.

Gnjot, filmski stvaralac, sarađivao je sa brojnim nezavisnim novinskim kućama, uključujući Radio Svabodu, tokom protesta 2020. na kojima je zahtevana ostavka predsednika Aleksandra Lukašenka nakon izbora u zemlji. U decembru 2021, beloruske vlasti su označile ovaj medij kao „ekstremističku“ grupu.

Vlasti Srbije uhapsile su Gnjota u Beogradu, glavnom gradu, 30. oktobra 2023. godine, na osnovu Interpolove poternice koju je raspisao beloruski biro Interpola. U beogradskom zatvoru ostao je do 5. juna, kada je prebačen u kućni pritvor, navodi se u saopštenju Asocijacije beloruskih novinara (BAJ), grupe za zastupanje i trgovinu koja deluje iz izbeglištva, i izveštaja Radio Svabode, beloruske ispostave Radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda (RFE/RL), koju finansira Kongres SAD.

Gnjot je rekao CPJ-u da je 17. juna podneo dve žalbe, jednu lično i jednu svojih advokata. „Radim na svojoj odbrani svaki dan jer sam izgubio dosta vremena dok sam bio u zatvoru. Tako da nije moguće da se opustim. Štaviše, još manje jedem i spavam jer nemam vremena. Ali cilj opravdava sredstva – borim se da spasem svoj život“, rekao je on.

„Sve što sam podneo sudu je ignorisano“, dodao je on. „Imamo izreku da „nada umire poslednja“ i naravno očekujem da će apelacioni sud ispraviti ovu grešku, jer da biste to uradili, morate samo da pogledate izvedene dokaze, a ne da ih ignorišete. Plaši me pomisao da bi sudija koji donosi odluku tako lako poslao čoveka u smrt.”

Beloruske vlasti optužile su Gnjota za utaju poreza jer navodno nije platio oko 300.000 evra (323.600 dolara) u periodu od 2012. do 2018. godine, prema izveštajima medija i Gnjotovom prijatelju, koji je razgovarao sa CPJ pod uslovom da ostane anoniman, navodeći kao razlog strah od odmazde. Gnjot negira optužbe za utaju poreza, a njegova odbrana smatra da je njegov progon politički motivisan.

Gnjot je takođe jedan od osnivača SOS BI, nezavisnog udruženja beloruskih sportista koje je uticalo na otkazivanje Svetskog prvenstva u hokeju na ledu u Belorusiji 2021. Beloruske vlasti su kasnije označile SOS BI kao „ekstremističku“ grupu.

Ako Gnjot bude izručen Belorusiji, potencijalno bi mogao da se suoči sa dodatnim optužbama za stvaranje ili učešće u ekstremističkoj grupi, za koje je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.

Gnjotovo zdravlje se značajno pogoršalo u zatvoru, rekao je on u pismu od 11. maja koje je pregledao CPJ. Na dan 18. jun, još uvek nije uspeo da dobije medicinsku negu dok je bio u kućnom pritvoru, rekao je CPJ.

„Nažalost, nikada nisam dobio nikakvu medicinsku pomoć i ne mogu je sâm organizovati: jedan sat slobode da izađem iz stana da odem kod lekara i dobijem medicinsku pomoć mi je samo fizički nedovoljan“, rekao je on. „Psihološki se osećam dobro, jer vidim ogromnu podršku i solidarnost ljudi“.

CPJ je poslao mejl Višem i Apelacionom sudu u Beogradu radi komentara o Gnjotovom slučaju, ali nije dobio nikakav odgovor.

U međuvremenu, 8. juna, srpska granična policija na beogradskom aerodromu Nikola Tesla zabranila je rusko-izraelskom slobodnom novinaru Romanu Perlu ulazak u zemlju, javljaju medijski izveštaji.

„Nikada mi ništa nisu objasnili na aerodromu, samo su mi dali papir u kojem su rekli da bi moj ulazak u Srbiju predstavljao bezbednosni rizik“, rekao je Perl, koji radi za Current Time TV, projekat povezan sa RSE/RL koji finansira Kongres SAD, i Glasom Amerike, za srpsku N1TV.

Novinar smatra da je zabrana povezana sa njegovim kratkim pritvorom u Srbiji 2023. godine, nakon što je čovek kojeg je intervjuisao za dokumentarni film o Srbiji i ratu Rusije u Ukrajini, u blizini ruske ambasade razvio ukrajinsku zastavu. Ruske vlasti su označile Perla kao „stranog agenta“ u oktobru 2021.

Belorusija je bila treći najgori tamničar za novinare na svetu, sa najmanje 28 novinara iza rešetaka,  1. decembra 2023, kada je CPJ sproveo svoj poslednji popis u zatvorima. Srbija u to vreme nije imala nijednog novinara iza rešetaka, osim Gnjota, koji usled nedostatka informacija o svom novinarstvu, nije uvršten u popis. (ANEM)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare