NIŠ
Pol Polanski, američki pisac, istoričar i novinar koji od 1999.godine živi u Srbiji, nastanjen je u Knez Selu od 2006.godine, prikuplja dokumentaciju za knjigu o bombardovanju Niša kasetnim bombama. Polanski je do sada zajedno sa niškom novinarkom Majom Kostić snimio 27 intervjua sa žrtavama bombardovanja.
Nakon boravka na Kosovu i Metohiji tokom 1999. i kasnijih godina kao novinar izveštač i predstavnik Ujedinjenih nacija Polanski je, odlučio da ostane u Srbiju a svoje utočište je pronašao u Knez Selu nadomak Niša. Sada prikuplja materijal za dokumentarni film i knjigu o kojoj će se naći svedočenja onih koji su preživeli bombardobanje Niša 1999.godine kasetnim bombama. Na ideju da priče žrtava pretoči u knjigu i dokumentarac nije dobio slučajno.
“Svakog dana putujući autobusom prolazim kroz Šumatovačku ulicu u kojoj je stradalo najviše civila.I svakog dana na kućama u toj ulici vidim rupe koje su ostale od gelera. Gledajući te fasade u glavi mi je samo jedna misao-ovo niko nije mogao da preživi. Tragova ima u skoro svim kućama i dvorištima. Živeo sam u Pragu 1999.godine kada sam na BBS čuo kako Vesli Klark kaže da treba da bombarduju civike kako bi narod okrenuli protiv Miloševića.To je ratni zločin, kaže Polanski i dodaje:
“Želeo sam da priče ljudi koji su preživeli bombardovanje kasetin bomabama izađu iz Niša, iz Srbije i da za njih čuju i ljudi u svetu, pogotovo u Americi”, kaze Polanski a sa njim se slaze i niška novinarka Maja Kostić na koju su priče žrtava ostavile jak utisak. Posebno priča Gite Jović koja je tokom bombardovanja ostala bez noge, dok je pogibija trudnice najtragičnija stvar koja se tada dogodila.
Intervjui su urađeni sa svedocima bombardovanja u Šumatovačkoj ulici, kod Kliničkog centra i na Duvaništu.
“Ono što povezuje sve ove priče je podatak da niko od njih do tada nije čuo za kasetne bombe, svi su za potpisivanje Konvencije o zabrani proizvodnje, čuvanja i upotrene istih i das u svi imali posledice nakon bombardovanja. Neki vidljive, fizičke , a većina njih psihičke. Pomoć nikada nisu dobili. Možda malo folije za prozore i to je sve”, pričaja Maja Kostić. “Zanimljivo je i to da niko od njih u tom trenutku nije osećao bol. Gita kaže da je bila svesna da je ostala bez noge, ali bola nije bilo. Zapomagala je da joj neko pritekne u pomoć. U tom trenutku je videla policajca preko puta koji je u jednom trenutku počeo da povraća zbog prizora koji je ugledo. Gita se kasnije pitala kako je izgledla tada kada je izazvala takvu reakciju”.
Polanski i Kostićeva kažu da su se ljudi nakon bombardovanja promenili, ali i ulice u kojima su padale kasetne bombe.
“Nikada te ulice više nisu bile iste, pričali su svedoci bombardovanja.Ljudi su nam govorili da su se povukli u sebe, da više nije bilo onog komšijskog druženja kao pre kasetnih bombi” – kažu Polanski i Maja.
Na Niš su 7.maja izbačena dva kontejnera kasetnih bombi. Bombe su padale u samom centru grada i tada je poginulo 16, a 18 ranjeno.
Polanski više od pola veka živi u Evropi. Ameriku je napustio 1963. zbog neslaganja sa državnom politikom oko Vijetnamskog rata. Dom je pronašao u Španiji gde je radio kao novinar i odakle je došao na Kosovo i Metohiju kada je počelo bombardovanje. Tokom boravka na Kosovo I Metohiju shvatio je da se Amerika nalazi na pogrešnoj strani. Borio se za pravo Roma i Srba na Kosovu kao i ostalih manjina. Zbog njegovih stavova nije bio omiljen među Albancima koji su u nekoliko navrata organizovali njegovu otmici ali bezuspešno. Nakon toga je došao u Srbiju.
“Dopadaju mi se ljudi u Nišu i Knez Selu. Ljubazni su i niko ne želi da me ubije”, kaže kroz smeh Polanski. “Planiram da ostanem ovde jer sam u godinama kada više nema vremena za promene, a ovde mi se dopada. Dobra je i hrana, a rakija je odlična. Imam svoj vrt u kome gajim nešto voća i povrća, kupio sam i kazan i sada ću početi i sam da pravim rakiju”, kaže na kraju razgovora Polanski.