Američki izbori 2020: Dekriminalizacija teških droga, legalizacija marihuane, tehnologija prepoznavanja lica i druge teme o kojima se glasalo

NJUJORK

Dekriminalizacija teških droga, legalizacija marihuane, bitka za prava radnika Ubera i ograničenja upotrebe tehnogolige prepoznavanja lica – ovo su samo neke od tema o kojima su se, pored izbora predsednika, u nekoliko američkih država izjašnjavali glasači.

Oregon je postao prva američka država koja je dekriminalizovala posedovanje teških droga, uključujući kokain i heroin.

Ljudi uhvaćeni sa malom količinom droge za ličnu upotrebu od sada će morati da plate kaznu od 100 dolara ili da se podvrgnu zdravstvenom pregledu u centru za lečenje bolesti zavisnosti.

Oregon je takođe postao prva država koja je legalizovala terapijsku upotrebu halucinogenih pečurki.

Nove mere odobrene su glasanjem u okviru nacionalne kampanje za ublažavanje zakona o drogama u toj državi.

Dekriminalizacija teških droga i legalizacija marihuane

Glasači u Arizoni, Nju Džerziju, Montani i Južnoj Dakoti izglasali su legalizaciju marihuane.

Prethodno su zeleno svetlo rekreativnoj upotrebi kanabisa dali okrug Kolumbija i još 11 država – ali je marihuana još uvek zabranjena na saveznom nivou.

Za kršenje trenutnog zakona u Oregonu protiv posedovanja droge zaprećena je maksimalna kazna od 6.250 dolara i zatvor do godinu dana.

Ali uprkos promeni zakona, onima koji u Oregonu proizvode ili distribuiraju teške droge i dalje preti krivično gonjenje.

Posedovanje većih količina droge može dovesti do prekršajnih prijava, a može postati i krivično delo ako se ta količina smatra dovoljno velikom da se smatra da je namera bila prodaja.

Novi zakon u Oregonu, nazvan Mera 110, stupiće na snagu 1. februara 2021. godine, a podržali su ga Udruženje medicinskih sestara Oregona, Oregonsko odeljenje američkog koledža lekara i Akademija porodičnih lekara Oregona.

Prema ovom zakonu, obezbediće se finansiranje za lečenje bolesti zavisnosti, procene zdravlja i druge usluge za ljude sa problemima koji se tiču zavisnosti.

Ovi programi bi se delimično finansirali uštedom iz državnih zatvora i oporezivanjem novca od prodaje marihuane, koja je legalizovana 2014. godine.https://bbc.com/ws/av-embeds/cps/serbian/lat/svet-54818462/p08vh6z1/sr-latnPotpis ispod videa,

Alijansa za politike o drogama (Drug Policy Alliance), aktivistička grupa sa sedištem u Njujorku, bila je glavni pokretač Mere 110 i potrošila je više od četiri miliona dolara na kampanju. Podržavaju je osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg i investitor Džordž Soros, koji je član njenog odbora.

Kasandra Frederike, direktorka grupe, rekla je za TV stanicu OPB da ova pobeda predstavlja „ogroman kamen temeljac rata protiv droge”.

„Stanovnici Oregnona shvataju da bi upotrebu droga trebalo da posmatramo kao zdravstveni problem”, dodala je ona.

Aktivisti su tvrdili da je trenutno zakonodavstvo uticalo da zatvori budu prenatrpani nenasilnim prestupnicima i da nesrazmerno pogađa nebelačke zajednice.

Uber i Lift dobijaju bitku za status vozača u Kaliforniji

Man in car campaigning against Proposition 22
Uber, Lift i druge kompanije su potrošile 205 miliona dolara na kampanju za zakon prema kojem radnike ne moraju tretirati kao stalno zaposlene

Birači u Kaliforniji izglasali su zakon kojim će se frilenseri i dalje klasifikovati kao nezavisni dobavljači – što predstavlja pobedu za kompanije kao što su Uber i Lift.

Njime se menja zakon o radu koji je usvojen prošle godine i koji je presudio da honorarni radnici treba da imaju status zaposlenog i zaštitu koja uz to ide.

Novu meru, Predlog 22, podržali su Uber, Lift i DorDeš.

Akcije dve kompanije za prevoz porasle su u sredu ujutru. Vrednost Uberovih akcija skočila je za 15 odsto do sredine jutra u Njujorku, a akcije Lifta za 13 odsto.

Kampanja ovih kompanija koštala je 205 miliona američkih dolara, čineći je najskupljom u istoriji države.

Neki vozači su podržali Predlog 22 – ali grupe za prava radnika su mu se usprotivile, ukazujući na sve prednosti klasifikovanja vozača kao stalno zaposlenih, kao što su: pravo na minimalnu zaradu, plaćen prekovremeni rad, pokrivanje troškova, plaćeno bolovanje i odmor, zdravstvena zaštita i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Grupe za prava radnika prikupile su oko 20 miliona dolara kako bi se usprotivile Predlogu 22, ali daleko bogatija kampanja kompanija Uber, Lift, DorDeš i Instakart obezbedila je oglašavanje na televiziji i postavljanje reklama u u njihovim aplikacijama za pozivanje prevoza.

I Uber i Lift su pretili da će u potpunosti povući usluge iz Kalifornije ili će ozbiljno smanjiti broj vozača ako budu morali da tretiraju radnike kao stalno zaposlene.

Do pobede kompanija je ipak došlo uz neke ustupke i one sada moraju da radnicima ponude minimalni standard, zdravstvenu zaštitu i osiguranje od nezgode.

Tehnologija prepoznavanja lica

Zakon kojim se zabranjuje da policija i gradske službe koriste tehnologiju prepoznavanja lica izglasali su birači u državi Mejn.

Regulative koje garantuju da ljudi mogu popraviti sopstvenu imovinu, između ostalog i otključavanjem naprednih telematskih podataka u automobilima kako bi treće strane ili sami vlasnici mogli da vrše održavanje vozila izglasane su u Masačusetsu.

Izvor: BBC

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare