Ambasador Velike Britanije o rešenju za Kosovo

BEOGRAD

Velika Britanija smatra da rasprava o mogućoj podeli ili promeni granica Kosova, razgraničenju ili razmeni teritorija između Kosova i Srbije, mora uzimati u obzir sva pitanja, rizike i cenu, koje te teme otvaraju, navodi britanski ambasador u Beogradu Denis Kif (Denis Keefe) u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE).

Upitan da li treba očekivati da bi britanska premijerka Tereza Mej mogla učiniti nešto slično nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, koja se nedvosmisleno izjasnila protiv novih granica na Balkanu, Kif kaže:

“Kancelarka govori u ime Nemačke. Naš stav je da, kada pogledamo ove ideje, jer mi i dalje nemamo predlog ili plan, već samo ideje, mi vidimo pitanja, rizik i cenu. Mislimo da to mora da se uzme u obzir.”

Kif precizira da bilo koja ideja koja proiziđe iz dijaloga Beograda i Prištine mora biti realna i dostižna.

“Morate se zapitati kako će ona doprineti unapređenju života ljudi na terenu, kako će doprineti napretku u regionu, kako će se uklopiti u dešavanja na međunarodnoj sceni”, navodi ambasador Kif, te dodaje da su stabilnost, bezbednost i prosperitet u svačijem interesu.

Kif precizira da bilo koja ideja koja proiziđe iz dijaloga Beograda i Prištine mora biti realna i dostižna

Kif: To je upravo razlog zbog kog smo bili domaćin Samita zemalja Zapadnog Balkana u Londonu prošlog meseca (10. jula, prim. aut.) I to je razlog zbog kog podržavamo napredak i reforme u Srbiji kroz fondove naše Vlade, u okviru kojih obezbeđujemo sredstva i šaljemo mlade studente iz Srbije u Veliku Britaniju. Ove godine šaljemo rekordan broj studenata – 16 studenata iz Srbije dobilo je Čivning stipendiju (Chevening scholarships, stipendija za master studije na nekom od univerziteta u Velikoj Britaniji, prim. aut.).

Podržavamo dijalog između Beograda i Prištine, jer taj dijalog, kada bude postignut sporazum, ima potencijal da doprinese kako unapređenju situacije za ljude koji žive na tom području, tako i za unapređenje situacije u celom regionu. Dijalog bi takođe mogao pomoći i međunarodnoj zajednici koja ulaže napor kako bi se zemlje Zapadnog Balkana, a ovde sada govorimo o Srbiji, priključile Evropskoj uniji (EU).

Takođe, veoma podržavamo unutrašnji dijalog koji je prošle godine pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić i koji traje već godinu dana. Pozdravljamo političku debatu u Srbiji u vezi sa odnosom sa Kosovom u budućnosti. To je važno zbog toga što, kakav god sporazum da postignu dve strane, taj sporazum mora proisteći iz dijaloga…

 

RSE: Niko u Srbiji nije očekivao da bi baš ideja o podeli Kosova mogla biti neka vrsta posledice unutrašnjeg dijaloga?

Kif: To je upravo ono što želim da kažem. Bilo koja ideja koja proiziđe iz dijaloga mora biti realna, mora biti dostižna, morate se zapitati kako će ona doprineti unapređenju života ljudi na terenu, kako će doprineti napretku u regionu, kako će se uklopiti u dešavanja na međunarodnoj sceni.

Kada posmatramo ideje koje proizilaze iz diskusije, o razmeni teritorija ili o promeni granica, mi vidimo rizik i cenu koju ta ideja nosi sa sobom i smatramo da se to mora razumeti i da se mora razgovarati o tome. Pitanja, da li će to funkcionisati, da li će to doneti napredak, su zaista važna.

RSE: Da li je moguće analizirati šta bi mogao biti najveći rizik, a šta najveća korist eventualne podele teritorije Kosova, kao mogućeg rezultata dijaloga Beograda i Prištine?

Kif: Mislim da je isuviše hipotetički razmišljati o tome sada, jer na pregovaračkom stolu ne postoji nikakav konkretan predlog ili plan za to.

 

RSE: Ipak svi govore o tome. Neki eksperti ukazuju da bi podela mogla biti razlog za nove sukobe na Balkanu.

Kif: Kada razmišljate o tim stvarima, ne možete a da ne razmišljate o rizicima, o ceni, o tome da li je nešto realno i primenljivo, ali kakva god da se debata vodila među akademicima, novinarima, think-tank-erima, fokus mora da bude na dijalogu Beograda i Prištine. Mi ne želimo da potcenimo težinu dijaloga, on se odvija već neko vreme, postignuti su neki sporazumi koji se primenjuju, ali ono što svi žele jeste sporazum koji će sve ove probleme ostaviti iza nas, tako da Srbija, Kosovo i region mogu nastaviti dalje sa reformama i unapređenjem života građana i sa evrointegracijama.

 

RSE: Hajde da pokušamo da razmišljamo ovako – ukoliko bi, na jednoj strani, podela bila korak kako bi Srbija priznala nezvisno Kosovo i, na drugoj strani, kako bi Kosovo dobilo stolicu u Ujedinjenim nacijama (UN), šta bi bio vaš zaključak? Zvuči li vam to kao dobra ideja s obzirom da se traga za dugoročnim rešenjem, rešenjem kakvo se ne pronalazi, hajde da kažemo, osamnaest godina?

Kif: Ono što mi želimo da vidimo i što svi u EU žele i ono čemu su Srbija i Kosovo posvećeni jeste normalizacija odnosa, koja će biti utkana u međunarodni sporazum, što će doprineti bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu za sve. To ne ide lako. Dijalog do sada nije doneo predlog ili plan kojim se to može postići. Ono što ćemo svi morati da uradimo jeste da podržimo dijalog kako bi on stigao do te tačke.

Takođe, moramo da damo svoj doprinos tako što ćemo postavljati prava pitanja kako bismo pomogli da se postigne sporazum koji je realan i koji rešava probleme na duži rok, koji unapređuje svakodnevni život ljudi u tom području i uopšte u regionu.

 

RSE: Što se tiče pitanja refleksije promene granica po regionalnu stabilnost u Srbiji se često ponavlja da vodeće svetske sile nisu to pitanje postavljale kada je donošena odluka o podršci potezu Kosova iz 2008. godine, i proglašenju nezavisnosti. Koji je vaš kontrargument?

Kif: Govorimo u stvari o dva različita pitanja. Pitanje nezavisnosti Kosova je tada bilo odlučeno, mi smo doneli odluku da ga priznamo, na kraju dugog procesa i nakon što se ukazala potreba za međunarodnom akcijom koja bi se bavila zločinima koje je počinio režim Slobodana Miloševića. To je bilo tada. Ono čime se bavimo danas, jeste kako da se postigne napredak. Razmišljamo o budućnosti. Razmišljamo kako da zemlje u regionu, naročito Srbija i Kosovo, krenu napred, kako da unaprede život svojih građana, kako da nastave sa neophodnim reformama kako bi se pridružili EU.

Upravo zbog toga je fokus sada na dijalogu. Format tog dijaloga je dogovoren, dijalog se odvija između dve strane, njime posreduje Evropska unija i njegov cilj je da dovede do normalizacije odnosa, što će značiti da možemo nastaviti dalje. Čuo sam već te argumente, ali ja tu ne vidim vezu.

 

RSE: Pomenjete odgovornost za ratne zločine iz devedsetih. Kako vidite to što je pitanje ratnih zločina tema koja se više pominje izvan nego u Srbiji u ovom trenutku?

Kif: Različite debate se vode u različitim državama. Ono što je za nas važno jeste da je jasno da jedan od uslova za održivi napredak ka boljoj budućnosti upravo suočavanje sa prošlošću i pomirenje. Proveo sam veliki deo svog radnog veka baveći se tim pitanjem u centralnoj i istočnoj Evropi. Primera radi, bio sam uključen u pregovore oko ujedinjenja Nemačke.

Kada pogledate gde je Nemačka danas i kada pogledate odnos Nemačke prema susedima, sa Francuskom, na primer, i sa Poljskom, to predstavlja ogroman napredak u odnosu na period neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata i danas, kada imamo mir i prosperitet. To pokazuje da je tako nešto moguće, uprkos svim teškoćama.

Na Balkanu postoje teške uspomene, postoje mnoge oblasti u kojima je potrebno pomirenje, u kojima je potrebna pravda, u kojima je neophodno da se uspostave činjenice. Upravo zbog toga nam je veoma drago što su svi učesnici Samita u Londonu prihvatili da je pitanje prošlosti, u stvari – pitanje pomirenja.

“Svi učesnici Samita u Londonu prihvatili da je pitanje prošlosti, u stvari – pitanje pomirenja”

RSE: To je na samitu u Londonu verovatno bio i najznačajniji zaključak. Sve strane bi trebalo da budu uključene i da sarađuju po pitanju istraživanja ratnih zločina. Verujete li da će se posle toga stvari promeniti?

Kif: Mislim da je to proces koji mora biti pokrenut dalje, korak po korak. Slažem se sa vama, mislim da je taj zaključak londonskog samita bio veoma značajan i svi moramo da nastavimo da radimo, zato što je pomirenje osnov za budući napredak.

RSE: Ali samo nekoliko sedmica posle londonskog samita svedočili smo novoj krizi u odnosima između Srbije i Velike Britanije, a povodom odluke Londona da bezbednosnu situaciju na Kosovu ne stavi na dnevni red sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u avgustu 2018. Bilo je puno negativnih reakcija iz Srbije tim povodom. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je kazao da je on lično vama rekao da nije zadovoljan zbog te odluke.

Kif: Ne bih to nazvao krizom, već različitim pogledom. U veoma dugim, kompleksnim i plodnim istorijskim odnosima između Srbije i Velike Britanije postoje pitanja u kojima se nismo baš u potpunosti slagali. Ministar Dačić zna veoma dobro kakav je naš stav i o tome sam sa njim diskutovao. Poenta je u tome da agenda Saveta bezbednosti pokriva mnoge stvari. Pokriva najvažnije trenutne svetske krize, kao što su one u Siriji i Jemenu. Ogromne humanitarne krize. Veoma je važno da se fokusiraju napori Saveta bezbednosti na najteže krize.

London pitanje Kosova vraća Briselu

Situacija na Kosovu je jedna od stvari koja je na agendi Saveta bezbednosti i oko toga se sporimo. Diskusija se vodi o tome koliko često bi bilo ispravno diskutovati o toj temi. Kada pitate koliko često je adekvatno, pitate koliko se može doprineti napretku po tom pitanju. Razgovarali smo o tome – fokus je na mogućnosti ostvarivanja progresa kroz dijalog Beograda i Prištine.

Naše mišljenje, koje delimo sa svim našim partnerima, a Srbija je upoznata sa time, je da nije potrebno da se o Kosovu diskutuje toliko često kao što je to do sada bio slučaj. Diskusija koju smo do sada imali nije uvek, na žalost, doprinosila napretku u dijalogu. Naš predlog je bio da se dogovorimo o drugačijoj dinamici. Ali to je debata koja se vodi u Njujorku. U suštini, moramo biti sigurni u to na koji način Savet bezbednosti može pozitivno da da svoj doprinos.

RSE: Kako vidite poziciju Velike Britanije na Balkanu posle Bregzita?

Kif: Za nas je to očigledno značajno pitanje zato što će napuštanje EU promeniti neke od naših odnosa. Ono što se neće promeniti jesu naše vrednosti ili naši interesi. Ostajemo posvećeni podršci bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu na Balkanu. Nameravamo da nastavimo da igramo pozitivnu ulogu kroz naš dijalog sa državama, kroz finansijsku i tehničku podršku, kroz naše programe, kroz učešće u procesima kao što je Berlinski proces (inicijativa podrške proširenju Evropske unije, sa trajanjem od 2014. do 2018. godine, prim. aut.)

RSE: Koja oblast srpskog društva, srpskih institucija, može biti definisana kao oblast od najvišeg interesa za londonsku administraciju?

Kif: To je zanimljivo pitanje. Moja težnja kao ambasadora je da saznam i razumem celinu srskog društva i politike kako bih mogao dati dobar savet mojim pretpostavljenim. Tako da pokušavam da se upoznam sa što mogu više aspekata života u Srbiji. Razgovarao sam sa političarima, razgovarao sam sa novinarima, posećujem kulturne događaje, putujem širom zemlje.

RSE: Kada je o medijima reč po oceni mnogih međunarodnih organizacija, pitanje medijskih sloboda u Srbiji je prilično kritično. Da li verujete da bi EU, države članice, trebalo da ovdašnje medije podrže više nego što su to činile u proteklih deset godina, na primer?

Kif: Evropska unija, Evropska komisija, je identifikovala u procesu prijema mnoge oblasti u kojima je očigledno da je potreban veći napredak. Medijske slobode su jedna od tih oblasti. Drago nam je što je dijalog između Vlade i medijskih institucija nastavljen. Svakoj zemlji koja želi da u modernom svetu bude uspešna potrebni su zdravi mediji. Nadamo se da će na medijskoj sceni biti ostvaren pozitivni napredak, zato što je to potrebno za napredak ove zemlje. Isto važi za poznate oblasti obuhvaćene poglavljima 23 i 24 koje su povezane sa pitanjima vladavine prava.

 

Ne treba potcenjivati koliko je teško napraviti potrebni progres, ali to je ključno za evropsku budućnost. Ono što je za nas posebno važno je da želja za priključenjem Evropskoj uniji jeste nešto što dolazi iz Srbije. To je odraz njene istorije, njenih vrednosti, toga da su u Srbiji odlučili da se priključite Evropskoj uniji. Mi to pozdravljamo zato što, kao što sam rekao, čitav pristup Balkanu je baziran na našim vrednostima.

RSE: To je tačno, ali sam siguran da razumete kritike koje je veoma često moguće čuti u Srbiji posle Bregzita. Veliki broj ljudi će reći “Zašto bi mi trebalo da idemo u Evropsku uniju ukoliko je jedna od ključnih država članica napušta”?

Kif: Takva mišljenja čujem veoma često i moj odgovor je da je odluka o napuštanju Evropske unije bila demokratski doneta od strane građana Velike Britanije. Ali to nije odluka da se napusti Evropa ili da se odbace njene vrednosti ili naša odgovornost. Isto tako, težnja za priključenje Evropskoj uniji je demokratski iskazana od država na Zapadnom Balkanu i proizilazi iz želje da se refomišu, modernizuju, uključe u svet. To podržavamo, zato što podržavamo vrednosti koje se pod tim podrazumevaju.

“Odluka o napuštanju Evropske unije bila demokratski doneta od strane građana Velike Britanije. Ali to nije odluka da se napusti Evropa”

RSE: Neki eksperti predlažu mekše evrointegracijske kriterijume za države poput Srbije. Misli se još na Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. Po njima, to bi bio koristan način za neutralizovanje negativnog dela ruskog uticaja u ovom delu sveta. Mislite li da je moguće donošenje neke vrste mekše regulative za ove države Balkana?

Kif: Kao prvo, veliki deo svoje karijere sam proveo radeći na pitanjima proširenja Evropske unije i u pregovore o priključenju Češke Republike, pre petnaest ili više godina. Iz tog iskustva znam da je tehnički proces pridruživanja Evropskoj uniji težak posao. Postoji mnogo toga što treba da bude urađeno. Ali to je i nepristrasan proces.

Postoje pravila, zahtevi, regulative, prakse, institucije, koje su potrebne. To nije pitanje mekšeg ili tvrđeg pristupa, to je nešto što je potrebno da se uradi. Pronaći način da se to uradi, izgraditi kapacitete, obučavati ljude…

RSE: Ali mi ne govorimo o kriterijumima, zbog samih kriterijuma. Govorimo o strogim pravilima koja se primenjuju u kontekstu jačeg prisustva ruskog uticaja na Balkanu, jačeg nego ranije, pre ili po početku procesa priključivanja Evropskoj uniji.

Kif: Tačno je da su Evropska unija i Evropska komisija posvetile više pažnje ovom pitanju, zato što je postalo komplikovanije i zato što imamo sve više iskustva kako taj proces funkcioniše. Došli smo do veoma jasnih zaključaka, da se mora uraditi prava stvar. Ali postoji još jedno pitanje. Priključenje Evropskoj uniji ne tiče se samo tehničkih stvari, već i vrednosti. Pa kada govorite o Rusiji, onda pitanje vrednosti postaje veoma važno.

Još jedan aspekt iz moje diplomatske karijere odnosi se na moj rad u Rusiji. Pre nego što sam došao u Srbiju, četiri godine sam radio u Ambasadi Velike Britanije u Rusiji. Bilo je to u vreme kada smo imali veoma ozbiljna neslaganja sa Rusijom. Kao i Srbija i Velika Britanija ima duge i komplikovane odnose sa Rusijom. Ali smo pronašli pitanja koja se najdirektnije tiču vrednosti, gde imamo snažna neslaganja sa Rusijom. Kada posmatrate Balkan, morate se zapitati – koje su to vrednosti koje podržavaju napredak? Šta države Balkana prihvataju kao vrednosti koje podržavaju napredak? Verujemo da su vrednosti koje mi prihvatamo u interesu bolje budućnosti Balkana.

Mislimo da se treba ugledati na rešenje koje ćemo finalizovati u Makedoniji. To podržavamo zbog naših vrednosti. Rusija to ne podržava. Šta to govori o vrednostima? Srbija je donela odluku da ide ka Evropskoj uniji. Verujemo da će se taj proces sprovoditi na bazi vrednosti.

RSE: Srbija je donela odluku i da održava balans, odnosno i dobre, veoma bliske, odnose sa Rusijom, takođe.

Kif: Zbog toga naglašavam, Velika Britanija takođe ima kompleksne i važne odnose sa Rusijom. Imamo diplomatske odnose sa Rusijom od šesnaestog veka.

 

RSE: Vratimo se na aktuelni momenat. Da li mislite da je Srbija spremna za otvaranje poglavlja 31 u pregovorima sa Evropskom unijom? Ono koje se odnosi na spoljnu politiku.

Kif: U poglavlju 31 se traži usklađivanje sa evropskom zajedničkom spoljnom politikom. Moguće je tu usklađenost meriti kroz proveravanje sa kojim odlukama i deklaracijama Evropske unije je jedna država uskladila svoju spoljnu politiku. U nekom smislu, Srbija donekle ne vodi usklađenu politiku. Mnoge od razlika se odnose, jasno je, na odnose Srbije sa Rusijom. Tu dakle imamo problem. Ali kada god odlučimo da otvorimo poglavlje 31, to, ako tako želite, jeste tehničko pitanje u poređenju sa pravim izazovom zatvaranja poglavlja. Zato što je u tom trenutku potrebno da srpska spoljna politika bude usklađena. Potrebno je delovati u potpunosti u skladu sa vrednostima koje delimo.

RSE: Kako rangirate snagu političkog populizma danas u Srbiji, pogotovu ukoliko pokušamo da ga uporedimo sa, recimo, sličnim procesima u Mađarskoj, ili Poljskoj, ili nekim drugim državama Evropske unije?

Kif: Ne bih dozvolio sebi da to procenjujem, jer moj posao nije da komentarišem okolnosti u susednim zemljama ili da se kroz komentare mešam u srpsku politiku. Ali, ono što ću reći je da u svetu danas imamo brojne debate o vrednostima i o tome ko predstavlja koje vrednosti međunarodno i unutar samih država.

Mislim, kao što je ministar spoljnih poslova Velike Britanije (Džeremi Hant, prim. aut.) nedavno rekao u njegovom govoru o spoljnoj politici, kada se suočavamo sa izazovima današnjeg sveta, morali bismo da okupimo zajedno one koji dele zajedničke vrednosti. Da radimo zajedno, da rešavamo te probleme i izgradimo bolju budućnost. Na tom putu britanski pristup Zapadnom Balkanu je – činiti upravo to. Da radimo sa zemljama koje dele naše vrednosti, da pomognemo da se Zapadni Balkan dovede u potpunosti u zajednicu onih koji su izgradili te zajedničke vrednosti, a one podrazumevaju – bezbednost, stabilnost, prosperitet u svetu u kome živimo.

RSE: Da li ovaj odgovor može biti shvaćen i kao odgovor na pitanje o načinu na koji se vode razgovori između predsednika Srbije i međunarodne zajednice. Nije moguće govoriti o današnjoj Srbije, a ne pitati o vrsti upravljanja zemljom koju vodi predsednik države Aleksandar Vučić. On je izrastao u jakog i ključnog političara i čini sve da tu poziciju sačuva u političkom životu Srbije. To otvara puno dilema o načinu njegovog vladanja. Iz perspektive nekog ko predstavlja administraciju Velike Britanije, ili Evropske unije, još uvek Evropske unije, da li je Aleksandar Vučić onaj kome se može verovati?

Kif: Pre svega, to je pitanje za srpske glasače. Oni su izabrali svoju Vladu, oni su izabrali svoje lidere.

RSE: To bi pak moglo biti pitanje izbornih uslova.

Kif: Uvek je moguće unaprediti sprovođenje izbora. Nedavni izbori u Srbiji bili su ocenjivani od međunarodnih posmatrača i mislim da su njihove ocene nešto što bi trebalo shvatiti ozbiljno i raditi na njima. Ali, kada govorimo o fundamentalnom pitanju, a to je ko čini Vladu države, to jeste pitanje za birače. Ako govorimo o politici Vlade Srbije, mi podržavamo one politike i aktivnosti koje vode reformama i napretku. Ima puno stvari koje Vlada Srbije radi za koje nam je veoma drago da smo u njih uključeni.

Podržavamo reformski proces, kroz fondove za dobro upravljanje, od digitalizacije državne uprave, preko reforme administracije, do ekonomskih pitanja, radimo sa medijima, u oblasti vladavine prava. Sve to preduzimamo sa različitim partnerima zato što u Srbiji postoje procesi koje želimo da podržimo. Takođe podržavamo rad Vlade Srbije na unapređivanju odnosa u regionu. Uočavamo značajne procese u unapređivanju odnosa sa Albanijom, ohrabrujemo Srbiju da igra pozitivnu ulogu u odnosima sa Bosnom i Hercegovinom, podržavamo dijalog o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Podržavamo sve to zato što je u skladu sa našim vrednostima i našim interesima.

RSE: Da li sam u pravu, posle ovoga što ste rekli, u sledećem zaključku – nije moguće odgovoriti na pitanje da li je Aleksandar Vučić političar kome se veruje?

Kif: To nije pitanje za mene, to je pitanje za srpske glasače.

RSE: Iz perspektive međunarodne zajednice?

Kif: Iz perspektive međunarodne zajednice i Evropske unije, Srbija sprovodi politiku čiji su cilj evrointegracije, reforme, bolji odnosi sa susedima, ono što podržavamo.

 

RSE: Voleo bih da vam na kraju ovog razgovora postavim još dva pitanja koja se tiču Bregzita. Da li verujete da je i Bregzit bio izraz talasa populizma koji je u jednom trenutku njene istorije zahvatio Veliku Britaniju?

Kif: Bregzit je rezultat odluke koju su Britanci demokratski doneli na referendumu. Vladina politika je usmerena na to da se ta odluka sprovede u pregovorima i saradnji sa našim evropskim partnerima.

RSE: Mnogo toga se dogodilo od Bregzita do danas, pa vas zbog toga pitam, da se kojim slučajem referendum o napuštanju Evropske unije organizuje danas, šta mislite, da li bi rezultat bio različit?

Kif: Nema plana za drugi referendum. Sada smo u fazi u kojoj Vlada radi kako bi tu odluku sprovela.

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare