NIŠ

U okviru Medijskog skloništa u City Smart klubu, održana je promocija romana “Tabloid insajderska priča”, novinara i publiciste Aleksandra Bećića. Roman koji sam po sebi svojim krajnje intrigantnim naslovom privlači publiku nije ostavio ravndošnim na posetioce promocije koji su više nego bili radoznali kada je u pitanju rad u tabloidima i njihova uloga u društvu, a svoju radoznalost su pokazali krajnje intrigantnim pitanjima na koja je autor bez ikakve zadrške odgovarao.

  Intrigantnost romana je dodatno „podaprta“ i  činjenicom da mi živimo, a autor je to i potvrdio, u vremenu tabloidizacije koja je obojila svaki deo društvenog života. Prema rečima autora, roman govori o tome kako tabloid može da utiče na tok ljudske sudbine, te da on kao neko ko je bio “sa druge strane” kritikuje takav pristup, ali ga i obrazlaže ne sa dozom prihvatanja.

                          “Roman govori o tome kako tabloid zaista može da vam upropasti život bez obzira da li ste ova ili ona politička opcija, ova ili ona struja u džet setu, u ovim fensi muzičkim vodama. Verujete u svojoj životnoj karijeri prisustvovao sam tome da je osoba A u prvih šest meseci suvi genije, a u narednih šest godina izvor sveg zla. U tablidu je tako”, kaže Bećić.

                            Prema njegovim rečima tabloidi nisu „izmišljeni“ u Srbiji i prisutni su svuda, u svakoj zemlji.

                            „Tabliodi su prisustni svida u svetu i oni su ti koji izdržavaju ozbiljne novine. Verovali ili ne i  ugledni londonski Tajms ima svoj tabloid. Oni se ni malo ne razlikuju od naših tabloida. Ono što možete da pročitate u engleskim tabloidima u periodu kada su izbori to tri naša tabloida ne mogu da smisle. Svi znamo ko je Toni Parsons i kakve romane je objavio, ali on za jedan londonski tabloid radi i kao kolumnista. Ono što on napiše to pas sa maslom ne bi mogao da pojede.Osim toga, znamo i ko je izmislio tabloide. Niko drugi do čovek koji je dao ime najpriznatijoj novinarskoj nagradi za koju bi mnogi dali i život, Pulicer. Pa molim lepo“, ističe Bećić.

                            Dodaje da tabloid kao roman i tabloid kao pojava nikad ne može da bude neaktuelan iz razloga što je medijska situcija u Srbiji takva kakva jeste jer mi imao tablidizaciju ne samo štampanih medija nego i elektronskih, jer ne  zna se koje veći tabloid da li televizije sa nacionalnom frekvencijom, da li vodeći portali po čitanosti ili dnevni listovi pod znacima navoda.

                             “Roman govori o tome kako tabloid zaista može da vam upropasti život bez obzira da li ste ova ili ona politička opcija, ova ili ona struja u džet setu, u ovim fensi muzičkim vodama. Verujete u svojoj životnoj karijeri prisustvovao sam tome da je osoba A u prvih šest meseci suvi genije, a u narednih šest godina izvor sveg zla. U tablidu je tako”, kaže Bećić.

                          Aleksandar Bećič je na promociji istako da roman, ispričan iz ugla novinara koji, iako je radio u tabloidima nije pogazio principe profesije ima za cilj pre svega da publici, ali i samom društvu pokaže koliko je tablid zapravo moćno oružje, ali i da izazove reakcije i pokaže im da može i drugačije.

                         Na pitanje publike šta nam je činiti u ovakvoj situaciji i sa tabloidima Bećić kratko dogovara.

                          „Kod Srba ne vredi činiti ništa!“. Tabloidi ne mogu da se zabrane, narodu se nudi ono što on traži, ali bi moglo malo da se utiče cenom tabloida ili povećanjem poreza. Više puta sam čuo kako u Srbiji nema istraživačkog novinarstva. Pa ima ga, ali kada dam takav odgovor usledi pitanje – ko to čita. Ljudi žele na brz način da saznaju vest koja je neverovatna, brza  i uglavnom nepotpuna“.

                      Pored romana, Bećić je, na radost niške publike promovisao i potesku zbirku simbolično nazvanu “Poslednja knjiga pesama”, jer kako kaže u današnjem društvu koje počiva na senzacionalizmu, umetnost pisanja poezije je potisnuta na margine, a na marginama zapravo često piše i ono najvažnije.