BEOGRAD – LESKOVAC – VRANJE
Tokom 2025. godine merne stanice širom Srbije tokom 2025. godine beležile su u proseku 104 dana godišnje sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije sitnih čestica PM2,5, navedeno je u danas objavljenoj analizi kvaliteta vazduha u Srbiji za prošlu godinu Regulatornog institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Navodeći da Evropska unija od 2030. godine dozvoljava najviše 18 takvih dana, RERI je naveo da je svih 97 mernih stanica u Srbiji, čiji podaci zadovoljavaju minimalni zakonski kriterijum pouzdanosti, zabeležilo prekoračenje tog evropskog standarda.
Novi Pazar je tokom 2025. godine imao 127 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10, Valjevo 120 dana, Prokuplje 120 dana, Leskovac 110 dana, Kruševac 105 dana, Vranje 98 dana, Užice 91 dan.
“To znači da stanovnici tih gradova više od trećine godine, a u nekim slučajevima skoro polovinu, dišu vazduh koji je prema evropskim standardima štetan po zdravlje, dok nadležne institucije to ne prepoznaju ni kao problem koji zahteva reakciju”, istakao je RERI.
Institut je ukazao da Srbija nema propisanu dnevnu graničnu vrednost za PM2,5, česticu za koju nauka nedvosmisleno utvrđuje da je najopasnija po zdravlje od svih zagađujućih materija koje se prate.
“Činjenica je da se ta čestica meri u svim gradovima, a da granica do koje je bezopasna zakonski ne postoji. U realnosti, sistem prati zagađenje koje formalno ne može da prekrši nijedan zakon jer taj zakon nije napisan”, dodao je RERI u analizi.
Prema zvaničnom dokumentu koji je usvojila Vlada Srbije – Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030, zagađenje vazduha uzrokuje u Srbiji godišnje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva.
“Vlada je taj broj znala kada je dokument potpisivala. Znala je i da će, čak i ako sprovede sve planirane mere, broj prevremenih smrti 2030. godine i dalje biti 7.373 godišnje, i da će Srbija te godine imati 39 odsto više takvih smrtnih slučajeva nego što ih je EU beležila 2018”, istakao je RERI i dodao da je vlast, umesto da pokrene hitne mere, “ostavila dokument na papiru i nastavila dalje”.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, stopa prevremene smrtnosti koja se može pripisati izloženosti PM2,5 iznosila je u Srbiji 188,3 slučaja na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina samo tokom 2023. godine.
Region Nišavske oblasti spada među regione s najvišom takvom stopom u celoj Evropi, uključujući sve zemlje koje nisu članice EU.
Institut je naveo da je u martu i aprilu ove godine od šest nadležnih ministarstava zatražio informacije o tome šta je od planiranih mera iz Akcionog plana Programa zaštite vazduha u Srbiji zaista sprovedeno, a da su odgovori poražavajući.
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije predložilo Vladi usklađivanje standarda za uvozna vozila sa Euro 5 i Euro 6 normama, iako je rok bio januar 2024. odnosno januar 2025. godine, dok je Ministarstvo građevinarstva bez obrazloženja pomerilo rok za donošenje ključnog pravilnika o emisijama na kraj ove godine.
Prema RERI, Ministarstvo zaštite životne sredine nije povećalo broj zaposlenih zaduženih za izdavanje dozvola industrijskim zagađivačima, nije usaglasilo rad velikih postrojenja za sagorevanje sa važećim dozvolama i nije uskladilo emisije u topionici bakra u Boru sa propisanim vrednostima.
Ministarstvo poljoprivrede odgovorilo je da nije nadležno za mere koje su u njegovoj nadležnosti i prosledilo zahtev dalje, naveo je RERI i dodao da tamo gde su odgovori i stigli, uglavnom opisuju aktivnosti i procedure koje nisu vodile ka stvarnim promenama na terenu.
Institut je istakao da Ministarstvo zaštite životne sredine mora do kraja godine da propiše dnevnu graničnu vrednost za PM2,5 i pokrene usklađivanje svih graničnih vrednosti sa evropskim standardima, a Vlada mora do septembra da uspostavi međuresornu grupu koja će pratiti sprovođenje Programa zaštite vazduha i javno objavljivati rezultate.
Ministarstvo zdravlja mora do kraja 2026. da pokrene nacionalnu studiju o zdravstvenim posledicama dugotrajnog izlaganja zagađenom vazduhu i uvede zagađenje kao evidentiran faktor rizika u lečenju srčanih i plućnih bolesti, dok Agencija za zaštitu životne sredine mora odmah da objavi godišnji izveštaj, naveo je RERI i dodao da Srbija ima manje od četiri godine do roka koji postavila EU.
(Kraj) FN/AS