VRANJE

„El klasiko“ vranjska priča počela je u martu ove godine, kada je gradski
prosvetni inspektor podeno prekršajnu prijavu protiv direktorke jedne
vranjske osnovne škole, aktivistkinje SNS, koja se „usudila“ da prekrši
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije i
odredbu Posebnog kolektivnog ugovora o rešavanju tehnoloških viškova
u prosveti.
Ova aktuelna vranjska priča formalno se završava u avgustu ove godine,
ali ne prekršajnom kaznom za direktrku zakonokršiteljku, već odgvorom
Prekršajnog suda u Vranju „da je zahtev za pokretanje prekršajnog
postupka zastareo“!?
Slučaj nastupa „zastarelosti“ u predmetu prekršajne krivice direktorke
vranjske škole, pa još aktivistkinje SNS, zaintrigirao je lokalnu
novinarsku „OZN-u“ da istraži „ne)očekivan rasplet priče o
nekažnjivosti lica koje je prekršilo zakon, što potvrđuje hrabrost
prosvetnog inspektora, podnosioca prijave protiv miljenice stranke na
vlasti!?
Sudija kome je dodeljen „nezgodan“ predmet po prekršajnoj prijavi ne
bilo čijoj, već gradskog inspektora za prosvetu, našao se u teškom
položaju zbog zapošljavanja bez konkursa njegove supruge u
Zdravstvenom centru gde u direktorskoj fotelji stoluje doktor
naprednjak!
Tog direktora nije zanimala stručnost sudijine supruge, uostalom, za
ljude bliske SNS to i nije toliko važno, koliko je to stranačka pripadnost,

a posao će morati da rade oni drugi, oni koji nisu u vladajućoj stranci, ali
su u „hendikepu“ da su stručni i znalci svoga posla!
Tako se postupajući sudija našao u ozbiljnom problemu, ako sudi po
zakonu, lege artis, mora da sankcioniše aktivistkinju SNS, ako je
oslobodi to će baš neugodno odjeknuti, jer je nekažnjeno prošla
direktorka koja je i de fakto i de jure prekršila zakon!?
Novinarska „OZNA“ nije uspela da dozna šta se stvarno i moguće
događalo u predmetu po prijavi protiv direktorke vranjske škole,
aktivistkminje SNS, niti je saznala ko je u Prekršajnom sudu u Vranju
oposlio nastup zastarelosti u ovom slučaju, ostala je jedino sumnja da je
u ovoj pravosudnoj ustanovi pronađen najbezbolniji izlaz za sve, i
postupajućeg sudiju i njegovog rukovodioca, ali i za nesuđenu
direktorku, kršiteljku zakona!?
A u lokalnoj javnosti se zbog ovog slučaja sve više citira moto u romanu
„Sudija“ Vuka Draškovića, latinska izreka „NON SUB HOMINE, SED
SUB LEGE“, u bukvalnom prevodu „NE POD ČOVEKOM, NEGO
POD ZAKONOM“, što predstavlja osnovni postulat vladavine prava!
A sve više se potencira da kad su sudiji vezane ruke, krivac ostaje bez
kazne, baš kao u ovoj aktuelnoj „el klasiko“ vranjskoj priči!