A u Nišu čudo: Investitori će graditi zgrade ali i saditi drveće

NIŠ

      Prema novim planiskim dokumentima koji će se uskoro naći i pred odbornicima Skupštine grada Niša, svaki investitor koji planira izgradnju stambenog objekta pored svih građevinskog dozvola koje je i do sada pribavljao  moraće da ima i dozvolu JKP „Medijana“ kao imaoca prava nad zelenim površinama. Na ovaj način zeleni fond u gradu biće povećan jer će investitori umeto 10 posto imati 25 posto zelenila u blizini objekta koji grade. Istovremeo će Grad na ovaj način moći da prati i kako se i na koji način regulišu zelene površine, kaže Tanja Obradović, glavna gradska urbanistkinja Niša. Povećanje fonda zelenila u gradu zadovoljiće i mnogobrojne Nišlije koje ukazuju na taj problem i zahtevaju da u Nišu bude više i drveća i zelenila.Budući da Niš ide ka tome da postane zeleni grad ovo će biti samo korak bliže tom cilju.

    „U prethodnom periodu je bilo nekoliko važnih tema i stvari koje su bile  u pripremi, neke još traju dok su neke završene. Radili smo na povećanju procenta zelenila, kako u nekim planskim okvirima tako i u na terenu. Jedna od najvažnijih stvari je uključenje JKP „Medijane“ kao imaoca javnih ovlašćenja u postupku dobijanja građevinske dozvole. To realno znači da svako ko treba sada da dobije građevinsku dozvolu mora da uzme i  dozvolu za zelenilo od JKP „Medijana“. To je model ili forma koja nam dalje pruža intervenciju i praćenje tog postupka. Odlučeno je da je potrebno prilikom dobijanja upotrebne dozvole da investitor obavezno pozove JKP „Medijanu“ da konstatuje i popiše stanje zelenila koje je projektovano kroz  projekto-tehničku dokumentaciju što uopšte nije postojalo u prethodnom periodu“, kaže Tanja Obradović.

      Svedoci smo da novije zgrade koje su imale tih 10 posto zelenila zadovoljile zahteve projektno-tehničke dokumentacije ali se na  terenu to nije izvodilo. Sada to mora da se ispoštuje, ističe Tanja Obradović.

   „ Konkretno je za PGR „Medijanu“ povećano sa 10 procenata  na 25 od čega 10 posto i dalje ostaje na tlu  a 15 posto se može zadovoljiti kroz ostale forme, da li je to zelena fasada, sadnja drveća i drugo. To je model  koji smo usvojili prošle godine prilikom usvajanja generalne regulacije Medijane. Sada imamo još tri plana kratke izmene, dva su u Panteleju jedan u Paliluli, gde ćemo po istom principu uvesti ove forme s tim što smo razmišljali i o tome da uvedemo još jednu jaču formu a to je da  povećamo broj sadnica. Ne da bude kao sada na pet kvadrata jedna sadnica već da se  broj sadnici vezuje za broj stanovnika ili broj stanova. To je neki pravac u kome sada razmišljamo“, objašnjava Tanja Obradović.

  Jako je važno nastaviti ovaj proces ali  postoji mnogo stvari koje tek treba sistematski urediti, a  cilj svih ovih predloga je da se vratimo  glavnim akterima u ovoj priči a to su građani.

   „Ako investitori kao suštinu imaju ekonomski interes ipak treba da  razmišljaju o tome ko je krajnji korisnik toga i ko kupuje stan. Možda će i sami kupci imati veće kriterijume kada se  vide  pozitivni primeri kada se sa tim krene, a već se krenulo sa letnjim fasadama i boljim rešenjima. Onda će i kupci birati zgrade gde se investitor ne bavi samo zgradom već i parterom koji nije iskučivo predviđen samo za parkiranje“, zaključuje Tanja Obradović.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare