BEOGRAD
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, koji
se danas obeležava širom sveta, novinarska udruženja i medijske asocijacije – članice
Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) – ukazuju na zabrinjavajuće veliki broj
nerešenih slučajeva napada i pretnji novinarima i drugim medijskim radnicima u Srbiji.
Medijski deo SRG, pre svega, zahteva od tužilaštva i policije da se preispitaju pojedini
predmeti iz prošlosti. Naročito, ali ne i isključivo, to se odnosi na ubistva novinara
Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Daliborke Dade Vujasinović, zatim pokušaj ubistva
Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor telefona i drugih sredstava
komunikacije Slaviše Milanova i drugih novinara, fizički napad na Vuka Cvijića iz 2024.
godine, kao i na još uvek nerazjašnjene slučajeve zastrašujućih pretnji upućenih
mnogobrojnim novinarima profesionalnih medija.
Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zahteva se hitno postupanje po
disciplinskim prijavama podnetim još u januaru 2026. godine protiv troje sudija
Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju nezakonite oslobađajuće
presude u slučaju Ćuruvija, za koju je Vrhovni sud utvrdio da je doneta uz bitne povrede
odredaba krivičnog postupka.
Pored toga, prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), u periodu od
2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je ukupno 846 predmeta u vezi sa
izvršenjem krivičnih dela prema novinarima. Od toga, u 331 predmetu doneta je odluka
da nema krivičnog dela, u 207 predmeta su i dalje u toku dokazne radnje ili sudski
postupak i u 178 predmeta izvršilac do danas nije identifikovan.
Broj osuđujućih presuda, kojih je od 2016. godine bilo ukupno 86, naročito se smanjio u
prethodne dve godine, uprkos drastičnom povećanju broja napada na novinare, koji su
svojevrsnu kulminaciju dostigli na dan održavanja lokalnih izbora u martu 2026. godine,
kada su samo u jednom danu zabeležene desetine napada na novinare.
Tokom 2025. godine doneto je šest (od 146 predmeta), a do sada u 2026. godini samo
tri osuđujuće presude (od čak 111 predmeta). Ovaj poražavajući trend može da se
dovede u vezu i sa neskrivenim odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom.
U velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje
informacija, čime je onemogućavano ili znatno otežano sprovođenje efikasne istrage.
Postupanje policije u ovim predmetima takođe zahteva razmatranje krivično-pravne i
disciplinske odgovornosti, kao i da se tužilaštvu bez odlaganja dostave tražene
informacije i obaveštenja kako bi se omogućilo ubrzano procesuiranje slučajeva i
donošenje dugoočekivanih presuda.
U prethodne dve godine policija je bila jedna od najvećih pretnji po bezbednost
novinara. Zahtevamo da se preispitaju svi slučajevi napada policijskih službenika na
novinare i utvrdi odgovornost za takvo postupanje. Takođe, zahtevamo da MUP postupi
po svim podnetim pritužbama Sektoru unutrašnje kontrole i sprovede postupke u
skladu sa zakonom.
Potrebno je i da se stvore uslovi za povratak u zemlju svih novinara koji su je poslednjih
meseci napustili iz straha za svoju i bezbednost svojih porodica i pruže garancije da će
imati pravo na odbranu sa slobode. Nadasve, neophodno je da se obustavi
instrumentalizacija pravosudnih organa u cilju gušenja slobode medija, javne debate,
zastrašivanja i kriminalizacije novinara.
Sa druge strane, medijski deo SRG smatra da je saradnja unutar ovog tela, pre svega sa
VJT, tokom izbornog dana i u njegovoj pripremi, bila na visokom nivou. Smatramo da je i
to doprinelo znatno manjem broju napada na novinare kojih je tog dana, prema
dostupnim podacima, bilo tri.
Na današnji dan, medijski deo SRG podseća institucije ove države i javnost da iza svakog
naslova i svake priče stoji ljudsko biće – neko čija nas hrabrost i posvećenost informišu i
omogućavaju nam da razumemo složenost sveta u kojem živimo. Naša je zajednička
odgovornost da obezbedimo da novinari nikada više ne budu predmet nasilja, pretnji,
zastrašivanja ili ubistva zato što rade svoj posao u interesu građana.
U tom smislu ističemo da podrška unapređenju bezbednosti i zaštite novinara i drugih
medijskih radnika predstavlja zakonom definisan javni interes u oblasti javnog
informisanja koji bi ubuduće trebalo popularizovati putem medijskih sadržaja i
programske ponude javnih medijskih servisa što do sada, nažalost, nije bio slučaj.
Smatramo i da nakon konstituisanja republičke skupštine i formiranja nove Vlade, treba
pokrenuti postupak izmena i dopuna Krivičnog i drugih zakona u delu koji se odnosi na
pravnu zaštitu novinara.
SRG, koja je osnovana u januaru 2017. godine, pored predstavnika VJT i Ministarstva
unutrašnjih poslova Republike Srbije, čini i šest novinarskih i medijskih udruženja –
Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS),
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija
nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), kao i Misija
OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača.