LESKOVAC

Višegodišnje uništavanje fudbala u Leskovcu i FK “Dubočica” privodi se kraju, upoyorava Gradski odbor DSS u današnjem saopštenju u kome konstatuje da “u stvari, fudbala više nema u ovom gradu. Pre ćete ga naći po okolnim varošima i selima”.

“Uz roštilj i njegove majstore, FK “Dubočica” je bio brend ovog grada. Tradicija stara oko sto godina održava se na koncu i preti da se ugasi. Fudbal opstaje zahvaljujući entuzijazmu nekolicine ljudi, dok lokalna samouprava nema volje i snage da sačuva nekadašnji ponos južne Srbije.

Nema jasnog plana i sportske strategije, ili ona postoji samo na papiru. Nepostojanje validnih projekata sportske infrastrukture, koji bi kod republičkih organa obezbedili sredstva, ima za posledicu propadanje postojećeg, nezavršavanje započetog, uz gomilanje gubitaka.

Ne pomaže se u stručnom usavršavanju trenerskog kadra i stvaranju uslova za njihov dostojanstveni rad.

Škole fudbala kao i mlade selekcije pri klubovima nisu zaštićene od samih klubova u kojima postoje, a najtalentovaniji dečaci mogu da se raznose na mig prestoničkih i drugih klubova i menadžera, bez ikakve nadoknade za klubove u kojima su ponikli.

Klubovi su svoje obaveze sveli na ubirane članarine, plaćanje sudija i delegata, dok u klubovima igraju fudbaleri u poznim fudbalskim godinama, čiji su sportski motivi prilično istrošeni.

Zato moramo uraditi sve suprotno. Naći ozbiljne ljude za ozbiljne projekte, školovane trenere i pedagoge za decu u fudbalskim školama, koja će biti zaštićena od loših uticaja, i gde će najtalentovaniji i najvredniji biti stimulisani i oslobođeni finansijskih obaveza. Na njima će fudbalski klubovi bazirati svoju budućnost, jer će oni ostajati u klubovima dok se ne javi finansijski interes za njihov odlazak, ili za grad i klubove, a ne nekog trećeg.

To je naš dug prema asovima kakvi su bili:

Stefanović Ljubiša – Civun, Golubović Dragan – Golub, Stojiljković Dale, Stojiljković Dragan – Žanc, Stefanović Božidar – Boškica, Ilić Dragan -Trok, Stojiljković Dragan – Redža, Mladenović Miroslav – Medle, Đorđević Ljubiša – Džaja, Cakić Ranko, Jovanović Novica – Nota, Petković Slobodan – Njanja, Milenković Dragoljub – Drabe, Janković Stevica, Živković Bratislav – Bata, Ilić Dejan, Perović Marko – Čulja, Miljković Jovan – Muljko, Savić Jovan -Đora, Banković Zoran – Bane i ostali koji su pronosili slavu leskovačkog fudbala.

To je ujedno i obaveza da zaustavimo prerani odlazak mladih igrača sa ovih prostora. Da je bilo volje možda bi Filipović Aleksandar Rise, Živković Dušan Gložanac, Ljubenović Miljan, Jovanović Strahinja, imali motiva da ostanu. Možda bi njihove generacije, čiji su oni predvodnici doneli ponovnu slavu Leskovačkom fudbalu, ali nisu, jer grad nije stvorio uslove i atmosferu za njihov ostanak.

Učinićemo da fudbal opet zaživi u ovom gradu – zbog naše dece, navijača, zbog dostojanstvenih sportskih objekta koje ćemo obnoviti, završiti i izgraditi, zbog tradicije stare 100 godina, zbog onoga što smo svi pomalo zaboravili, a to je sreća”, navodi DSS u saopštenju.