LESKOVAC

„Neke stvari se menjaju na bolje. Mi danas imamo više žena na odlučujućim funkcijama, ali to još uvek nije dovoljno. To je, ipak, proces jer se ništa ne dešava preko noći, borba protiv nasilja nad ženama još uvek traje, rekla je danas predsednica Skupštinskog Odbora za rodnu ravnopravnost Ljiljana Božuta.

“O tome se dosta priča poslednjih godina, donet je novi zakon protiv porodičnog nasilja, ali ako se stalno i javno priča o tome, onda možemo da zaustavimo nasilje i osnažimo i ohrabrimo žene da prijave nasilnika. Nasilje se nikad ne prekida dok to ne uradi sama žrtva”, rekla je Božuta.

“Veoma je važna i ekonomska nezavisnost. Danas sve više žena završava fakultete, međutim neka istraživanja pokazuju da jedna žena treba da radi 59 dana godišnje više od muškarca, kako bi ga stigla po zaradi“, dodala je ona.

Grad Leskovca je jedan od prvih gradova koji je potpisao Evropsku povelju o ravnopravnosti kao i jedan od prvih koji je usvojio Akcioni plan o rodnoj ravnopravnosti, kaže Božuta.

„Ovih dana se spremamo da izvršimo reviziju tog plana, da vidimo šta smo realizovali, šta nismo, da vidimo dokle smo stigli i da ono pokušamo da u narednom periodu ostvarimo ono što nismo do sada. Što se same Evropske povelje tiče, on se, možda, ne primenjuje onim tempom i obimom koji smo planirali, ali se stvari menjaju na bolje i sve tačke iz te povelje se ostvaruju u našem društvenom, ekonomskom i kulturnom životu”, ocenila je ona.

” U Leskovcu danas imamo žene na čelu javnih ustanova, u Gradskom veću je više žena nego ranije, imamo pomoćnice i zamenicu gradonačelnika… Mi jesmo još uvek tradicionalno društvo gde se uloga žene smešta u porodici kroz brigu o deci i samoj porodici, ali moramo da znamo da ako je žena sposobna da organizuje jedno malo preduzeće kao što je porodica, još kako će biti sposobna da bude na čelu jedne velike organizacije ili preduzeća“ dodala je ona.

Na konstataciju novinarke JUGpressa da odbornice retko viđamo za govornicom, zamenicu i pomoćnice gradionačelnika viđamo samo kao pratnju gradonačelnika, što znači da one jesu formalno ravnopravne, ali da to suštinski nisu, jer mediji i javnost njih ne vidi da učestvuju u odlučivanju u bilo čemu, LJiljana Božuta je rekla da je bilo pokušaja preko nekih seminara i radionica da se ohrabre odbornice da se malo više pojavljuju u skupštini.

„U planu je da se još radi na tu temu, ali mislim da je to individualna stvar. Mi imamo u skupštini odbornicu opozicije koja je dosta aktivna. Dešavali su se napadi na odbornice od strane njihovih kolega. Mi kao odbor osuđujemo svakui vrstu nasilja, ali nismo reagovali svaki put kada se to dešavalo u skupštini. Možda je naša greška što ne reagujemo svaki put, ali mislim da smo se generalno izjasnili da smo protiv toga i ne znam koliko bi bilo učinkovito da svaki put izlazimo i oglašavamo se po tom pitanju. Tu je nevažno da li se radi o odbornicama opozicije ili pozicije.“

Najveći problem kod žena iz ruralnih krajeva, ali i kod Romkinja, je nezaposlenost, nemaju zdravstveno osiguranje jer nemaju posao, lekar im je udaljen, konstatovala je novinarka JUGpressa i pitala kako ovaj Odbor može da pomogne da se njihov položaj promeni, Božuta kaže da će preko radionica koje su u planu pokušati da saznaju šta je prioritet ovoj grupaciji, kako bi onda preko projekata ili Gradskog veća ti problemi bili rešeni.

Odbor za ravnopravnost je do sada imao šet sednica na kojima su razmatrana pitanja iz delokruga rada. Organizovan je veliki broj aktivnosti i humanitarnih akcija. Planovi za naredni period su revizija nacionalnog akcionog plana i izrada nove strategije rodne ravnopravnosti, organizovanje likovnog konkursa na temu rodne ravnopravnosti za školski uzrast, žene iz ruralnih područja su takođe jedan od zadatak odbora i sa njima će biti urađene razne radionice.