BEOGRAD

U 2015. godini nismo u potpunosti uklonili nijednu od ključnih prepreka bržem, boljem i pravednijem ostvarivanju prava građana.

Pravosuđe nije do kraja stalo na noge, administracija je još uvek preopterećena politizacijom i partijskim kadrovima, a najopasnija je neformalna veza tabloida i države, saoopštio je zaštitnik gradjana povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.

Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar, Srbija ove godine dočekuje suočena sa rastućom izbegličkom krizom. Među onima koji dolaze u Evropu ima mnogo pripadnika ranjivih grupa, posebno žena, dece i osoba sa invaliditetom kojima smo dužni da pomognemo. Srbija se nije osramotila u tretmanu izbeglica, ali na osnovu kontrola koje je tokom godine u okviru svog mandata Zaštitnik građana sprovodio, potrebno je uraditi više na poboljšanju uslova prihvata.

Građani Srbije se sve ozbiljnije suočavaju sa posledicama ekonomske krize, a pritužbe koje dobija Zaštitnik građana potvrđuju da mere štednje i druge restrikcije koje je Vlada Srbije uvela kako bi obezbedila ekonomsku stabilnost, i dalje naročito teško pogađaju najsiromašnije slojeve stanovništva. Zaštitnik građana pozdravlja nastojanja Vlade da izbegne smanjenja najnižih zarada i penzija, ali je nužno preduzimati i druge korake kako bi se najugroženijim slojevima stanovništva olakšao život.

Tokom ove godine zabeležen je i zabrinjavajući porast nasilja nad decom, uključujući i seksualno nasilje, kao i nasilja nad ženama. Siromašna deca, deca koja žive u ruralnim krajevima, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, deca koja žive i rade na ulici i dalje nemaju na raspolaganju pomoć i podršku u onoj meri u kojoj je ona potrebna za obezbeđivanje osnovnih uslova za pravilan rast i razvoj.

Zabrinjavajući porast nasilja nad ženama, uglavnom od partnera ili članova porodica.
Postupanja organa su vrlo često neefikasna, nepravovremena, nisu u skladu sa težinom koju nasilje ima i posledicama koje ostavlja, i pokazuju visok stepen nerazumevanja nasilja i posebno osetljivog položaja žene žrtve.

Zakonom propisano pravo iz zdravstvenog osiguranja na naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja veoma često se otežano ostvaruje ili sa višemesečnim kašnjenjem, usled neažurnosti organa ili neusklađenosti zakonskih propisa. Sa sličnim problemima se suočavaju i porodilje prilikom ostvarivanja prava na različite materijalne nadoknade po osnovu materinstva.

Stanje u oblasti prava osoba sa invaliditetom je i dalje nezadovoljavajuće. Kako bi osobe sa invaliditetom bile punopravni građani ovog društva neophodno je da Republika Srbija pojača napore u primeni propisa kojima su garantovana prava osobama sa invaliditetom. Posebno je važno da se radi na promociji prava osoba sa invaliditetom i na dizanju svesti celokupnog društva o položaju u kojem se nalaze i aktivnostima koje svaki pojedinac i država moraju činiti kako bi mogli da punopravno i dostojanstveno sudeluju u društvu.

Stanje u oblasti prava nacionalnih manjina, a naročito prava Roma, kao posebno osetljive društvene grupe, ukazuje na to da donošenje zakona i normativni okvir, koji je opravdano ocenjen kao dobar, nisu dovoljni za njihovo potpuno i blagovremeno ostvarivanje. Ukoliko država ne kreira manjinsku politiku koja će biti zasnovana na realnim potrebama građana i u njihovom interesu, uz sagledavanje i uvažavanje objektivnih mogućnosti i značaja njihovog ostvarivanja za društvo u celini, rezultati će se i dalje meriti samo brojem donetih propisa, dok će uočeni problemi nastaviti da se iznova pojavljuju usled nepostojanja potrebnih kapaciteta za njihovu primenu.