LESKOVAC

Kao i u prethodne dve godine Gradsko veće nije usvojilo set odluka vezanih za porez na imovinu. Usvajanjem ovih odluka grad ne bi imao veće koristi, ali bi bila narušena likvidnost poslovanja pojednih pravnih lica, što bi dovelo ili do izbegavanja plaćanja poreza, ili smanjenje plata ranika i otpuštanja radnika. Pometnja bi se napravila i kod fizičkih lica koja imaju u vlasništvu nekretnine, koja bi morala ili da povećavaju cene zakupa, ili da izbegavaju obavezu izmirenja poreza na imovinu. U masi, usvajanjem ovakvih odluka isti novac bi se slio u gradski budžet. Po osnovu poreza na imovinu grad potražuje milijardu i 300 hiljada od fizičkih i pravnih lica. Ovom odlukom, istakao je načelnik finansija Dalibor Tričković, pokušali smo da animiramo obaveznike da steknu pravo na otpis kamata, a da izmire glavnicu, i da posle 31. decemara potraživanje grada bude realno utvrđeno. U toku 2016. godine očekuje se izmena Zakona o porezu na imovinu, kako bi se izbegle nelogičnosti koje sada postoje.
Tričković je obrazložio razloge zbog kojih se treću godinu zaredom ne usvajaju šest odluka vezanih za porez na imovinu.
Promena Zakona o porezu na imovinu uslovila je utvrđivanja obračuna prilikom utvrđivanja poreza na imovinu kao jednog od faktora za tržišnu cenu nepokretnosti. Tržišna je ona cena koja se nalazi u ugovorima kupca i prodavca, i ti ugovori daju nerealnu sliku vrednosti nekretnina na teritoriji grada. Reč je o cenama od 200-300 evra za stanove u prvoj zoni po kvadratu.
Takva cena u značajnoj meri utiče na utvrđivanje poreza na imovinu i dovodi do nelogičnosti prilikom zaduživanja poreskih obveznika. Tričković je izneo konkretne primere do čega bi dovelo usvajanje ovih šest odluka vezanih za porez na imovinu, kod pravnih, fizičkih lica i poljoprivrednika.
Neusvajanjem ovih odluka porez na imovinu u 2016. biće zadžan na istom nivou kao i 2015. Od 1. januara 2017. grad će imati obavezu da ipak primeni ove odluke.