Na Svetskom kongresu Međunarodne federacije novinara (IFJ), koji se od 4. do 7. maja održava u Parizu u okviru obeležavanja stogodišnjice ove organizacije, danas je usvojena rezolucija koju je podnelo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), a koja upozorava na eskalaciju napada na novinare, zarobljavanje medija i dalje nazadovanje medijskih sloboda u Srbiji. Ovogodišnji kongres okuplja nešto manje od 300 predstavnika novinarskih sindikata i udruženja iz celog sveta i održava se u godini kada IFJ obeležava 100 godina postojanja.
Rezolucija „O eskalaciji napada, zarobljavanju medija i nazadovanju medijskih sloboda u Srbiji“, koju je NUNS podneo Kongresu, konstatuje da su napadi, pretnje i pritisci na novinare i medijske radnike u Srbiji nastavili da rastu, kao i da su verbalni napadi visokih državnih funkcionera i predstavnika vlasti postali sistematski.
Obraćajući se delegatima Kongresa u ime NUNS-a, generalna sekretarka Tamara Filipović Stevanović pozvala je učesnike da podrže rezoluciju, ističući da je situacija u Srbiji alarmantna i da usvajanje ovog dokumenta predstavlja važnu poruku međunarodne solidarnosti sa nezavisnim novinarstvom. U obraćanju je naglašeno da napadi i pretnje novinarima, kampanje blaćenja koje dolaze od javnih funkcionera, policijska pasivnost i zloupotrebe, radni pritisci, SLAPP tužbe i pretnje medijskom pluralizmu stvaraju atmosferu straha i nekažnjivosti.
Usvojenom rezolucijom IFJ je najoštrije osudio rastuće napade, pretnje i kampanje diskreditacije protiv novinara i medija u Srbiji, kao i rastuću umešanost ili pasivnost državnih institucija koje doprinose klimi straha i nekažnjivosti. Istovremeno, od vlasti u Srbiji zatraženo je da hitno, nezavisno i efikasno istraže sve napade i pretnje protiv novinara i medijskih kuća, da obezbede da policija štiti novinare na zadatku.
Rezolucija takođe poziva Vladu Srbije da prekine kampanje blaćenja i verbalne napade javnih funkcionera na novinare, da javno osudi govor mržnje i pretnje, kao i da obezbedi da državne kompanije ne budu korišćene kao sredstvo političkog i ekonomskog pritiska na nezavisne medije. Evropska unija, Savet Evrope, OEBS, Ujedinjene nacije i drugi međunarodni partneri pozvani su da koriste sve raspoložive mehanizme kako bi insistirali da Srbija ispuni svoje obaveze u oblasti medijskih sloboda, bezbednosti novinara, radnih prava i medijskog pluralizma.
Ovogodišnji kongres ima i dodatnu težinu jer je ujedno i izborni kongres IFJ-a. Do sada su spovedeni izbor za predsednčku i potpredsedničke pozicije. Za predsednicu je izabrana Zuliana Lainez iz Perua, a za potpredsedničke pozicije izbrani su: Jennifer Moreau iz Kanade, Zied Dabbar iz Tunisa i za senior potpredsednika Nasser Abu Bakr iz Palestine. Izbori za izvršni odbor su u toku.
Usvajanje ove rezolucije zato predstavlja važan politički signal ne samo u godini jubileja, već i u trenutku kada se odlučuje o novom rukovodstvu organizacije i njenim telima za mandat 2026–2029. Time je pitanje bezbednosti novinara i medijskih sloboda u Srbiji uvršteno među teme koje će ostati visoko na agendi najveće svetske organizacije novinara i u narednom periodu.
Ceo tekst rezolucije nalazi se u prilogu.
Napomena: Tekst rezolucije podnet je IFJ početkom decembra prošle godine kad je bio rok za podnošenje dokumenata za ovogodišnji kongres.
SRBIJA
O eskalaciji napada, zarobljavanju medija i nazadovanju medijskih sloboda u Srbiji
Podnelo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
Svetski kongres Međunarodne federacije novinara (IFJ), održan u Parizu (Francuska) od 4.
do 7. maja 2026. godine,
Podsećajući na prethodna saopštenja i misije IFJ-a i EFJ-a koje su ukazivale na ozbiljna
kršenja slobode štampe i medija u Srbiji;
Izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog toga što su napadi, pretnje i pritisci na novinare i
medijske radnike nastavili da eskaliraju: Nezavisno udruženje novinara Srbije, u okviru
mreže SafeJournalists, zabeležilo je 131 slučaj u 2024. godini i 257 slučajeva već u 2025.
godini, uključujući 98 fizičkih napada i 97 pretnji smrću novinarima; međunarodne platforme
za monitoring potvrđuju ovaj trend, pri čemu je Mapping Media Freedom registrovao 167
slučajeva svih oblika napada, pretnji i pritisaka u istom periodu, čime je Srbija zauzela prvo
mesto u Evropi po stepenu rizika za novinare, ispred Ukrajine, dok se 15,9% svih
upozorenja na Platformi Saveta Evrope za bezbednost novinara odnosi na Srbiju;
Uznemiren činjenicom da su verbalni napadi visokih državnih funkcionera i poslanika
vladajuće stranke postali sistematski, sa najmanje 163 takva napada od strane 22 osobe
samo u oktobru 2025. godine, čime se stvara atmosfera linča u kojoj se nezavisni mediji i
kritički novinari demonizuju kao „izdajnici“, „strani plaćenici“, pa čak i „teroristi“, što dodatno
podstiče nasilje i autocenzuru;
Duboko zabrinut zbog toga što policija sve više postaje izvor rizika za novinare: prema
zvaničnim podacima tužilaštva, u 2024. godini zabeležena su 64 slučaja koja se odnose na
bezbednost novinara, a u 34 od njih policija nije postupila po nalozima tužilaštva; između
marta i decembra 2025. godine zabeleženo je 75 slučajeva u kojima je policija ili pasivno
posmatrala napade ili neposredno upotrebila silu protiv jasno označenih pripadnika medija.
Konstatujući da su radni i pravni pritisci intenzivirani: novinarstvo u Srbiji obeleženo je
nesigurnim ugovorima i slabom socijalnom zaštitom. U 2025. godini dokumentovano je
najmanje 20 slučajeva otkaza ili disciplinskih mera protiv novinara koji su odbili politički
motivisanu zloupotrebu svojih redakcija, naročito u medijima u vlasništvu državom
kontrolisane kompanije Telekom i na javnim servisima; Al Jazeera Balkans je ugasila svoje
poslovanje, a postoji rastući rizik da će Radio Slobodna Evropa i drugi nezavisni mediji biti
primorani da se ugase zbog povlačenja donatorske podrške; SLAPP tužbe i pojava
špijunskog softvera na telefonima novinara dodaju nove slojeve pritiska;
Izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog strukturnih pretnji medijskom pluralizmu, uključujući
kredibilne navode o mogućoj umešanosti vlasti u odnose između državne kompanije
Telekom Srbija i vlasnika United Media, što bi, ukoliko se potvrdi, predstavljalo ozbiljnu
pretnju uredničkoj nezavisnosti i medijskom pluralizmu; istovremeno, uprkos usvajanju
izmena ključnih medijskih zakona, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ostalo je
nepotpuno i faktički nefunkcionalno više od godinu dana, što podriva njegovu sposobnost da
štiti pluralizam i narušava poverenje javnosti u pravičan postupak;
Podsećajući da najnoviji izveštaj Evropske komisije o Srbiji konstatuje dalje nazadovanje u
oblasti medijskih sloboda, uključujući trajne političke i ekonomske pritiske na nezavisne
medije, izostanak napretka u oblasti bezbednosti novinara i kontinuiranu zabrinutost u
pogledu nezavisnosti i efikasnosti regulatornih tela;
Generalna skupština IFJ-a stoga:
- Najoštrije osuđuje eskalaciju napada, pretnji i kampanja blaćenja usmerenih protiv
novinara i medija u Srbiji, kao i rastuću umešanost i pasivnost državnih institucija
koje podstiču klimu straha i nekažnjivosti. - Poziva vlasti u Srbiji, a naročito Javno tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova i,
da:
o hitno, nezavisno i efikasno istraže sve napade i pretnje protiv novinara i
medijskih kuća;
o obezbede da policija štiti, a ne ugrožava, novinare na zadatku; - Poziva Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da garantuje da se sve reforme
medijskih zakona i strategija sprovode kroz transparentne i inkluzivne procese uz
smisleno učešće nezavisnih novinarskih i medijskih organizacija i reprezentativnih
sindikata.
- Poziva Vladu Srbije da okonča kampanje blaćenja i verbalne napade javnih
funkcionera, da javno osudi govor mržnje i pretnje novinarima i da obezbedi da
državne kompanije, poput Telekom Srbija, ne budu korišćene kao instrumenti
političkog ili ekonomskog pritiska na nezavisne medije. - Poziva Evropsku uniju, Savet Evrope, OEBS, Ujedinjene nacije i druge međunarodne
partnere da upotrebe sve dostupne instrumente, uključujući uslovljavanje u procesu
pristupanja, mehanizme monitoringa i ciljane programe podrške, kako bi insistirali da
Srbija ispuni svoje obaveze u pogledu medijskih sloboda, bezbednosti novinara,
radnih prava i medijskog pluralizma. - Izražava punu solidarnost sa profesionalnim i nezavisnim novinarima, medijima i
njihovim organizacijama u Srbiji i podržava članice IFJ-a u njihovim naporima da
prate, dokumentuju i traže pravdu za sva kršenja prava novinara, uključujući i kroz
mrežu SafeJournalists i saradnju sa evropskim mehanizmima kao što je Platforma
Saveta Evrope. - Zahteva od Izvršnog komiteta IFJ-a da:
o pitanje medijskih sloboda i bezbednosti novinara u Srbiji zadrži visoko na
agendi IFJ-a;
o razmotri organizovanje misije za utvrđivanje činjenica ili misije solidarnosti u
Srbiji u saradnji sa EFJ-om i regionalnim partnerima;
o sistematski pokreće ova pitanja u dijalogu sa evropskim i međunarodnim
institucijama, uključujući Evropsku uniju, Savet Evrope, OEBS i relevantna
tela Ujedinjenih nacija.
Foto: SafeJournalists
