LESKOVAC
Konferencija za medije na temu „Osvrt na pandemiju i predstojeće reforme u zdravstvenom sistemu“ održala je Tanja Jovanović, predsednica Sektora za ljudske resurse Gradskog odbora Leskovac i kandidat za narodnog poslanika SPS-a. Ona je istakla da postoje oprečna mišljenja o tome kako smo se izborili sa pandemijom virusa kovid-19.
„U prilici sam da kažem da svi statistički podaci govore da smo se jako efikasno suočili sa ovom pošasti, bez obzira na neka mišljenja iz predepidemijskih vremena o tome kako naš zdravstveni sistem funkcioniše. Nekoliko vrlo bitnih stavki koje govore u prilog efikasnosti je da su najznačajnije zdravstvene ustanove još uvek u posedu države, što je omogućilo brzu dislokaciju svih resursa, počev od mobilizacije ljudskih i prostornih resursa, usmeravanja tokova novca ka onim lekovima i sanitetskom materijalu i opremi koja je u tom trenutku bila neophodna. Druga bitna okolnost je i što su neke od ustanova vezane za oblast sporta ili rekreativnih aktivnosti, banjskog turizma i rehabilitacije, koji su stavljeni na raspolaganje zdravstvenom sistemu kako bi se što efikasnije suočili sa epidemijom. Dobra okolnost je i što još uvek imamo veliku farmaceutsku kuću koja je u posedu države, „Galeniku“ i koja je vrlo brzo svoje proizvodne linije prilagodila proizvodnji leka Hlorokin, što je bilo od izuzetnog značaja da naši oboleli građani ne budu u nemilosti farmaceutskih kuća van zemlje i koje funkcionišu po zakonima tržišne ekonomije. Pokazalo se i da epidemijski repovi zaostaju u nekim privatnim firmama koje su u vlasništvu inostranih kapitalista, te se svakako poteže pitanje i postojanja bazičnog nivoa zaštite prava radnika, odnosno jakih sindikalnih udruženja koji bi štitili te radnike i brinuli o njihovim interesima.“
Jovanovićeva je dodala i da u budućnosti zdravstveni sistem očekuju veliki izazovi.
„Svuda u svetu, pa i kod nas, postoji povećanje troškova oko pružanja zdravstvene zaštite i postoje brojni faktori koji su povećali trošak privrede ka zdravstvu. To je pre svega sve starije stanovništvo svih zemalja, pa i Srbije, što predstavlja ozbiljan problem koji se mora rešavati. Drugi trend je da medicina izuzetno napreduje, kako u sferi dijagnostike, tako i lečenja. Zbog toga je i sve skuplja aparatura koja se koristi, što zahteva određene tehničke uslove u koje trebamo da smestimo te aparate, zatim njihovo servisiranje, edukovanje osoba koje sa tim rade, zaštita na radu… Treći izazov koji nas očekuje je sve veći broj inovativnih lekova i lekova koji se ne proizvode kod nas, te smo primorani da ih uvozimo. Zato se mora raditi i dostupnosti svim takvih lekova.“
Pomenula je Jovanovićeva i problem velikom administracijom i papirologijom.
„Svi smo bili u prilici da od običnog pregleda, pokušaja da ostvarimo pravo na bolovanje, na prevremeno penzionisanje, i tako dalje, sa sobom nosimo veliki broj papira, što jeste otežavajuća okolnost, posebno za bolesne ljude. Taj sistem mora biti digitalizovan i optimizovan.“