Zemlja “džidova”

SRBIJA – CRNA TRAVA

Valoviti jugoistočni deo Srbije je u modernim vremenima, gde mnogi svoje utočište vide samo u urbanim sredinama, pa i onda kada se odluče za neku avanturu u prirodi, isključivo se rukovode dobro utabanim stazama i biraju odredišta za koja već postoji hiljadu ispričanih priča, ostao je nažalost “tamo daleko”. Sva ta mistika i lepota nastala hiljadama godina unazad, protkana putevima i narodima, običajima i pričama možda ostane učaurena i skrivena zauvek.

Ustajemo rano, dosta pre izlaska Sunca, do mesta Brod kod Crne Trave nas deli 2 sata vožnje krivudavim putevima, preko Zaplanja i Svođa. Očekujemo maglu. Čujem pitanja: “A zašto idemo baš danas? Obično planinarimo po lepom vremenu, zar to nije tvoj zaštitni znak?” Ne, idemo da uživamo u najkarakterističnijem ambijentu za ovaj planinski kraj, a to je magla u kotlinama, tamno zelena boja pejzaža u kome dominiraju isključivo četinarske šume i vrhovi koji vire iznad te magle i mnoge odbijaju, ali mene zovu. Već se razdanjuje, na početku smo planinarske staze ka nebrojenim zaseocima iznad Broda i Crne Trave, došli smo u zemlju “džidova”, prastanovnika ovog kraja, za koje se veruje da se rađaju kao planinari i od malih nogu prelaze desetine kilometara dnevno. Hvata me pozitivna jeza, mnogi bi rekli: kako to u ovom pomalo depresivnom ambijentu? Naprotiv, priroda ne može da bude depresivna, nikada.

Tu i tamo, vidimo dim iz kuća, zabačen je planinski kraj te i nismo očekivali ljude ovde. Popričali smo sa nekolicinom. Mahom dolaze zbog pečuraka, voća, ili je ovaj kraj usputna stanica ka Vlasinskom jezeru, te ukoliko vode poreklo odavde i imaju kuće, vežu ih uspomene iz detinjstva i svrate ponekad.

Penjemo se do vidikovaca planine Gramade, a cilj nam je najpre mesto koje se zove Raskrsje, a potom i vrh Orlovac na visini 1707m. Ima puno staza, kolskih puteva. Sudeći po tome, ovde je nekada bilo živo. Desetak kilometara i više od dva sata deli nas do pomenutih vidikovaca i vrha. Sa prvog gledamo ka planini Talambas, a vide se u daljini Vlaška i Greben planina. Vrh Orlovac je okružen gustom četinarskom šumom i raskrsnica je šumskih puteva. Od Orlovca se lako dolazi do nešto poznatijeg vrha Vrtop iznad Vlasinskog jezera, te je najbolje spustiti se do jezera ili birati ponovo staze nazad do Crne Trave. A najlepše je kada se posle onakvog jutra razdani, a pogled puca na sve strane.  

Predivno iskustvo i lepo provedeno vreme u jednom od najšumovitijih krajeva Srbije, ali isto tako može se reći donekle netaknutim, neiskvarenim krajem u smislu turizma, gužve. Mnogim mestima u Srbiji sam dao epitet „mesto samo za nas“ i ovo je jedno od njih. Do neke nove avanture.

Marko Milošević

Sve fotografije: Marko Milošević

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare