Zašto su se Nemačka i SAD razmimoišli zbog razmena teritorije Kosova i Srbije?

SOFIJA

Nikolaj Krstev* 

Na kojoj bi strani Bugarska bila između Nemačke i SAD-a u pogledu moguće razmene  teritorija između Kosova i Srbije? Šta će se desiti sa Bugarima u  Bosilegradu? Na Zapadnom Balkanu se sve više čuju glasovi u vezi sa mogućom podelom Kosova ili, kako se to kaže na diplomatskom jeziku, razmena teritorije između susednih država Srbije i Kosova. U suštini, ova ideja nije nova i o nojoj je počelo da se aktivo priča  još 60-ih godina prošlog veka, a kada je srpski intelektualac i pisac Dobrica Ćosić je postao predsednik  Savezne Republike  Jugoslavije 1992.-93., on je vodio pregovore sa umerenim liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom o podeli Kosova i Metohije. Oni su se skoro i dogovorili, kad se u to umešao  predsednik Srbije Slobodan Milošević odbacivši taj dogovor, da bi se stiglo na kraju do konflikta koji je izbio između Beograda i lokalnih Albanaca tokom 1999. godine. Da li je danas je moguće novo rešenje o Kosovu u stilu Dobice Ćosića, ali uz pomoc Vašingtona, Brisela i Moskve?

Kad sam bio šef dopisništva Bugarskog Nacionalnog Radija za Zapadni Balkan u Beogradu, u toku jednog intervjua koji sam imao sa tadašnim i sadašnjim ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem, on je lansirao ideju o „dzentaljmanskom sporazumu“ oko Kosova. Tada je on rekao kako su Srbiji odabrali 15% njene teritorije sa otcepljenjem Kosova, tako da bi, po njemu bilo dobro da i ona dobije 15% sa teritorije Kosova i Metohije, imajući  u vidu  severni deo  u  kome živi srpsko stanovništvo. Ali, o korekcijama granica se je počelo pričati tokom leta 2018 godine, kad je postalo jasno da predsenici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači imaju sličnih ideja. Po toj osnovi, Srbija bi dobila četiri opštine sa severa Kosova u kojima živi Srbi, a Kosovo zauzvrat tri opštine sa centralne i južne Srbije – Preševo, Medveđa i Bujanovac, koje se nalaze u blizini granice sa Kosovom, Severnom Makedonijom i Bugarskom. U ovom delu Srbije već je bio sukob tokom zime 2001. godine, kad su se lokalni Albanca podigli na oružanu pobunu protiv centralnih vlasti. Zahvaljujući ulozi Brisela i Vašingtona konflikt  je bio okončan relativno brzo, a paravojna organizacija tzv. Armije za oslobođenje Preševa, Medveđe i Bujanovca je bila razoružana i njenim članovima je bila data amnestija. U suštini, lokalni Albanci su još 1992. godine sproveli referendum o prisajedinjenju ovog dela zemlje Kosovu, a koje je u tom trenutku bilo autonomni deo Srbije. U tom periodu se SFRJ počela raspadati u krvi. Očekivano, referendum nije bio priznat kao legitiman od strane Beograda, ali želja lokalnih Albanaca ostaje ista u zadnjh skoro 30 godina, što je vezano za socijalne i ekonomske probleme tamo. U Prištini i Preševskoj dolini ovaj region se prima kao istočno Kosovo, a nedavno je predsednik Kosova Hašim Tači čak rekao da sanja o Preševskoj dolini kao delu Kosova. Posle dolaska u Belu kuću predsenika Donalda Trampa su počeli da stižu protivrečni signala oko Kosova i o neophodnosti postizanja novog trajnog rešenja između Srba i Albanaca. Administracija predsednika SAD-a Donalda Trampa je obnovila svoj interes prema tom delu  Balkana. Vašington je naznačio oba svoja visoko rangirana diplomata Matju Palmer, koji je postao odgovaran za Zapadni Balkan i Ričard Grenel, koji je ambasador SAD u SR Nemačkoj i doskorašnji šef Nacionalne obaveštajne službe SAD, uživajući  puno poverenje Bele kuće. I njemu je bio dat dijalog Beograda i Prištine.

Tramp je počeo forsirati postizanje sporazuma  između kosovskih Albanaca i Srbije, što može da na spoljnopolitičkom planu doporinese značajnom koraku u rešavanju kosovskog pitanja. Dalje, on je objavio da je spreman da otvori vrata Bele kuće i da pozove lidere obe zemlje, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija da bi zvanično potpisali novi dogovor. Tokom 2019. godine Srbija se založila da i Rusija bide uključena u pregovore za postizanje tog dogovora. Pre nekog vremana ta ideja je bila komentarisana pozitivno sa strane portparola Ričarda Grenela.

Rusija je aktivna i pokazivala je svoju spremnost i angažovanost po tom pitanju. Novi ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Bocan Harčenko, koji je došao leta  2019. godine, je jasno rekao da Moskva nema nameru da stoj po strani oko ponovnog otvaranja kosovskog pitanja. On, inače, dobro poznaje Balkan, pošto je bio učesnik sa ruske strane u mirnim pregovorima u Dejtonu, kojim je završen rat u Bosni i Hercegovini, bio je deo tzv. „Trojke“ pregovarača oko Kosova zajedno sa nemačkim diplomatom Volfgangom Isingerom i sa američkim diplomatom Frankom Viznerom. Bio je i ambasador Rusije u Bosni i Hercegovini, a pre dolaska u Beogradu  je bio direktor balkanskog  odelenja MIP-a Ruske federacije.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Josep Borelisto, je najаvio podršku te ideje i sa ovim je pokazao da je počeo proces pucanja evropskog  jedinstva po pitanju nepromenjivosti granica na Balkanu, što može da bude opasno. Već  smo svedoci povlačenja proklamovane politike tri „ne”, koja je bila predložena međunarodnoj zajednici u periodu pre proglašenja nezavisnosti Kosova sa Srbijom početkom 2008. godine. Koja su bila ta tri „ne”?  „Ne” vraćanju u period od pre 1999. godine, „ne” otcepljenju delova Kosova i „ne” pripajanju nekoj od susednih zemalja.

Danas se nalazimo u situaciju na Balkanu u kojoj SAD i Srbiju, tiho podržavaju Rusija i Francuska, koje se zalažu isto i rade na promeni granica Kosova i Srbije, a jedino je Berlin protiv toga.

U suštini Nemačka ostaje jedini stub regionalnoj bezbednosti po mišljenju stučnjaka.                 

Politika Berlina je u korist očuvanja sadašnjih granica, zato što  razume da bi u suprotnom bila otvorena Pandorina kutija koja bi mogla ponovo dovesti region u sukob i konflikte. SR Nemačka smatra da je neophodan, pre svega, „dobar, ali ne brz dogovor” između Beograda i Prištine. Bečki list „Der Standart” je napisao da Angela Merkel hoće da se da posebni status severnom delu Kosova, koje je bilo deo Asociacije srpskih opština, kako je bilo već dogovoreno po Briselskom sporazumu, ali koji se još ne primenjuje. Nemačka kancelarka sa samog početka je bila protiv promena granica, pošto se plašila da će to dovesti do sukoba i nereda na Balkanu. Zapadni Balkan danas se opet nalazi pred mnogobrojnim rizicima, kao što su dešavanja u BiH,             

Slaba demokratija u Srbiji i konflikt između Srbije i Crne Gore vezano za crkvenu imovinu Srpske Pravoslavne Crkve. Kad se doda svemu tome i politička kriza u kojoj se nalazi Kosovo, gde zbog pritiska Ričarda Grenela je bilo izglasano nepoverenje vladi Aljbina Kurtija krajem marta ove godine i on bio smenjen sa mesta premijera, slika regionalnih procesa postaje veoma složena. Upravo taj potez Grenela je izazvao nesporazum između EU i SAD. Grenel je bio protiv Kurtija zato što on je bio protiv plana Tačija za razmenu teritorije sa Srbijom. Izvršni  direktor Centra za međunarodne politike na Kosovu Mišel Zubenica je rekao da to što je urađeno u pravcu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, kao postignuti dogdovor  za uspostavljane direktne avionske i železničke veze na predlog specijalnog izaslanika SAD-a Ričarda Grenela imaće svoj pozitivni značaj. Poznati kosovski analitičar Beljul Becaj pretpostavlja da pregovori Beograda i Prištine mogu rezultirati ili sa dogovorom oko priznanja  postojećih granica kako hoće Nemačka ili sa razmenom teritorije, koje ne isključuje Vašington. Becaj smatra da je loše što EU potpada pod uticaj SAD-a po ovoj temi. Istu poziciju deli i uticajni ekspert iz SAD-a za balkanske teme Danijel Server. Po njemu, neodbacivanje ideje o korekciji granica i razmena teritorije sa strane Vrhovnog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU Josepa Borela, je „opasna i neiskrena pozicija”, dodajući da se EU kreće putem kojim ide ambasador Grenel.

Prema Serveru to znači da Brisel prihvata plan Vašingtona. Beogradska analitičarka Jelena Milić komentariše politiku SR Nemačke tako što odnos Berlina  prema Vasingtonu ne treba da utiče na rešavanje kosovskog pitanja. „Ako već tvrdite da kompromisni sporazum može dovesti do destabilizacije, šta su onda radili EU I SAD pre 20 godina? Kako su tada Albanija, Crna Gora i Severne Makedonija postale članice NATO-a? Da li to nije destabilizovalo regiju?“ Ona je čak rekla da je Nemačka zbog svojh poteza postala „remetilački” faktor u postizanju  rešenja oko Kosova. U odnosu na Jelenu Milić, Srpska Pravoslava Crkva ne podržava podelu Kosova, zato što deo manastira i pravoslavnih hramova na toj teritoriji bi ostao van njene kontrole. SPC može da postane ozbiljan protivnik politici  predsednika Vučića za dogovornu razmenu teritorije Srbije i Kosova, koja bi moglo da pokoleba  srpsko društvo, zato što ono veruje poziciji patrijarha Irineja. Srpska patrijaršija ima jasan i izrazito konzistentan i negativan stav kako protiv nezavisnosti Kosova, tako i protiv njegove podele. Pre neko  vreme  predsednik  Severne Makedonje  Stevo Pendarovski  je reagovao na tu temu vezano za rizike na Balkanu u vezi sa eventuelnom podelom Kosova. On je rekao da bi to bila loša ideja po region. Ta izjava je izazvala burne reakcije od strane ministra odbrane Srbije Aleksandra Vulina prema makedonskom predsedniku Pendarovskom koji mu je poručio “da mora da ćuti na jeziku koji priznaje samo Srbija.” Nepremerenu reakciju sa strane Srbije prema predsedniku suverene i nezavisne Makedonije, koja je skoro postala članica NATO-a pokuzuje nervozu Beograda prema tom pitanju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prokomentarisao da Stevo Pendarovski je rekao to „da bi se dodvorio Nemačkoj”. Ideja razmene teritorije između Srbije i Kosova može samo doneti  nestabilnost i dodatne probleme u našem regionui to bi moglo izbaciti duha van lampe. Da li bi mogla ova ideja da se uspori, još je rano govoriti. Nije isključeno, ali ipak, ako ima vremena za te promene, ideje da četiri opštine sa severa Kosova dobiju veću regionalnu autonomuju, ali da ostanu unutar Kosova, dok bi tri opštine sa juga Srbije mogle da uvećaju svoje institucionalne veze sa Prištinom, koje bi pomoglo da se spusti lopta i da se ne dođe do destabilizacije ovog dela Balkana.

Ali, da li za takav diplomatski manevar ima vremena? U ovoj situaciji ono što bi interesovalo bugarsku javnost je kako bugarska diplomatija gleda ka tome? Da li dobro procenjuje sve znakove koji se vide i čuje u regionu? I kako bi reagovala u toj situaciji? Na koju stranu bi se Bugarska pozicionirala, na stranu Vašingtona, Beograda i Brisela ili Berlina koji ima jasnu i decidnu poziciju koja unosi stabilnost na Balkan i daje evropsku perespektivu? Ovaj izbor takvoj, za sada hipotetičkoj situaciji, bi bio veoma složen zato što Vašington i Berlin su mnogo bitni saveznici Bugarske u NATO-u i EU. Bugarska  ima zbog  čega da bude zabrinuta, zato što je u blizini Preševskoj dolini, na jugu Srbije se nalazi Bosilegrad u kome žive etničkih Bugari i svaka promena bi se ticala Bugarske u ne malom stepenu. Bliskost Preševskoj dolini prema granici Bugarske sa zonom razmena teritorije između Srbije i Kosova mora je držati u budnom stanju prema ovim procesima. Postoje i različiti potezi bugarske diplomatije prema Zapadnom Balkanu i toj situaciji.

Pre izvesnog vremena ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dacic je predložio da Srbija pomogne Bugarskoj sa Goce Delčevim u vezi spora sa Makedonijom, a zauzvrat  bi Bugarska poništila svoje priznanje Kosova… Hoće li mešanje kosovskog pitanja i oštre iskre između Sofije i Skoplja dodatno da pogoršaju klimu u regionu? Šta sledi od ovoga trenutka nadalje u složenim  balkanskim procesima, ostaje da se vidi. Ostaje da se vidi koliko će ti razgovori trajati, ali jedna stvar od danas je jasna, a to je da ovi rizici mogu uvesti Balkan u nepoznanicu.

*bivši šef dopisništva Bugarskog Nacionalnog Radija na Zapadnom Balkanu u Beogradu i bivši šef dopisništva Bugarskog Radija u Moskvi 

https://kvadrat5.bg/a/kosovo?fbclid=IwAR0ljHlfFj_uNops51J4Sgwi1ETTc7BGGjVEKiqIlyl0wyVErCU8GwJ0SK0

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare