Zaštiti decu od zloupotrebe i primoravanja na rad u Srbiji

BEOGRAD

Srbija treba jasnije i oštrije da odgovori na zloupotrebu dece i usvoji Uredbu o lakšim oblicima dečijeg rada koji nisu opasni po život i zdravlje deteta, saopštillo je danas Udruženje građana Atina, povodom 12. juna Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada.

Navodeći da zakoni Srbije ne štite u potpunosti decu od najgorih oblika dečijeg rada, Atina poziva na usaglašavanje postojećih zakonskih procedura, pooštravanje kazni za počinioce krivičnih dela koji prisiljavaju decu na rad, i jačanje efikasnosti inspekcijskih službi, uz sprovođenje adekvatnih mera zaštite za decu. Pored usvajanja Uredbe o lakšim oblicima dečijeg rada, neophodno je čim pre usvojiti revidiranu verziju Uredbe o teškim oblicima dečijeg rada, omogućiti bolju koordinaciju između državnih službi i organizacija civilnog društva u ovoj oblasti, podizati svest o opasnostima dečijeg rada i pružati specijalizovanu podršku deci i porodicama iz marginalizovanih grupa, sa posebnim akcentom na uključivanje ove dece u obrazovni sistem i sprečavanje osipanja iz istog. 

Dok u javnosti, nakon što je prošle nedelje objavljen izveštaj Međunarodne organizacije rada (MOR)  u kojem se navodi da je u Srbiji zloupotrebi dečijeg rada izloženo oko 82.000 dece uzrasta od pet do 17 godina, što je oko 10 odsto ukupne populacije dece, traje rasprava o tome da li deci treba omogućiti da kao npr. u Americi rade u prodaji novina, u isto vreme se skreće pažnja javnosti sa težine ovog problema, a time i sa dece žrtava prinudnog rada – dece koja su zbog zloupotreba odraslih onomogućena da rastu i razvijaju se u humanim uslovima.

Deca u Srbiji, kako je saopšteno, takođe su i žrtve primoravanja na najteže oblike dečijeg rada, prodaju i distribuciju droge, prošnju, prinudu na prostituciju, ali i seksualno iskorišćavanje: od 2000. godine identifikovano je 1383 žrtve trgovine ljudima među kojima je najveći broj dece i mladih. Zbog svoje posebne ranjivosti deca se obično iskorišćavaju višestruko, odnosno istovremeno kroz više tipova eksploatacije, a dete se najčešće izgladnjuje, uskraćuje mu se sloboda kretanja, oduzima pravo izbora i pravo na život bez nasilja. Neke od posledica iskorišćavanja deteta kroz najteže oblike rada jesu neadekvatna socijalizacija, nesigurnost, problemi emocionalnog vezivanja, poremećena slika sveta i odnosa među ljudima. 

Srbija se takođe obavezala da će ispuniti razvojne ciljeva koje su UN postavile davne 2000. godine, navodi dalje Atina i dodaje da je prema nalazima Ministarstva za rad SAD, u našoj zemlji napravljen minimalan napredak u nastojanjima da se eliminišu najgori oblici dečjeg rada. 

Tokom 21 godine rada, Udruženje građana Atina je pružilo direktnu pomoć i podršku za ukupno 1047 identifikovane žrtve od kojih je polovina bila maloletna, među njima je bilo žrtava prinudne udaje, radnog iskorišćavanja, prinude na vršenje krivičnih dela, seksualne i radne eskplotacije. 

Navodeći da su deca prisiljena na rad, između ostalog i zbog toga što njihov opstanak i opstanak njihovih porodica zavise od njihovog rada, Međunarodna organizacija rada je saopštila da najnovije globalne procene ukazuju na to da je oko 160 miliona dece, starosti između pet i 14 godina, uključeno u dečiji rad, s tim da su i dečaci i devojčice u ovoj starosnoj dobi gotovo podjednako pogođeni ovim problemom.  Kako se dodaje, dečiji rad ukorenjen je u siromaštvu i nedostatku pristojnog i dostojanstvenog rada i za odrasle, nedostatku adekvatne socijalne zaštite, kao i neuspehu da se osigura da sva deca pohađaju i završe školu. 

Deca žrtve prinudnog rada u Srbiji

S obzirom na to da Uredba o lakom radu u Srbiji nije doneta, pitanje dozvoljenog rada dece mlađe od 18 godina ostaje u sivoj zoni i bez precizne regulative, stvarajući rizik da zloupotreba rada dece neće biti kažnjena. Shodno tome, bez dogovorene i usvojene liste, pozitivna strana radnog angažovanja, kao što je sticanje radnih navika, može se brzo pretvoriti u zlostavljanje dece. Nedostatak postojanja ovakve Uredbe predstavlja i rizik da deca budu zlostavljana u kućnim poslovima koji mogu dalje da proizvedu negativne posledice, kao što su izostanak dece iz škole, njihovo potpuno izdvajanje iz obrazovnog sistema, narušavanje fizičkog zdravlja i psihosocijalnog razvoja uopšte. 

Prema najnovijim statističkim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima u Srbiji za 2023. godinu, deca žrtve su činila 62,12% svih identifikovanih žrtava trgovine ljudima. Većina njih je identifikovana kao žrtve prinudnog prosjačenja, prinude na vršenje krivičnih dela, seksualne eksploatacije i prinudnih brakova (17,2%). Iako je u 2023. godini zabeležen porast broja identifikovanih devojčica koje su bile žrtve prinudnih brakova u odnosu na 2022. godinu, ovaj broj je daleko ispod stvarnog broja. Takođe, šestoro dece je identifikovano kao žrtve višestruke eksploatacije (4 devojčice i 2 dečaka). Seksualna eksploatacija dece uglavnom pogađa devojčice od 13 do 18 godina. Ono što zabrinjava je da se starosna granica stalno snižava i da je tokom 2022. i 2023. godine bilo slučajeva da su devojčice od 11 godina eksploatisane za pornografske svrhe.

Šta je potrebno dalje uraditi

Prema zakonima Republike Srbije, osnovno školsko obrazovanje je obavezno za sve. Međutim, prema rezultatima popisa u Srbiji 2022, 6,3% stanovništva uopšte nije pohađalo školu ili je završilo manje od osam razreda osnovne škole, dok 17,8% stanovništva ima završenu osnovnu školu, a srednju školu završilo je 53,1% stanovništva starosti 15 i više godina. Procena je da je 0,63% stanovništva starosti 10 i više godina nepismeno.Takođe, uključenost romske dece u osnovno obrazovanje i dalje je niža od opšteg proseka, a stopa napuštanja je znatno veća u poređenju sa ostalim učenicima. Podaci pokazuju da je stopa završene osnovne škole učenika iz romskih naselja znatno niža i iznosi svega 64%. 

Pored nedosledne prakse na nivou tužilaštava u različitim delovima zemlje, problem sistema zaštite i podrške deci u Republici Srbiji jeste i nedostatak specijalizovanih programa podrške deci žrtvama seksualnog nasilja, posebno silovanja i seksualne eksploatacije. Potrebno je raditi na jačanju mreže psihološke podrške, specijalizovnih hraniteljskih porodica za visoko traumatizovanu decu, decu žrtve seksualne eksploatacije i seksualnog nasilja. Sistem zaštite dece žrtava u Republici Srbiji ne odgovara u dovoljnoj meri potrebama dece i nije usko specijalizovan za decu žrtve različitih oblika eksploatacije; naprotiv – veoma je široko postavljen, i to je ključni i najistaknutiji problem tog sistema. Decu, za koju se pretpostavlja da su žrtve seksualne eksploatacije i iskorišćavanja u pornografske svrhe, najčešće prepoznaju samo policija i centri za socijalni rad. Nažalost, još uvek postoje profesionalci koji opravdavaju evidentno zlostavljanje ove dece pripisujući ih tradicionalnim i kulturnim običajima, saopšteno je iz ATINE. (ATINA)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare