LESKOVAC
Iz budžeta grada izdvojeno je 11,7 miliona dinara kako bi se izvršilo pošljunčavanje puta Barje-Oruglica-Ravni Del, odnosno najudaljenijih sela od samog Leskovca, koja se nalaze uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom. Gradonačelnik Cvetanović je pojasnio da se radi o deonici ukupne dužine oko 27,5 km.
„Na toj deonici saniraju se najkritičniji delovi ugradnjom šljunka i tucanika. Pored pošljunjčavanja, ugovorom je predviđen i mašinski iskop odvodnih jarkova, mašinsko ravnanje puta grejderom i sabijanje valjkom radi odvodnjavanja sa kolovoza i izrada armirano-betonskih propusta. Zbog poboljšanja uslova života odlučili smo da unapredimo kvalitet deonice na kojoj se nalazimo, jer smo svesni koliko to znači meštanima ovog kraja, pogotovo u zimskom periodu, te im se zahvaljujem ovom prilikom na strpljenju i razumevanju.“
„Još jednom hvala meštanima ovog kraja na strpljenju koje su imali u prethodnom periodu, radićemo zajedničkim snagama da od ovog kraja napravimo još bolje mesto za život. Ovo je u principu i državni put, administrativna granica sa Kosovom i Metohijom, nekada je direktna trgovinska komunikacija između Leskovca i Kosova i Metohije bila od vitalnog značaja, tako da sam siguran da je ovo od vitalnog značaja ne samo za jug i jugoistok, nego i za čitavu Srbiju. Zato smo smogli snage da se ove godine usmerimo i da svake naredne godine uspemo da održimo nivo koji ćemo ove godine da postignemo.“
Miodrag Stanković Mile, meštanin Ravnog Dela, kaže da su meštani dugo čekali na sređivanje ovog puta.
„Ovo nam mnogo znači, jer će nam značajno olakšati život i rad. Nama je odavde prva prodavnica udaljena tri kilometra. Đaci su nekad išli u Oruglicu, kada padne sneg nemoguće je bilo gde otići. Ne pamtim u poslednjih 50-ak godina da je nešto ovako rađeno. Dolazili su razni opštinski službenici ranije, ali ovo je prvi put da je naše selo posetio neki gradonačelnik ili predsednik opštine. Nekada smo se u ovom kraju bavili i stočarstvom, danas se ljudi bave sadnjom malina pripremom drva za ogrev. Dosta ljudi se odselilo, prvenstveno zbog dece i njihovog školovanja. Nekada je bilo 250 stanovnika, ljudu su volovima i bivolima terali drvnu građu za prodaju na leskovačku pijac… U sredu pođu, u nedelju se vrate, a usput im ljudi u selima kroz koja prolaze nisu davali vodu da napoje stoku ili da i sami popiju…“
Slično misli i Rade Anđelković.
„Mi ne tražimo asfalt, mi tražimo samo da nam se omogući da možemo da dođemo i odemo. Da je bilo puta ne bi se moja deca odselila u Miroševce koje je odavde udaljeno 32 kilometara. Zimi i ja idem kod njih… Kad dođe zima ovde ima samo tri kuće gde žive ljudi i još četiri u drugoj mahali i to su sve staračka domaćinstva… Tokom leta nas bude više, jer se bavimo poljoprivrednim radovima. Nekada su deca išla u školu u Oruglici, sada ni tamo nema škole, nego idu u Barje koje je 30 kilometara udaljeno. Desi se da nestane struja zbog nekog kvara, po nedelju dana nemamo struju… Ne dolaze majstori da to srede, nemaju put, ponekad sami popravljamo… Zdravstvena ambulanta je u Oruglici, 12 kilometara daleko, i radi samo jednom nedeljno, a prema Vranju je 20 kilometara i radi svaki dan. Zato i idemo tamo, kao i kad treba nešto da se nabavi u nekoj prodavnici, jer ih tamo ima četriri, veći je izbor, a u Oruglici je samo jedna prodavnica. Nekada sam imao šest krava, sada nemam ni jednu… Nadamo se da će put zaista da doprinese boljitku.“
Gradonačelnik Cvetanović je sa svojim timom posetio punkt MUP-a u tom kraju i uručivši im pritom pakete kao znak pažnje za njihov rad i zalaganje.