LESKOVAC

Grupa građana „Za Leskovac zajedno“ traži da ministar za rad zapošljavanje i socijalnu politiku Zoran Đorđević bude smenjen ili da podnese ostavku. Razlog za to je, po Nenadu Zdravkoviću,, nosiocu liste “Za Leskovac zajedno” ugrožavanje zdravlja Leskovčana.

„Vršenje vlasti ne znači imati samo privilegije i benefite, nego i posebnu vrstu odgovornosti, naročito u vreme epidemije korona virusa, jer su svi mehanizmi za osiguranje zdravlja u polugama vlasti. Svi smo svedoci da je „Jura“ na pragu toga da bude novo žarište u Leskovcu, a i sami radnici su pre mesec dana tražili da fabrika privremeno prestane sa radom. Na početku tog protesta zahteve je podržala i lokalna samouprava, ali samo na trenutak, verovatno dok nisu usledile konsultacije sa Beogradom, te se od toga odustalo.“
Zdravković je kao „totalnu nebulozu“ ocenio činjenicu da se radnici „Jure“ testiraju i odmah nakon toga šalju nazad na posao ili kući.

„Medicinski za to ne postoji opravdanje. Oni su mogući prenosioci zaraze i rizik da se bolest proširi u domaćinstva, gde živi nekoliko generacija. Ministar Đorđević, koji je posetio Leskovac, umesto da dođe ispred „Jure“ i da apeluje da „Jura“ obustavi rad dok ne pristignu rezultati testova i ne vidimo epidemiološku situaciju, on je otišao u Dom za odrasla i starija lica, istovarao neke pakeete i povećao rizik da tamo nastane infekcija. Znate, čim dođe ministar, odmah su tu i gradonačelnik sa lokalnom svitom, uposlenici, doček i sve to povećava mogućnost za nastajanje zarade.“

Zdravković je zaključio da je ponašanje vlasti neodgovorno, kao i da se nisu snašli tokom trajanja epidemije.

Nebojša Cakić je rekao da na osnovu Zakona o vanrednom stanju Štabu za vanredne situacije Jablaničkog okruga ili Grada Leskovca mogu da proglase vanrednu situaciju  na svojoj teritroiji, ukoliko za to ima potrebe.

„Gradski štab ima pravo da donese naredbu da zabrani rad bilo kom pravnom ili fizičkom licu koje predstavlja opasnost za zdravlje i život ljudi, a što se desilo ovih dana u Vranju, gde je zabranjen rad jednoj firmi kod koje je bilo samo šest zaraženih.“

Cakić je kao neodgovornost ocenio činjenicu da, u momentu kada Leskovac postaje žarište, Krizni štab ne zaseda već desetak dana.

„Gradski štab ionako nije doneo nikakvu odluku, osim onih koje je prepisao od nekih koji su te odluke već doneli. Ako se znalo da su se radnici zarazili u autobusima trebalo je zabraniti ili na adekvatan način obezbediti prevoz tih radnika, jer pod svojoj ingerenciji imaju komunalnu ili saobraćajnu policiju. Moram da naznačim i da mi nismo protiv rada stranih poslodavaca, ali da su zdravlje i životi ljudi najvažniji. Ovako ispada da je Leskovac žrtvovan zarad viših interesa, s obzirom da smo dobili pomoć iz Koreje.“

Na pitanje kako je moguće da „Jura“ krši naredbe o vanrednom stanju Cakiće je rekao da su zakonom regulisana ovlašćenja inspekcije rada, sanitarne inspekcije i naročito Zavoda za javno zdravlje, koji u prevenciji i širenju sprečavanja zaraznih bolesti ima direktna prava, bez i samog Kriznog štaba, da preduzima mere nadzora, upozorenja i da, ako mere upozorenja ne donesu rezultate, daju naredbe o zabrani rada.

„Širenje zaraznih boelsti je važna stvar, ugrožavaju se životi i zdravlje ljudi, tako da svaka od ovih institucija ima pravo da zabrani rad. Niko nije važniji od samih građana.“

Na pitanje novinara šta će biti od inicijative zaštitnika građana da se pod nadzor inspekcije stavi reagovanje inspekcije rada kada je „Jura“ u pitanju, Cakić je rekao da mu to „više liči na priču i kojoj ćemo se mi time baviti, čekati, čekati i na kraju se ništa neće desiti. Imamo inspekciju rada, ovlašćeno lice u okrugu, ministra i niko od njih ništa nije preduzeo.“