VRANJE

Vranjanci i ostali građani juga Srbije, dugo (zlo)pamteći po svom
mentalnom sklopu, nisu zaboravili februar 2019. godine, kada su u
Vranju boravili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana
Brnabić u okviru turneje pod, ispostavilo se sedam godina kasnije,
simboličnim nazivom „Budućnost Srbije“.
Vučić i Brnabićka su tom prilikom položili kamen temeljac za izgradnju
stanova za pripadnike bezbednodnih službi, u donjem delu Vranja, a
zatim obišli Vinariju „Aleksić“ (??) i fabriku „Jumko“, a u večernjim
satima obratili su se građanima Vranja ispred zgrade Skupštine Grada.

Dvoje najviših funkcionera u državi, u skladu sa indikativnim nazivom
turneje po zemlji „Budućnost Srbije“, nisu bili škrti u slatkorečivim
obećanjima onima koji su morali da budu na mitingu ispred Skupštine
Grada, najavljujući brojne projekte u lokalnoj ekonomiji, infarstrukturi,
investicijama, ne propustivši da „zaborave“ povećanje plata,
podrazumeva se u javnom sektoru, ali i penzija, ubeđujući građane da im
se smeše med i mleko u vranjskoj i „Budućnosti Srbije“.

Oprezniji i nepoverljiviji Vranjanci, poučeni „nezaboravnim“
obećanjima ovdašnjih socijalista koji su se verbalno zalagali za vrednosti
levice, a postali ultradesnica po svim ekonomskim i društvenim
anomalijama, upozoravali su naivne da ne veruju lideru SNS koji od
kako je na vlasti ne „ratuje“ za budućnost Srbije i Vranja i njenog juga,
već za neprežaljenu i neprebolnu prošlost čije performanse je
inaugurisao u radikalskoj fazi svog političkog delovanja.

Pokazalo se brlo brzo, ne samo nakon sedam godina proteklih od
vranjskog nagoveštaja „Budućnosti Srbije“ i njenog juga, da su
Vranjanci „neverne Tome“ pred populizmom i demagogijom Vučića,
nenadmašnog i nedostižnog u ovim „duhovnim“ disciplinama, bili
apsolutno u pravu i proroci zla koje se dogodilo ovoj zemlji, a najviše je
pogodilo Vranje i ovaj najsiromašniji kraj države.

Visoka inflacija, odlazak stranih investitora, nezabeležena korupcija i
kriminal u sprezi aktuelne vlasti u Vranju i njihovih privatnih
preduzetnika, zastoji u realizaciji većeg broja infratsrukturnih projekata i
izgradnji u drugim oblastima privrede i društva, pojava tolikog broja
milionera što je nesrazmerno broju stanovnika i relativnom siromaštvu
juga zemlje, fabrike na veštačkom disanju i najniže zarade u Srbiji, često
i ispod minimalnih, sve nabrojane komponente obećane „Budućnosti
Srbije“ koje su metamorfozirale u prošlost čitavog vranjskog kraja.

Posledice svih pobrojanih i nepobrojanih propustam i anomalija vlasti u
Vranju i na krajnjem jugu Srbije su katastrofalne i trajno nepopravljive,
između trećine i četvrtine stanovništva Pčinjskog okruga je napustilo
ovaj kraj, a to delimično potvrđuje i zvanična statistika pod kontrolom
vlasti na dirigovanom popisu stanovništva u oktobru 2022. godine koja
je pokazala da odavde odlaze ne samo mladi, već i srednje generacije i
čitave porodice.
Da ne budemo „nepravedni“, možda je, ko zna, Vučić u Vranju pre
sedam godina mislio na „Budućnost Srbije“ za njegovu i „našu“ decu i
građane sa partijskom SNS knjižicom, a najmanje na Vranje i jug u
zabiti ove zemlje!?

Slavomir Kostić