LESKOVAC-VALJEVO-VRANJE-NIŠ
Vozači Službe hitne medicinske pomoći godinama imaju problem vezan za „papirologiju“ potrebnu za njihovo radno mesto. Zoran Marjanović, vozač Službe hitne medicinske pomoći u Valjevu, kaže da su ti problemi isti u čitavoj Srbiji i da je sve počelo 2012. godine kada su ingerencije na Domovima zdravlja, a samim tim i nad Službama hitne medicinske pomoći, preuzele lokalne samouprave.
„Kada smo se zapošljavali da budemo vozači hitne morali smo da imamo peti stepen stručne spreme, VK vozač, kao i sertifikat dobijen da budemo paramedikusi, odnosno da pomažemo doktorima pri zbrinjavanju teško povređenih ili obolelih pacijenata. Taj sertifikat smo dobili u Službi hitne medicinske pomoći u Beogradu i on je bio važeći, a mi smo dobili da radimo u hitnoj službi na poslovima sanitetskog transporta i rukovanju instaliranim sistemima u vozilima. Za to je država propisala koeficijent 13,57. Kada je Dom zdravlja otišao pod lokalnu samoupravu 2012. godine, dobijamo ugovor gde se mnogim vozačima u Srbiji plaća samo školska sprema, odnosno peti stepen, a to je koeficijenat 10,71. On nije nama pripadajući zato što nam u opisu posla stoji i dodir i rad sa pacijentom, pomaganje prilikom intervencija, izvlačenja, reanimaciji… Mi smo tužili sudu zbog toga i na sudu smo sve izgubili, ali nam je u opisu posla i dalje stajalo da asistiramo lekaru kao i do tada, odnosno da radimo i posao medicinskog osoblja. Greškom 2014. godine MInistarstvo zdravlja izdaje jedan dopis koji nije obavezujući i nama se tada dodatno umanjuje koeficijenat za platu sa 10,71 na 8,98, a to je samo vozač trećeg stepena. Tu stoji da vozači više ne vrše zbrinjavanje, da ne pomažu u intervencijama, nego da samo voze. Poslodavac je nama skinuo poslovnu spremu sa petog na treći stepen, ali je u 95% slučajeva u Hitnim službama Srbije ostao isti obim poslova, znači rad sa pacijentom. Nigde ne postoji da uposlenik sa trećim stepenom stručne spreme ima pristup pacijentu, a oni teraju vozača navodno zato što mogu da nas teraju na to.“
Marjanović naznačava da u zakonu jasno stoji da lica koja nisu zdravstveni radnici ne smeju da se bave zdravstvenim delatnostima, a vozači hitne nisu zdravstveni radnici.
„To znači, jednostavno, da nas poslodavac primorava da radimo nešto mimo Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Pritom imamo primer da vozač u Beogradu, koji radi isti posao kao i ja, ima veći koeficijenat, što znači i platu veću za 25-30.000 dinara. Ja sam se obraćao i sekretarijatu predsednika Vučića, Vladi Republike Srbije, Ministarstima finansija, pravde, zdravlja, državne uprave, sektoru za budžetsku inspekciju i sve što im pošaljem ili što ode na Upravni sud, ja izgubim. To znači da oni hoće da kažu da ja ne treba da radim te poslove. Nekima ne piše u opisu poslova da to rade, ali zamislite da ja masiram srce nekom pacijnetu i u toj masaži pukne rebro. Ko je masirao? Vozač! Ponavljam, radim poslove suprotne zakonu, a oni se tog zakona drže navodno zbog toga da bi nam skinuli školsku spremu, a samim tim i platu.“
Tek sad ima sami da si smanjuju obim posla, nadrljali smo.Radio godinu dana kao ugovorac vozač, dva puta po 6 meseci u Srbija Put u Pečenjevcu. O opisu posla mi nije pisalo ništa sem vozač, ali su mi šefovi naredjivali da sa radnicima putarima učestvujem u utovaru istovaru. U početku sam odbijao to da radim, al šefovi su skloni prefarantskim fintama pa na utovar/istovar umesto uobičajenih 5 ljudi pošalju dvojicu. Ja kukam, molim šefove, kažu – nemamo radnike, ako ti se ne svidja idi.Pri tom imam teži deformitet kičme i kod svakog fizičkg napora ja osećam bol. I šta ću? Da gledam kako ova dvojica istobvaruju šleper a ja da sedim u toploj kabini, pušim i slušam muziku? Tako da sam čitavih godinu dana morao da radim bukvalno SVE u bazi i na napčatnim rampama koje su tada bile u izgradnji.
Svaka subota je bila radna, ponekad i nedelja. Radi se 11 sati dnevno u letnjem periodu, u zimskom 10. Plata…stvarno me je sramota da kažem kolika je bila. odnosno za koliko sam dozvolio sebi da budem eksploatsian kao rob. Nakon završetka drugog šestomečja zahvalili su mi se na saradnji i naravno, nisu mi produžili ugovor јер “mnogo PRIČAM” po rečima nekolicine šefova. A kolege da ne spominjem da ne pišem o njima. Uglavnom loši ljudi, cinkaroši, grebatori, hvataju se za lopatu kad vide šefove u daljini. Radnici polutani, svi rade poljoprivredu a putarski posao im dodje kao hobi. Od te gomile šefova retko ko ima neki fakultet, bio je samo jedan sa diplomom gradjevinskog fakulteta, dakle – ono baš iz struke, ali mlad i neiskusan, trebaće mu godine i godine da stekne praksu na terenu.
Ja sam diplomirao na Tehnološkom fakultetu, nikada nisam radio u struci, šefovi ako imaju diplomu to je diploma Megatrenda, ili ako je u pitanju mladi šef koji je obično sestrić ili bratanac nekog starijeg šefa, e taj mladji šef još uvek studira Megatrend ili neki sličan privatni light nazovi fakultet, Plate su im od 3 do 5 puta veće od radnika putara ili vozača.
JA se izvinjavam što se ovoliko raspisah, skroz sam omašio temu, nadams e da mi redakcija i čitaoci neće zameriti.
POzdrav svima i čuvajte se boleština i stresova. Tek sada u četrdesetim shvatam ono što su nam bake i deke dok smo bili mladi stalno ponavljali – zdravlje ne najvažnije!
trebao si da napises koja je firma u pitanju i ko je vlasnik neka znaju ljudi
Napisao sam u komentaru u prvoj rečenici. Preduzeće se zove Srbija auto put, negde pišu spojeno Srbijaautoput, sedište im je u Beogradu u ulici Ljube Čupe. Ja sam bio u bazi Pečenjvece i vozio sve do Bujanovca, Preševa, a na severu do 100 km od Pečenjevca. Mislio sam da je preduzeće državno, a kad sam se kasnije raspitivao kod kolega, naišao sam na zid ćutanja. Normalno je da se radnik raspita o vlasničkoj strukturi preduzeća u kome treba da radi, ali to kod njih nije normalno, to se izgleda doživljava nedopustivo ponašanje i spada u domen špijunaže.
Čuo sam da im trebaju radnici, čuo se telefonom sa jednim od šefova, odvezao se do baze u Pečenjevcu, upoznao se i porazgovarao sa jednim od šefova. Po njegovim rečima plata je trebala da bude 35% veća od one koje sam narednih dvanaest meseci primao. S tim što mi nijedna plata i pored istog broja sati mesečno nije bila ista, druga plata manja od prve plate za 5.000 dinara, svakog meseca drugi odokativni iznos. Kad je počela pandemija, aprilske, majske plate su bile samo za hleb i vodu.
Jedan od kolega mi je rekao da je je u pitanju društveno-privatno partnerstvo, drugi da je vlasnik iz Crne Gore, treči da je vlasnik iz Republike Srpske. Kolko sam shvatio, ta informacija nije dostupna nama radnicima, običnim “smrtnicima”.
Evo, upravo sam pretraživao na APR-u i piše da je to društvo sa ograničenom odgovornošću. što bi se reklo da je to društvo udruženog kapitala više lica. Direktor je Zvonimir Marković za koga evio prvi put čujem i čitam da je ujedno i predsednik poslodavaca svih preduzeća koja se bave putnom privredom
http://www.putar.rs/organi_udruzenja.html
Ostali zastupnici su Vladimir Gmitrović i Irena Aćimović. Za sve njih prvi put čujem, njihova imena mi ništa ne znače.
Po osnivačkom aktu koji sam našao na APR-u i prilažem ga u dodatku, ispada da je 2018 godine izvesno Društvo “Bing” iz Uba ul Svete Popovića br 4 preuzelo ovo društveno preduzeće, koje sa svojom imovinom i mehanizacijom postoji još iz vremena socijalizma.
Oni su sada za mene daleka i ružna prošlost koje ne želim da se sećam.
Hvala redakciji na ustupljenom prostoru i pozdravljam sve čitaoce i upozoravam one koji čuju da s traže radnike, a traže ih stalno jer monogi vrlo brzo odu, ne nasedaju na njihova lažna obećanja. Radnike traže stalno, jer malo ko može da izdrži taj robovski status i više nego bednu i ponižavajuću nadnicu umesto plate.
Vozač i Teraj dalje, svakome je jasno da je to mafijaško-državno partnertsvo.Da su jedini u državi ne ni bi problem nego ih ima mali milion. Peru se pare tamo na veliko, taj Srbija auto put ima podizvodjače nekolko privatnih firmi čiji su vlasnici preduzimački koji su ukapirali kako da malo i oni ture ruke u med u državnu kasu. Podizvodjači, ti nepismeni preduzimači ne plaćaju doprinose radnicima, to svi znaju. Kriminal! Al kapone i ekipa su bili mala deca za ove.