VRANJE

Neizvesna i po svemu teška budućnost nadvila se nad sudbinom „Simpa” i „Jumka” u Vranju i brojnih preduzeća iz socijalističke epohe  sa većinskim državnim kapitalom, jer je Vlada Srbije krajem novembra usvojila izmene Zakona o privatizaciji kojima se proces svojinske transformacije preduzeća sa društvenim kapitalom produžava do 31. decembra 2027. godine, zaboravivši da u zakonskoj formi reguliše rad i postojanje firmi u državnom vlasništvu!?

Jedino olakšanje za državna preduzeća je što ona nakon tog roka neće morati da budu likvidirana posle 31. decembra 2027. godine, a što se po pomenutom Zakonu o privatizaciji predviđa za firme u društvenoj svojini, svačijoj i ničijoj, kako se ponosito isticalo u vreme socijalističkog društvenog uređenja.

Vlada Srbije je ispod žita provukla izmene Zakona o privatizaciji u Skupštini Srbije, odlučna je da preduzeća u društvenoj svojini ukoliko se ne privatizuju do 31. decembra 2024. godine likvidira, ugasila je Agenciju za privatizaciju, dok i dalje istrajava u procesu svojinske transformacije, ne rešivši status državnog kapitala u budućnosti, pa se našla na bespuću ekonomske zbilje.

U Vranju su „Simpo” i „Jumko”, a u Srbiji brojna preduzeća sa većinskim državnim kapitalom, na čekanju neizvesne budućnosti, preživljavajući pod kišobranom države i sa minimalnim zaradama radnika u proizvodnji, dok se sa tzv. UPPR-om, Unapred pripremljenim planom reorganizacije, oteže u nedogled da nabrojana državna ekonomska čeda ne bi otišla u stečaj i bila primorana da otpuste najveći broj zaposlenih radnika.

Država se i ovoga puta, kao toliko puta u istoriji, pokazala kao loš ekonomista, znala je da većina podržavljenih društvenih preduzeća nije imala nikakvu šansu da preživi u novim uslovima ekonomske realnosti, povremenim finansijskim injekcijama i kreditiranjem iz Fonda za razvoj beskamatnim tranšama novca samo je stvarala uslove da ih dodatno upropasti i da nikada više ne mogu da se oporave i posluju kao samostalni ekonomski subjekat, ali bez pomoći države.

Posledice ovakve ekonomske politike države Srbije su dugoročno negativne, pa da ne idemo dalje, to se može najbolje sagledati na primeru najvećih vranjskih fabrika, „Simpa” i „Jumka”, kada oni stanu i dođe kraj preživljavanju pod sve slabijim državnim kišobranom, kada neće biti novca ni za beskamatne kredite iz Fonda za razvoj, a izvršitelji se pojave na njihovim vratima da naplate nekoliko milijardi dinara duga dobavljačima, državi, javnim preduzećima, neisplaćene plate radnicima, 3.000 Vranjanaca će se naći na ulici, što će najmanje desetak hiljada ljudi dovesti u nepodnošljiv socio-ekonomski položaj i na rub materijalne egzistencije.

A tada će biti kasno i za vajkanje i za kajanje! (Kraj) SK/MS