OTVORENO PISMO JAVNOSTI
univerzitetskih nastavnika i naučnika u oblasti istraživanja i zaštite prirode i
biodiverziteta, po pitanju izdavanja rešenja o Uslovima zaštite prirode po zahtevu
preduzeća „Rio Sava Exploration d.o.o.“ iz Beograda, za izradu projekta ekploatacije
ležišta litijuma i bora „Jadar“
Povodom činjenica sa kojima je javnost u Srbiji putem medija upoznata 4. februara 2025.
godine, u vezi postupaka nadležnih i odgovornih u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, a koje se
odnose na izdavanje „Uslova zaštite prirode po zahtevu preduzeća „Rio Sava Exploration
d.o.o.“ iz Beograda za izradu projekta ekploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar“, smatramo
da je neprihvatljivo:
- da v. d. direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije (arhitekta, nekompetentna osoba bez
iskustva u oblasti zaštite prirode), izdaje rešenje o Uslovima zaštite prirode za projekat
„Jadar“, bez uvažavanja stavova stručnjaka sa neospornim naučnim, stručnim i
profesionalnim iskustvom i integritetom u oblasti zaštite prirode i biodiverziteta; - da se iz Uslova zaštite prirode za projekat „Jadar“ tendenciozno izostavljaju činjenice
koje čine ključne elemente za definisanje uslova zaštite, čime se uslovi prilagođavaju
interesima kompanije, a ne interesima prirode i građana Srbije; - da se stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije koji su se usprotivili ovakvom načinu
donošenja štetnih i neadekvatnih uslova za zaštitu prirode targetiraju i ugrožavaju.
Smatramo da je izdavanjem rešenja bez uvažavanja stavova stručnjaka Zavoda za zaštitu
prirode Srbije, narušeno dostojanstvo struke i poverenje u institucije. Ovakav odnos prema
struci i nepoštovanje nacionalnih i međunaronih zakonskih obaveza nanosi nesagledivu štetu
državi Srbiji i njenim građanima. Način na koji su Uslovi zaštite prirode za projekat „Jadar“
izdati kompaniji „Rio Sava“, a naročito njihov problematičan sadržaj, u velikoj meri
ugrožavaju prirodu i biodiverzitet Srbije.
Zbog toga zahtevamo: - ostavku ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović, koja snosi političku
odgovornost za sve odluke donete u okviru njenog resora; - smenu v. d. direktorke Zavoda za zaštitu prirode Srbije Marine Šibalić, zbog njene
direktne odgovornosti za izdavanje rešenja o Uslovima zaštite prirode za projekat
„Jadar“, koje je doneto bez uvažavanja stavova stručnjaka, čime je narušen integritet
Zavoda i ugrožena zaštita prirode u Srbiji; - poništavanje izdatog rešenja o Uslovima zaštite prirode za projekat „Jadar“ i
izdavanje novog rešenja, čiji će kreatori biti stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije,
a koje će biti u skladu sa zakonskim okvirima, kao i naučnim i stručnim standardima u
ovoj oblasti; - obezbeđenje pune pravne, stručne i moralne zaštite stručnjaka Zavoda koji su se
usprotivili ovakvom načinu odlučivanja od uznemiravanja od strane pretpostavljenih ili
od eventualnih disciplinskih ili drugih prekršajnih ili krivičnih postupaka.
Navedeni zahtevi su minimalni i osnovni uslov za ispravljanje štete nastale donošenjem
potpuno neadekvatnih Uslova zaštite prirode za projekat „Jadar“, sprečavanje daljeg
urušavanja dostojanstva Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kao i primenu odgovornog i
sveobuhvatnog pristupa u rešavanju nagomilanih problema u zaštiti prirode i životne sredine u
Republici Srbiji.
Beograd, 11. februar 2025. godine
Potpisnici “Ovorenog pisma javnosti” (142):
Dr Ana Ivanović, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Anđeljko Petrović, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Dmitar Lakušić, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Duško Ćirović, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Gordana Subakov Simić, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Gordana Tomović, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Ivana Živić, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Jasmina Krpo-Ćetković, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Jasmina Šinžar-Sekulić, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Ljiljana Tomović, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Milica Ljaljević Grbić, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Peđa Janaćković, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Saša Marić, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Željko Tomanović, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Aleksandar Ćetković, vanredni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Bojan Mitić, vanredni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Dragana Jerinkić, vanredni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Dragana Miličić, vanredni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Imre Krizmanić, vanredni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Jelena Krizmanić, vanredni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Maja Lazarević, vanredni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Nemanja Rajčević, vanredni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Srđan Stamenković, vanredni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Vladimir Tomić, vanredni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Aleksandra Penezić, docent, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Ana Golubović, docent, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Dragan Antić, docent, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Jovana Bila Dubaić, docent, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Katarina Stojanović, docent, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Milan Gavrilović, docent, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Milan Plećaš, docent, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Nikola Unković, docent, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Sanja Šovran, docent, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Tamara Karan Žnidaršič, docent, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Katarina Breka, asistent sa doktoratom, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Snežana Vukojičić, naučni savetnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Aleksandar Knežević, viši naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Dalibor Stojanović, viši naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Eva Kabaš, viši naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Ivana Novčić, viši naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Ivana Trbojević, viši naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Jelica Novaković, viši naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Nevena Kuzmanović, viši naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Sonja Nikolić, viši naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Tijana Vučić, viši naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Dubravka Škraba Jurlina, naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Ivana Stevanoski, naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Jelisaveta Čkrkić, naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Marija Pećić, naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Milenka Božanić, naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Predrag Lazarević, naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Srđan Subotić, naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Vanja Marković, naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Zvezdana Jovanović, naučni saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Marko Maričić, istraživač saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Vukašin Bjelica, istraživač saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Vukašin Gojšina, istraživač saradnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Đorđe Gajić, istraživač pripravnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Lazar Milivojević, istraživač pripravnik, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Ante Vujić, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Dragan Radnović, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Dragana Vukov, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Dubravka Milić, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Ivo Karaman, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Olivera Bjelić Čabrilo, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Dimitrije Radišić, vanredni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Miloš Ilić, vanredni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Bojana Bokić, docent, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Boris Radak, docent, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Borislav Čabrilo, docent, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Mirjana Ćuk, docent, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Aleksandar Bajić, asistent, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Milica Rat, viši naučni saradnik, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Marina Janković Milosavljević, naučni saradnik, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dragan Obradov, istraživač saradnik, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Jovan Peškanov, istraživač saradnik, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Aleksandar Urošević, naučni savetnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Milena Cvijanović, naučni savetnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Vesna Đikanović, naučni savetnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Ana Atanacković, viši naučni saradnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Ksenija Jakovljević, viši naučni saradnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Maja Ajduković, viši naučni saradnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Marko Anđelković, viši naučni saradnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Nataša Tomašević Kolarov, viši naučni saradnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Bogdan Jovanović, naučni saradnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Branka Bajić, naučni saradnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Jelena Čanak Atlagić, naučni saradnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Nada Ćosić, naučni saradnik, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
Dr Marija Smederevac Lalić, naučni savetnik, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu
Dr Stefan Skorić, naučni savetnik, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu
Dr Gorčin Cvijanović, viši naučni saradnik, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu
Dr Miroslav Nikčević, viši naučni saradnik, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu
Dr Željka Višnjić Jeftić, viši naučni saradnik, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu
Dr Dušan Nikolić, naučni saradnik, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu
Dr Jelena Đorđević Aleksić, naučni saradnik, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu
Dr Jovana Kostić, naučni saradnik, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu
Dr Milica Jaćimović, naučni saradnik, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu
Dr Ana Savić, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu
Dr Jelka Crnobrnja Isailović, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu
Dr Slaviša Stamenković, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu
Dr Danijela Nikolić, vanredni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu
Dr Dragana Jenačković Gocić, vanredni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu
Dr Milan Đorđević, docent, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu
Dr Miloš Popović, viši naučni saradnik, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu
Aleksandra Trajković, istraživač saradnik, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu
Iva Stojanović, istraživač pripravnik, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu
Dr Aleksandar Ostojić, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Dr Snežana Pešić, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Dr Snežana Simić, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Dr Vladica Simić, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Dr Nevena Đorđević, docent, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Dr Rastko Ajtić, docent, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Dr Snežana Branković, docent, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Dr Simona Đuretanović, naučni saradnik, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Aleksandra Rakonjac, istraživač saradnik, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Dr Aleksandra Maran Stevanović, naučni saradnik, Prirodnjački muzej u Beogradu
Dr Desa Đorđević Milutinović, naučni saradnik, Prirodnjački muzej u Beogradu
Dr Boris Ivančević, muzejski savetnik, Prirodnjački muzej u Beogradu
Dr Dragana Đurić, muzejski savetnik, Prirodnjački muzej u Beogradu
Verica Stojanović, kustos, Prirodnjački muzej u Beogradu
Dr Branislava Lakušić, redovni profesor (u penziji), Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Violeta Slavkovska, vanredni profesor (u penziji), Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Danilo Stojanović, docent, Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Miloš Zbiljić, docent, Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Danijela Vidaković, viši naučni saradnik, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Univerzitet u Beogradu
Dr Miloš Ćirić, viši naučni saradnik, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Univerzitet u Beogradu
Dr Aleksandra Marković, naučni saradnik, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Univerzitet u Beogradu
Dr Duško Brković, docent, Agronomski fakultet u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu
Dr Aleksandar Hegediš, naučni savetnik i vanredni profesor (u penziji), Biološki fakultet i Institut za multidisciplinarna
istraživanja, Univezitet u Beogradu
Dr Milan Paunović, viši naučni saradnik, Društvo za očuvanje divljih životinja “Mustela”
Marko Šćiban, diplomirani biolog, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Dr Jelena Šeat, naučni saradnik, Hungarian Applied Ecology Lab, University of Szeged
Dr Marija Miličić, viši naučni saradnik, Institut BioSens, Univerzitet u Novom Sadu
Dr Jovana Sekulić, viši naučni saradnik, Institut za informacione tehnologije, Univerzitet u Kragujevcu
Dragiša Savić, referent za zaštitu, Nacionalni park Fruška gora
Dr Svetlana Aćić, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Sanja Đurović, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Nišu
Dr Marjan Niketić, naučni savetnik, Prirodnjački muzej u Beogradu i SANU (dopisni član)
Dr Nenad Labus, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u
Kosovskoj Mitrovici
Dr Olivera Košanin, redovni profesor, Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Gabor Mesaroš, penzioner
Aleksandar Simović, Srpsko herpetolosko drustvo “Milutin Radovanović”
Ako je rešenje o uslovima za izradu studije uticaja Rio Sava Exploration za projekat “Jadar” izdato u avgustu 2024., što tek sad ide sve ovo? Zašto “stručnjaci” Zavoda za zaštitu prirode Srbije nisu odmah izašli u javnost obavestivši je o tome šta je direktorka uradila mimo njihovog stručnog mišljenja? Zašto im treba ovolika podrška akademske javnosti za stvar koja je toliko dugo sporna u široj javnosti, a kamoli u akademskoj? Zašto ta akademska javnost osim dva naučna rada nije naučno i nezavisno procenila bilo koji efekat eksploatacije jadarita? Zašto su se oni koje je Rio Sava angažovala da procene efekte rada rudnika na biodiverzitet Jadra za ugovorenu novčanu naknadu sporili sa njom oko tumačenja njihovog izveštaja? Puno je pitanja o tome svemu, a odgovori se pokrivaju i ne dozvoljava se da se o njima raspravlja previše. Ko je čiji i za šta se u ovom svemu zalaže, verovatno će se vremenom jasnije videti.
Irena Vujović nema blage veze sa ekolpgojom. Postavljena je da viodi to ministarstvu da bi se ugrađivali o projekte i da deluje onako kako Vučić kaže. Hvala svim profesorima koji su dali podršku za njenu smenu.Svaki profesor na spisku bi bolje radio od nje posao nego ona jer imaju znanja. Svako ko je imao vwe znanje od nje leteo je sa posla. U tom ministarstvu ima posla za sxe,pogotovu na programu monitoringa zagađujućih materija.
Lep spisak doktora…al kakve kompentencije imaju kustosi i njima slicni. Jos bih iskreno zeleo da su svi ovi ljudi stvarno proucili sve ovo sto se navoddi u tekstu. A tvrdim da bar pola njih nema pojma sta je potpisala ali potpisuju jer su protiv AV. Zivi bili pa vidéli, promenice se vlast i odjednom ce sve oko Jadra i kopanja da bude ok. Ipak je ovo zamlja Srbija
Oni nikog ne hapse a ovde se svadjate od koga da krenu.
Ako smo se sad osvestili treba i da sprecimo dalje aktivnosti kojima strane kompanije zagadjuju nasu sredinu. Nebitno je sta smo radili i gde smo bili pre 10, 20 godina. Prespavali smo. Budjenje je zato bolno i kosta. Ali za nase zdravlje i buducnost nase dece moramo izdvojiti sredstva i platiti svaku cenu. Zivotna sredina ne poznaje i ne priznaje DS, SNS i ostale.
Po a slažem se pohapsiti sve one koji su potpisali ugovore sa Rio Tintom. A to onda nije ova vlast već đikija treba da pitate i hapsite
https://www.rts.rs/lat/vesti/ekonomija/3105510/brnabiceva-sa-predstavnicima-rio-tinta-o-projektu-jadar.html
A ovde piše i ko je nastavio i ubrzao rad. Obratite pažnju na datume (2018.)
Pa ko da ih pohapsi, u ovakvoj korumpiranoj držav? Ovo ima samo još u Kolumbiji ali mislim da su i nju prevazišli!!
Ima vise profesora nego studenata?
Pa imali su priliku da daju analizu(strucnu )vec desetak godina ali za to treba sesti i raditi
Ti ćeš bato da lupaš kamenje u zatvoru i istaviš svaki zalogaj koji si zaradio kao SNS bot trujući srpski etar.
Obavestavam vas da se radovi izvode, i to oni za koje nema papira, a na osnovu obecanja. I posto nema inspekcije koja sme da radi, niko ne reaguje.
Gradjani su tek prethodne godine ozbiljno shvatili opasnost, ukljucili se, pozvali strucnjake u pomoc. Neobrazovani mestani su cak i prodavali zemlju eksploatatoru. Danas imamo situaciju da je javnost osvescena i ne zeli kopanje litijuma. Po ma koju cenu. Drzava nek plati i penale. Kad je neozbiljno sprovodila potpisivanje sporazuma sa Rio Tintom, sakrivajuci posledice, sad sa kamatom ima da platimo. Ili u novcu ili u zagadjenju prirode. Bolje u novcu. Ionako vec drzava potkrada gradjane na tenderima.
To je prodato još za vreme Tadića i Živkovićeve vlade!
Ostavili su na stotine problema Vučiću i sad Van je on za sve kriv i sve prethodne Ugovore bi on trebao da stornira i mislite da je sve to lako i da treba sa tolikim državama da dodjemo u probleme.Predhodna vlast prodala NIS za sići Rusima,sad neka Vučić vadi vruć krompir,tako je bilo i sa Železarom Smederevo,pa sa Borom i Majdanpekom,sa Kadrom,sa Hotelom Jugoslavija,sa Kosovom,gde su Tadić i Vuk Jeremeć sve potpisali i Vučiću zavezali ruke sa tim Ugovorima,pa ispada da je on nešto potpisao.Za vreme prethodne vlasti izvršeno je 95% privatizacije i svi su ćutali tada na nešto što je nepravedno uradjeno.Sada po Vama Vučić treba da stavi na reviziju sve Ugovore predhodno Vlade što je privatizovano i kada smo svi ćutali na nepravilnosti.Vi mislite da je Srbija Amerika i da može i sme velikim silama za sve da se suprotstavlja,da im uzima što su kupili u privatizaciji ili da otkupljuje Ugovore koje bi Srbiju koštale milijarde i milijarde evra/dolara.Niti smemo da izazivamo velike,niti se nečije vlasništvo može otimati,niti smo El Dorado ili država Sultana od Bruneja,da plivamo u plemenitim metalima i dolarima.
Ovi su došli na vlast lažući narod da će da ponište sve štetne ugovore i ispitaju, i kazne, za nezakonite privatizavije. Ako nisi znalo (srce) najviše privatizacije bilo u vreme vlasti DSS. Narod su slagali a oni nastavili sa još većom pljačkom i otimačinom. Taj ko je uzeo pare neka ih vraća. Sve ostalo je samo zamazivanje oči narodu za njihovu pljačku i razbijanje Srbije. A tebi ne smeta da botuješ i da te plaćaju od para ovog napaćenog naroda a te laži koje pišeš. I ne treba Vučić, nije on nadležan, treba institucije da reaguju. To traže i ova deca i ovaj narod na ulicama.
Не сери стоко напредњачка. Ви сте предали Косово, багро велеиздајничка, а сада хоћете и централну Србију да поклоните и претворите у канцерогену депонију. Заслужујете најгоре!
https://www.rts.rs/lat/vesti/ekonomija/3105510/brnabiceva-sa-predstavnicima-rio-tinta-o-projektu-jadar.html
Evo ko je ubrzao radove sa Rio Tintom.
A o Zi Đinu se još malo raspitajte.
VAPAJ ZA POMOC I IZBAVLJENJE!
Znate li koliko je tek naselje Guberas, nadomak Smederevske Palanke, ugrozeno, zatrovano i zagadjeno? Ovo do skora cisto i ekoloski zdravo naselje je po principu i pravu jacih i mocnijih, uglavnom kontroverznih i sumnjivih biznismena sa svih strana (citaj onih koji su oprali novac), pretvoreno u industrijsku zonu, cime je u potpunosti narusena ekoloska ravnoteza, a zivoti i zdravlje mestana su dovedeni u pitanje.
Primera radi, privatna benzinska pumpa i svakodnevna toksicna isparenja nalaze se na samo nekoliko metara od porodicnog domacinstva samohrane majke sa sinom, koji su nemocni da bilo sta ucine, osim da trpe teror! Tu je odmah i divlja deponija kraj njihove ograde, sacinjena od plasticnih flasa, konzervi i kesa koje poticu sa navedene pumpe. Dalje slede, privatno preduzece za plastifikaciju, preko puta njihove kuce. Preduzece za preradu metala na 200.metara udaljenosti. Jos jedno privatno preduzece za preradu metala na 20.metara udaljenosti.Autoperionica na 300.metara udaljenosti. Privatno preduzece za proizvodnju kafe na 350.metara udaljenosti. Jos jedno privatno preduzece za limariju na 400.metara udaljenosti. Korejanska firma kjung sin za namotavanje kablova na 700.metara udaljenosti. Divlja deponija u Stojacku na 2.kilometara udaljenosti……. itd. itd.
Medjutim, ocigledno da ovo nije niciji problem!
Samo da podvucem, bilo bi i vise nego nuzno i korisno da se struka pozabavi ovim problemom. Hoce li i nas iko ikada uzeti u zastitu, ili cemo do samoga kraja ziveti kao na divljem zapadu?
Ima li u ovoj drzavi iko sluha i razumevanja za nas mali i obican svet? Ko brine o nama, nasoj prirodi i nasoj zivotnoj sredini? Ciji smo mi problem? Vazduh, voda, zemlja, sve oko nas je zatrovano i pogubno po nas same.
Razmislite malo o ovoj temi. Oglasite se naucnici, profesori, istrazivaci.
Ucinite sta mozete, svaki Vas mali napor je veliki korak za nase izbavljenje iz jedne nezdrave i pogubne sredine, kakva je ozloglaseni Guberas kraj Smederevske Palanke.
Nadam se, da ce ipak neko prepoznati nasu golgotu koju prozivljavamo svaki dan i osmeliti se da nam pomogne!
U slučaju da se otpočne sa eksploatacijom, odgovarajuće inspekcijske službe bi morale i mogle da:
Ovim bi se onemogućili zagađivači da osnovano potražuju ma kakva obeštećenja…
Ok, ne sumnjam u njihovu stručnost i najbolje namere. Samo mi nije jasno zašto se decenijama niko nije oglasio o rudnicima Bor i Majdanpek. Siguran sam da je tamo situacija mnogo gora u svakom pogledu.
Sve bi bilo drugačije kada bi inspekcijske službe radile svoj posao kako to treba da se radi
Tacno i ne samo to. Pančevo je decenijama Bopal, 70000 ljudi. Petrohemija i azotara ga unistise. Ali sad kad je trebalo da uradimo nesto sa zapadom digla se naucna kuka i motika.
U Boru je situacija alarmantna. PM čestice u vazduhu su stalno iznad dozvoljenih ( arsen, kadmijum, olovo,živa). Kinezi ne bronu o svojim radnicima a neće da brinu i o našim . Otkopavaju se rudna tela koja su zabranjena za ekdploataciju od francuza zbog prekomerne količine arsena u njima.
Kazne ekološke su vrlo male i zato se ZI JIN-u isplati da plate kaznu nego da poštuju ekološke norme.
Možda trovanje naroda sprovode namerno da bi se što više ljudi odsrlilo iz Bora što je trenutno evidentno.