LESKOVAC
Iako je razdaljina od Leskovca do Paralije oko 400 kilometara i stiže se (u redovnim
okolnostima) za najviše 5 sati, naš put se odužio na skoro 13 i lako je pogoditi šta
je bio razlog tome. Naravno, u pitanju su gužve na graničnim prelazima, jek
turističke sezone uzeo je maha pa smo tako na izlazu iz Srbije i ulasku u
Makedoniju izgubili skoro 4 sata, a na ulasku u Grčku 2 sata. Napokon, nakon skoro 13 sati ulazimo u Paraliju, malo mesto u podnožju planine
Olimp koje broji nešto manje od 1000 stanovnika i nalazi se 4 kilometra od mesta
Katerini i na manje od 70 kilometara od Soluna.
Već na ulasku u ovaj gradić postaje nam jasno zašto se često upotrebljava ovaj
deminutiv- Paralija je jako malo mesto, ali dugi niz godina jedna od omiljenih
destinacija srpskih turista. Na skoro svakom koraku se čuje srpski jezik i u šali
kažemo kako Srbi apsolutno dominiraju Paralijom. Ne tako mali broj prodavaca
suvenira, brze hrane, odeće, obuće itd. u Paraliji sasvim solidno barata srpskim
jezikom i sporazumevanje nam je bilo dosta olakšano, a to dovljno govori u prilog
tome koliko ljudi iz naše zemlje svake godine letuje u ovom mestu. Bilo da
govorimo o provodu u večernjim časovima ili o relaksaciji u toku dana, u Paraliji se
svakako može naći sve što je potrebno. Duga, uređena plaža ,,išarana” ležaljkama
i suncobranima (koji se dobijaju ,,gratis” uz naručeno piće), brojni barovi i kafići i
veoma topla voda gde nije potreban toliko dug i postepen ulazak samo su neke
od prednosti letovanja u Paraliji. Restorani i taverne takođe na svakom koraku, a
miris girosa budi apetit na svakom ćošku. Primamljiv meni koji nude vodi nas u
jedan od restorana gde za 8 evra (po osobi) dobijamo giros, porciju pomfrita i
Koka-kolu. S obzirom da ,,nije to- to“ ako se ne proba i nešto slatko, nalazimo
veoma simpatičnu poslastičaru pod imenom ,,Ice factory” gde porciju sladoleda
od 5 kugli plaćamo po 12 evra, ali se slažemo da nismo probali bolji sladoled.
Sa večernjim časovima ulice oblače novo ruho. Sve sija i šljašti, mnoštvo
izukrštanih ulica koje se ,,slivaju” ka crkvi koja je sam centar zbivanja i glavni
orijentir. Osim za ljubitelje girosa, sladoleda, kolača i toplog mora, Paralija je raj i
za ljubitelje šopinga. Može se naći sve- od povoljnih sitnica u prodavnicama- ,,sve
za evro” do skupocenih bundi i najnovijih modela kožnih jakni u krznarsko

kožarskim radnjama. Garderoba, suveniri, asesoari- sve je u ponudi. Nailazimo na
ponudu koja glasi- Jedan magnet košta jedan evro, a 5 magneta možemo dobiti za
4,5 evra. Zašto ne uzeti 5 magneta i razdeliti kući kada se vratimo? Razmišljamo
na glas dok kupujemo suvenire za uspomenu, nakon višesatnog kupanja u toplom
moru spremni smo za povratak nazad, jer se lokalno vreme približilo do 20 časova
za kada je planiramo okupljanje i početak lagane vožnje prema Srbiji (U dogovoru
sa ljudima iz agencije vreme boravka u Paraliji nam je bilo produženo još dva sata
zbog velikog zadržavanja na granici).
Za razliku od dolaska, prilikom povratka za Srbiju nismo mnogo dugo čekali na
graničnim prelazima. Vikend na moru u Paraliji je prošao zadovoljavajuće i nema
razloga ne ponoviti posetu nekada u budućnosti, a možda i ostati duže. Zašto da
ne?

Đorđe Stamenković