LESKOVAC

Sve manje novinari i drugi medisjki radnici prijavljuju napade i ugrožavanja bezbednosti jer instuitucije
ne reaguju a sve više imamo i napada i nasilja pripadnika policije nad ljudima iz medija koji su na
radnom zadatku, upozorio je Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i
predsednik Asocijacije onlajn medija u intervjuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress.

„Mislim da je jako važno da se i u ovim danima, kada postoji dosta napetosti u
društvu i kada imamo tu neku savršenu oluju protiv medija u koju ste i vi upali, a to je da
pored pretnji i ugrožavanja bezbednosti, ugrožava se finansijska stabilnost, rekao je
Matić.

…BEZBEDNOST NOVINARA JE NEŠTO ŠTO JE SADA VEOMA AKTUELNO…

• Nekako su se spojile te nedaće koje već godinama prete da se dogode medijima koji
  profesionalno izveštavaju. Zbog toga sam i došao da se i malo više upoznam sa ovom
  situacijom i načinima na koje možemo kao zajednica da pomognemo. Bezbednost novinara
  je nešto što je sada veoma aktuelno. Bukvalno svakodnevno, kada dođem na posao,
  prebrojavam koliko je bilo napada juče ili tokom noći na novinare, koliko je pretnji stiglo,
  koliko ćemo napisati saopštenja i dopisa institucijama, i to je postalo nešto što je naša
  svakodnevnica i sa svakodnevnim rastom, bez neke perspektive da će se smanjiti nasilje
  nad novinarima i medijima. U toj situaciji na prvom mestu nam može pomoći naša
  novinarska solidarnost i međusobna praktična podrška, naročito kada izveštavamo sa
  nasilnih događaja, da tu pomognemo da se ne izgubi ili sačuva glava, jer sve manje možemo
  očekivati pomoć i podršku od onih koji bi trebali da nas štite, a to je policija, to su institucije.

POLICIJA PROMENILA SVOJ ODNOS PREMA NOVINARIMA

Proteklih nekoliko meseci u potpunosti je policija promenila svoj odnos prema novinarima i
umesto zaštite novinara, mi imamo situaciju u kojoj se štite nasilnici i omogućavaju
nasilnicima napadi na novinare, i veoma često se slušaju nasilnici, odnosno njihove
komande. Tako da, u stvari, imamo situaciju u kojoj je određena vrsta parapolicijskih snaga,
koja je inaugurisana u pretorijansku gardu, sada glavnokomandujuća, a ne sama policija. To
je nešto što svakoga dana možemo da vidimo, u tim parapolicijskim snagama je veoma
često veliki broj kriminalaca, ljudi koji su s one strane zakona i danas, mnogi od njih su bili
osuđivani i to je nešto što sada zahteva jedan poseban odnos i posebnu strategiju svih nas u
medijima i među novinarima, kako da se zaštitimo od toga, od te višestruke opasnosti koja
nam preti.

SVE JE MANJE PODRŠKE MEDIJIMA KOJI ŠTITE JAVNI INTERES

JUGpress: Sa svim tim saznanjima, zapravo, sa stvarnošću sa kojim mi živimo, da više
nemamo zaštitu policije, da nam policija i sama napada i tuče novinare, šta mogu
novinari da urade u Srbiji, kako da se zapravo na bilo koji način zaštite kada idu da
rade svoj posao? Suština jeste u tome da svi mi, kada pratimo proteste ili razne
dešavanja, zapravo radimo svoj posao, nismo tamo otišli privatno.

Veran Matić: Novinari moraju prvo da rade zaista profesionalno, da obavljaju taj posao na
profesionalan način, da ne upadaju u zamke lažnog informisanja ili izigravanja kodeksa na
bilo koji način. Na drugom mestu jako je važno da budu glasni, da se potrude da i njihovi
mediji budu glasni, ili da i oni sami preko društvenih mreža na različne načine govore o
nasilju koje je postavila naša svakodnevica i kojim su izloženi naši građani, studenti, ljudi koji

učestvuju u nekom aktivizmu, angažmanu, protestima… Jako je važno da se ogoli to nasilje,
da se ono dokumentuje onda kada se događa i da se na taj način utiče na reakciju društva.
Ta reakcija društva mora da bude takođe solidarnost sa onima koji su napadani i da se
protesti i manifestacije otpora omasove. Jedino rastom otpora onih koji su pod različnim
oblicima pritisaka i represije je moguće napraviti nekaku društvenu promenu. A treće, nešto

mislim da je jako važno da međunarodna zajednica bude permanentno informisana o onome
što se događa ovde, i permanentno opet informisana o sopstvenoj neaktivnosti, o tome da
ignoriše to nasilje, to svakodnevno nasilje i ukidanje demokratije, ljudskih prava, pravne
države… I to je nešto što je veoma važno kako bi se menjala percepcija vlasti u Srbiji kojoj do
sada se gleda kroz prste i prenebregavaju se elementarna kršenja ljudskih prava kroz veoma
ozbilnjo nasilje kojim smo izloženi, kroz ozbiljne oblike torture kojima su izloženi često mladi
ljudi, često maloletnici, najviše žene itd. Postoji jedna određena vrsta ignorisanja u proteklom
periodu od strane međunarodne zajednice. Mislim da se tako nešto menja poslenjih nedelja,
poslednjih dana, da veliki broj medija piše onome što se događa u Srbiji, sa veoma kritičkim
odnosom prema vlasti u Srbiji i jako je važno da to se preseli u centre odlučivanja, mislim u
Brisel, mislim u Evropsku komisiju, Strazbur, mislim u Vašington, mislim u Berlin i na druga
mesta, odakle veoma često dolaze dvostruki signali, s jedne strane je podrška vlastima, a
onda stidljiva osuda pritiska na novinare. Moramo da budemo aktivni, kao što smo uvek bili
aktivni, ali sada mnogo više aktivnije nego do sada. Moramo da igramo ulogu zaštitnika
javnog interesa, da štitimo naše građane, da štitimo našu publiku i da kroz takvu vrstu
aktivnosti stvorimo sinergiju sa tom publikom, da i ti građani štite i nas da, učestvuju i da
razumeju koliko su novinari u ovom trenutku izloženi i koliko su mediji izloženi uništenju,
pokušaju uništenja praktično, i da pokušamo da svi zajedno bar zaustavimo propast
medijske scene u Srbiji i uvažavanje novinara u Srbiji.

SVE MANJE NOVINARA I MEDIJA KOJI ŠTITE JAVNI INTERES

Mi imamo tu situaciju u kojoj je svakog dana sve manje i manje novinara, sve manje i manje medija, a
sve je manje podrške medijima koji štite javni interes, i to je nešto što moramo da svi zajedno
zaustavimo, da
zaustavimo taj negativni trend i, kažem opet, na događajima da štitimo jedni druge, i da
delimo i savete, i upozorenja, i koliko god moguće zaštitnu opremu i da budemo vidljivi kao
predstavnici javnog menja, sa različitima oznakama, i da budemo u grupama, što god je
moguće… Postoji čitav niz nekih mogućnosti koje su pred nama i koje treba da zajedno svi
koristimo u svakom trenutku.

JUGpress: Da li novinarska i medijska udruženja i asocijacije mogu da postignu da zabeleže
sve slučajeve nasilja nad novinarima od Nove godine na ovamo? Taj broj se
svakodnevno povećava.

Veran Matić: Mislim da najdetaljniju evidenciju ima Nezavisno udruženje novinara Srbije i do
danas ja mislim da je zabeleženo preko 130 različnih oblika ugrožavanja bezbednosti,
dokumentovano svedočenjem. Ja mislim da je taj broj veći i mislim da se ne prijavljaju svi
slučajevi. Veoma često mi saznamo za slučajeve, pa onda ubeđujemo ljude da to prijave. Ne
prijavljuju iz različnih razloga, neki ne veruju institucijama, makar u tom delu koje se tiče
prijavljivanja policiji i tužilaštvima. Deo njih je do sada imao iskustvo da je prolazeći kroz
prijave i sudske procese dodatno viktimizovan i naš sudski sistem je jednostavno takav, da vi
dodatno doživljavate određenu vrstu poniženja u sudskim procesima, itd. Dakle, ja mislim da
je mnogo veći problem. Kada se pogleda statistika koju vodi Vrhovno javno tužilaštvo u
okviru projekta Stalne grupe za bezbednost novinara, 44 slučaja su prijavljena do kraja juna.
Dakle, u prvom polugodištu, to je za 10-ak posto više nego prošle godina.

NOVINARI I DRUGI MEDIJSKI RADNICI SVE MANJE PRIJAVLJUJU NAPADE I UGROŽAVANJA

Ali, sve je manje prijavljivanja institucijama, naročito onoga što je najmasovnije, a to su pretnje
na društvenim mrežama i koje su upućene putem interneta, jer je tu zaista veliki broj
nerešenih slučajeva, zbog toga što se moraju rešavati uz međunarodnu pravnu pomoć, koja
često izostaje, ili uz neke opstrukcije institucija. A tu imamo situaciju u kojoj je stalni rast i tu
imamo situaciju koja je 70% za sada onih prijavljenih slučajeva, pretnje upućene ženama,
upućene novinarkama, i taj procent opet stano raste, a opet kažem, ni on nije tačan, jer

sigurno je veliki broj dodatnih pretnji. Dakle, statistika je veoma loša, i ovo će sigurno biti
najgora godina ikada, od kada se statistika pravi. A ja mislim da evo sada je kraj, druga
polovina avgusta, da će tek doći jesen burna i sigurno sa masovnim protestima i sa
ekstremizacijom od strane vlast. Ta ekstremizacija se već najavljuje ovih dana. Iako, na

primer, mi smo samo pre nekoliko dana, u jednom danu, imali 10 napada na novinare i
novinarke, od toga šest napada je bilo od strane predstavnika policije. Dakle, to su veomo
ozbiljni signali, i mislim da nam sledi jedna vrlo nasilna jesen, ne samo nasilna za novinare,
nego nasilna u celom društu, da će represija vlasti da bude sve veća i veća, i naročito u
onom delu koji se tiče angažmana, kako sam već rekao, parapolicijski snaga, odnosno, čak
učešća u policiji, onih predstavnika koji nisu prošli škole, koji su tu dovedeni da budu lojalni
vlastima i u tom nasilnom pokušaju sprečavanja mirnih demonstracija. Ono čega svi treba da
se čuvamo su provokacije, provokacije u smislu izazivanja nasilje. Priča o tome da se plaši
predsednik da će neko biti ubijen je jedna poruka koja je veoma loša u smislu kao da se
priželjkuje određena vrsta nasilja tog tipa, kako bi se opravdala dodatna represija. Imali smo
lupanje postorija Srpske napredne stranke u Cvijićevoj ulici u Beogradu, za koje se
opravdano može sumnjati da je provokacija, da je nameštana, jer su se veoma brzo, sa dva
minuta, na licu mesta pojavili i žandarmerija i predsednik, a opet, te postorije nisu ni
korišćene od strane Srpske napredne stranke. To su situacije i kojima se mora razmišljati,
promišljati i samim tim, na osnovu toga i graditi nekakva strategija bezbednosti i za novinare,
i za sopstvene redakcije, i za sopstveni medij, i za naša sopstvena udruženja. Mislim da lako
možemo doći do brojke, naprimer, od 30-40 novinarki i novinara, koji su najugorženiji, koji su
stalne mete. Nema ni jednog meseca da neko nije ugrožen bezbednosno, da nije prebijen ili
da nije, isprskan nekim hemijskim sredstvom, koje mu je zatvorilo oči i ozbiljno ugrozilo
njegovo zdravlje. Dakle, moramo da na taj način da razmišljamo, da što je moguće više jedni
druge štitimo, naročito one koji su najugroženiji.

NOVINARI NA LOKALU, U UNUTRAŠNJOSTI, SU MNOGO UGROŽENIJI

JUGpress: I sve više i više su ugroženi lokalni mediji, nezavisni lokalni mediji, kojih je sve
manje i manje u Srbiji, znači, pritisak je sve veći i veći. Šta da urade lokalni novinari,
koji su napadani i dobijaju pretnje, ugroženi na razne načine, kada, zapravo, ni
novinari u prestolnici nisu pošteđeni svega toga?

Veran Matić: Potpuno je jasno, i uvek je tako i bilo, da su novinari na lokalu, u unutrašnjosti
mnogo ugroženiji, jer je veći broj mogućnosti da budu ugroženi, i sa finansijske strane, i sa
strane ugrožavanja bezbednosti, i na svaki drugi način, a manje je mehanizama odbrane.
Manje je drugih medija koji bi bili solidarni, ili su dalje udruženja i asocijacije koji bi mogle
pomognu. I mislim da je to u ovom trenutku jedan od ključnih problema kada je reč o
medijima u Srbiji. Ja se plašim da može da se desi da kroz nekoliko meseci ostanemo bez
polovine lokalnih medija u Srbiji, što je ozbiljan udarac informisanju građana i toj funkciji
javnog servisa i zaštitnika javnog interesa. Mislim da je ove godine vrhunac u zloupotrebama
vezeno za projektno sufinansiranje i za podele sredstava i na lokalu i na nacionalnom nivou, i
da su praktično građani Srbije opljačkani na taj način, s jedne strane, što su taj novac dobili
oni mediji koji zloupotrebavaju dozvole za sopstveni rad, ili koji su jednostavno deo
produžene ruke vlasti, i koji veoma često čak ugrožavaju bezbednost koleginicama i
kolegama koji profesionalno obavljuju svoj posao. Ono što je dodatni problem je i da su
međunarodna pomoć i podrška bitno smanjeni i nema nekih izgleda da će se pojaviti
nekakvi urgentni fondovi za pomoć. Neki od medija prebegavaju pozivima građanima da
budu donatori, da očuvaju sopstveni mediji, nekim redovnim malim donacijama koliko god
mogu, i u nekim slučajevima se događa da to daje određene rezultate. Naravno, to daje
rezultate mnogo više onda kada je mediju direktno odmah ugrožena bezbednost i kada se
reaguje veoma brzo. Ali i za to je potrebna određena vrsta investiranja. Jako je važno da se

sačuvaju kolektivi, da se sačuvaju ljudi koji rade. Vi ste odlučili da smanjite svoje troškove,
time što ćete prestati da plaćate novinare. To teško može da živi dugo, ali imponuje vaša
svest i vaša hrabrost da nastavite da radite ovaj posao bez adekvatne nadoknade. Već
godinama je ova profesija osiromašena i ispod proseka je, kada je reč o platama u Srbiji.
Sada dolazimo u situaciju da jednostavno neki novinari se bave nekim drugim poslovima da
bi mogli da finansiraju da ostanu u ovoj profesiji, ili ušteđevinom, itd. Ova poruka mora da
dopre do što većeg broja građana u zemlji kako bi se angažovali i dali svoju podršku
medijima koji profesionalno izveštavaju, a koji su ugroženi, čija egzistencija je definitivno
ugrožena. I to nije sad kao pretnja. Ovo je sad doteralo cara do duvara. Nema više tu
nekakvog velikog prostora da se nadamo da će nekim čarobnim štapićem da se reši stvar.

Ekipa Regionalne informativne agencije JUGpress

„Ovaj document/publikacija/video je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta isključivo je odgovoran Regionalna informativna agencija JUGpress i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.“

Ovaj projekat „ Bezbedni lokalni novinari u digitalno doba “ je podržan u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.