NIŠ

Uoči Međunarodnog dana žena – 8. marta u Nišu organizovan ženski marš sa koga je poručeno da           femicid mora da se tretirati kao posebno krivično delo.

 Da se ženska i ljudska prava ne poštuju, da nasilja ima, da institucije sporo reaguju, da je  puno žrtava i da je femicid  zastrašujuć, poruka je sa ženskog marša u Nišu tokom proteklog vikenda.Učesnice marša, procena je da ih je bilo oko 60, to su potvrdile i parolama koje su mogle da se vide, a neke od njih su  “Stop ubistvu žena, jer žena vas je rodila”, “Žrtva nije kriva, odgovornost je na nasilniku”, “Stop nasilju nad devojkama i ženama”. Učesnice mrša su istakla da je samo u  osam nedelja u ovoj godini ubijeno osam žena.

                          Na ženskom maršu u Nišu učestovalo je sedam organizacija sa juga Srbije, koje su deo mreže „Žene protiv nasilja“: „Centar za devojke“ i Udruženje Romkinja „Osvit“ iz Niša, „SOS Vlasotince“ iz Vlasotinca, „Nezavisni ženski centar“ iz Dimitrovgrada, „Žene za mir“ iz Leskovca, Udruženje Romkinja „Bujanovac“ iz Bujanovca, i „Nada“ iz Aleksinca.

                        „Zahtevamo da femicid postane posebno krivično delo i da se sa dužnom pažnjom svi posvete ovom problemu “, kazala je Tatjana Nikolić iz Centra za devojke u Nišu.

                         Marš je započeo plesom uz pesmu „Break The Chain“, koji se svuda u svetu izvodi u okviru kampanje „Jedna milijarda ustaje“, pokrenute pre deset godina, kao reakcija na statistiku da jedna od tri žene u toku svog života doživi neki vid nasilja, što bi bila jedna milijarda žena.

                        Učesnice marša su prošle glavnim gradskim ulicama, a organizovan je u oči praznika posvećenog ženama – 8.mart.

                     „Upravo je činjenica da pored poruke koju šaljemo svim građanima i građankama sa ovom ženskog marša da obavezno prijave kada su svedoci ili kada sumnjaju da se u nekoj porodici dešava nasilje nad ženom. To nije porodični već društveni problem“, istakla je Ana Saćipović iz Udruženja Romkinja „Osvit“.

                    Saćipović dodaje da je prijava nasilja  prvi korak u borbi protiv nasilja nad ženama i da je važno da  donosioci odluka na lokalnom nivou kreiranju programe i izdvajaju budžetska sredstva za ostvarivanje prava žena koje su procesu prijave nasilnika i pokretanja krivične prijave.

                    „Kad mi ženu smestimo u Sigurnu kuću vremenski rok za njen boravak je ograničen. Ta žena jednog trenutka mora izaći iz Sigurne kuće gde će ako nema na lokalnom nivou odluku o dobijanju socijalnihstanova ili bar našest meseci da se plati socijalnaa kirija dok se ne snađe, da se predvidi mehanizam vezano za prioritet prilikom zapošljavanja ili podrška za otvaranje sopstvenog biznisa“, zaključuje Saćipović.