Uoči 3. maja, Svetskog dana slobode medija

BEOGRAD

“Moram priznati da mi u Srbiji živimo ‘Dan mrmota’. Iz godine u godinu imamo gotovo iste probleme i iz godine u godinu se gotovo ništa ne rešava. Kada se osvrnemo na izazove između dva Svetska dana slobode medija, vidimo da je to čitav niz problema koje smo imali i prošle, i pretprošle i one tamo godine”, rekao je za sajt UNS-a urednik u nedeljniku “Vreme” Filip Švarm.

Kao probleme koji se ne rešavaju, Švarm ističe govor mržnje, zastrašivanje i napade na profesionalne novinare- kako sa nivoa vlasti, tako i sa drugih političkih nivoa.

“Uz sve to, profesionalni mediji nemaju ravnopravan tretman na tržištu. Zato se opravdano nameće pitanje ‘Vredi li se baviti novinarstvom u Srbiji?”, kaže Švarm.

On, nakon tri decenije bavljenja novinarstvom, ističe da svakako veruje da vredi, ali da su izazovi sa kojima se novinari suočavaju brojni i da je neophodno iznova ukazivati na njih.

“Mali broj medija, koji čini samo desetak odsto tržišta, svoj posao radi u skladu sa etičkim kodeksom. Gotovo 90 odsto medija u Srbiji, koji su pod kontrolom vlasti, ne radi u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima”, smatra Švarm.

Uoči Svetskog dana slobode medija Švarm upozorava i na nedoslednu primenu dobrih zakonskih rešenja.

“Usvajanje novih medijskih zakona, koje se desilo prošle godine, očigledno ne utiče mnogo na stvari, jer se odluke zaobilaze i krše, a zakoni ne primenjuju. Ono što se primenjuje je politička volja. Umesto da se vlast drži zakonskih rešenja koja je sama donela, ona upravo to krši”, dodao je on.

Prethodnu medijsku godinu ocenjuje kao lošu, jer je pokazala dodatan pad medijskih sloboda u društvu.

“Ne vidim nikakve naznake da je vlast spremna da zajedno sa novinarskim udruženjima radi na popravljanju loših medijskih standarda. Vidim obećanja, izvrdavanja i čistu deklarativnu volju da se nešto promeni. Ipak, kada dođemo na stvaran teren i kada se stvarno razgovara, jasno je da to izostaje”, rekao je on.

Na skali od 1 do 10, Švarm bi zbog svega toga “medijsku godinu” ocenio dvojkom, a pad očekuje i na listi Reportera bez granica.

“Bojim se da kod nas postoji jedna vrsta pokretnog dna. Uvek kada pomislite da se nešto neće dogoditi, to se dogodi”, rekao je on.

Za ovakav zaključak je, kako dodaje Švarm, dovoljno poređenje medija u regionu sa medijima u Srbiji, ali i osvrt na izveštavanje o tragediji u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju, kao i nestanku male Danke. Mislio je, kaže, da se izveštavanje o tragedijama koje su se maja prošle godine dogodile ne može ponoviti, ali je, kako dodaje, izveštavanje o nestanku devojčice iz Bora polazalo da ne postoji dno koje se ne može probiti.

Ipak, Švarm ističe da je poboljšanje stanja u medijima moguće, a na medijskoj zajednici je, kako dodaje, da nastavi da se bori za bolju situaciju u medijima, a samim tim, i za bolje “medijske godine”.(UNS)

Foto: Press centar UNS-a

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare