UNHCR poziva na usklađeno delovanje u svetlu novog rekordnog broja prisilno raseljenih u 2022. godini

Presevo, 19.11.2015. - Oko hiljadu migranata danas nije pusteno u Srbiju na granicnoj liniji sa Mekedonijom, u blizini Preseva, nakon sto je odluceno da ce u zemlju moci da udju samo izbegli iz zemalja zahvacenih ratom. Na granicnom prelazu Presevo policija propusta migrante iz Sirije, Avganistana i Iraka, dok migranti iz drugih zemalja ne dobijaju dozvolu da uđu u Srbiju. Prema podacima iz prihvatnog centra u Presevu, priliv migranata se ne smanjuje i u poslednjih 12 sati kroz taj centar je proslo 3.000 ljudi. Uz vest Bete. (BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC/DS)

BEOGRAD

Do povećanja broja prisilno raseljenih došlo je usled rata u Ukrajini i izmene u procenama broja izbeglica iz Avganistana, Zbog nastavka borbi – posebno u Sudanu – sada je broj prisilno raseljenih dostigao 110 miliona

Rat u Ukrajini, sukobi u drugim krajevima sveta i raseljavanja usled klimatskih promena dovely su do nezapamćenog raseljavanja stanovništva prošle godine. Sve je veća potreba za momentalnim, kolektivnim merama da se ublaže uzroci i uticaj raseljavanja, izjavio je danas UNHCR, Agencija UN za izbeglice.

Vodeći godišnji izvešaj UNHCR-a „Globalni trendovi raseljavanja u 2022. godini”, navodi da je broj ljudi raseljenih usled ratova, progona, nasilja i kršenja ljudskih prava dostigao rekordnih 108,4 miliona krajem 2022. To je za 19,1 milion ljudi više nego prethodne godine i predstavlja najveći porast na godišnjem nivou do sada.

Uzlazni trend globalnog raseljavanja nije pokazao nikakve znake posustajanja u 2023. godini u kojoj je erupcija sukoba u Sudanu pokrenula novi egzodus, čime je broj prisilno raseljenih ljudi u svetu dostigao 110 miliona do maja meseca.

„Ove brojke nam pokazuju da neki isuviše brzo srljaju u sukobe, ali veoma sporo nalaze rešenja. Posledice su razaranje, raseljavanje i patnje svakog pojedinca među milionima prisilno raseljenih iz svojih domova,” rekao je Filipo Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice.

Od globalnog broja raseljenih, 35,3 miliona su činile izbeglice – ljudi koji su prešli međunarodnu granicu u potrazi sa bezbednošću. Veći deo — 58 posto ili 62,5 miliona ljudi – je raseljeno unutar sopstvenih zemalja usled sukoba i nasilja.

Tokom 2022. godine, glavni pokretač raseljavanja bio je rat u Ukrajini. Broj izbeglica iz Ukrajine skočio je sa 27.300 na kraju 2021. na 5,7 miliona na kraju 2022. godine. To predstavlja najbrži porast broja izbeglica od Drugog Svetskog rata. Procene broja avganistanskih izbeglica naglo su porasle krajem 2022. zbog revidiranih procena broja Avganistanaca kojima je utočište pružio Iran, mnogima već tokom ranijih godina. Slično tome, Izveštaju odražava revizije broja Venecuelanaca koje su sproveli Kolumbija i Peru. Oni se većinom klasifikuju kao “drugi ljudi u potrebi za međunardnom zaštitom” koje su ove zemlje primile.

Brojke su takođe potvrdile da zemlje sa niskim i srednjim prihodima – a ne one bogate -pružaju utolište najvećem broju ljudi, bilo mereno ekonomskim parametrima ili udelom u stanovništvu. 46 nerazvijenih zemalja čiji je globalni bruto domaći proizvod niži od 1,3 posto pružile su utočište za više od 20 posto svih izbeglica. Prošle su godine finansiranje brojnih kriza raseljavanja i podrška zemljama prijema zaostajale za potrebama, a nastavila da budu spore u 2023. dok se potrebe povećavaju.

„Ljudi širom sveta nastavljaju da pokazuju izuzetnu gostoprimljivost izbeglicama pružajući zaštitu i pomoć onima kojima je potrebna,” dodao je Grandi. „Ali potrebno je mnogo više međunarodne pomoći i pravednija raspodela odgovornosti, posebno sa onim zemljama u kojima se nalazi većina raseljenih.

„Iznad svega potrebno je uraditi mnogo više da bi se okončali sukobi i uklonile prepreke da bi izbeglice dobile stvarnu mogućnost da se dobrovoljno, bezbedno i dostojanstveno vrate svojim kućama.”

Dok je ukupan broj raseljenih ljudi nastavio da raste, izveštaj Globalni trendovi takođe je pokazao da oni koji su primorani da beže nisu osuđeni na egzil, već da se mogu vratiti svojim domovima i to i čine, dobrovoljno i bezbedno. Tokom 2022. godine, više od 339.000 izbeglica vratilo se u 38 zemalja. Uprkos tome što je njihov broj niži nego prethodne godine, dobrovoljan povratak bio je značajan u Južni Sudan, Siriju, Kamerun i Obalu Slonovače. U međuvremenu, 5,7 miliona interno raseljenih vratilo se svojim kućama u Etiopiji, Mjanmaru, Siriji, Mozambiku i Demokratskoj Republici Kongo.

Prema procenama, 4,4 miliona ljudi u svetu bili su apatridi ili nisu imali utvrđeno državljanstvo krajem 2022. godine, što je dva posto više nego krajem 2021.

Izveštaj Globalni trendovi objavljen je šest meseci pre drugog Globalnog foruma za izbeglice u Ženevi, velikog skupa niza različitih aktera koji tragaju za inovativnim rešenjima za prisilno raseljene ljude i imaju za cilj da povećaju solidarnost sa prisilno raseljenima i njihovim domaćinima.

Izvor: UNHCR

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare